објекат и непокретно културно добро у Пећком управном округу, Србија From Wikipedia, the free encyclopedia
Манастир Богородице Хвостанске, такође познат и као Студеница Хвостанска или Мала Студеница, некадашњи је српски православни манастир из средњовековног и раног нововековног периода.[1] У раздобљу од 13. до 17. века био је катедрални манастир светосавске Хвостанске епархије.[2][3][4] Пострадао је за време османске власти, након 1690. године, тако да су од бивших манастирских здања данас сачувани само темељи. Представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.[5]
| Манастир Богородице Хвостанске | |
|---|---|
 Археолошки радови на темељима манастира | |
| Опште информације | |
| Место | Врело |
| Општина | Исток |
| Време настанка | 540./560. |
| Тип културног добра | споменик културе од изузетног значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Покрајински завод за заштиту споменика културе Косова и Метохије |
Налази се на обронцима Мокре Горе, недалеко од села Студенице и Врело у општини Исток, 20 km северно од Пећи. Најстарија сакрална грађевина у комплексу је тробродна базилика из VI века, која се налазила у склопу утврђеног насеља. Приликом оснивања аутокефалне српске архиепископије 1219. године, у Богородици Хвостанској је било смештено седиште шесте (Хвостанске) од седам српских епископија и том приликом је у манастиру подигнута нова црква. Век и по касније, 1381. године помиње се први пут и као Хвостанска митрополија, а као таква се у изворима јавља и 1473, 1566. и 1635. године. После Велике сеобе Срба 1690. године, манастир је запустео, након чега је започело његово пропадање и рушење.
Током наредних векова, манастирске цркве и пратећи објекти су готово у потпуности порушени, а материјал је искоришћен у градњи џамија и кућа у околним селима (Врела, Студеница и Каличане),[6] али и оближњој Пећи, у којој је локални мутасериф искористио камене орнаменте, стубове и њихове капителе, да би подигао себи амам.[7] Крајем 19. века још увек су били видљиви остаци манастирског комплекса, али су их локални Турци и Албанци искористили за подизање својих кула (утврђених кућа), тако да их је почетком 20. века било немогуће уочити.[7] Истраживачки радови на комплексу су обављени 1930. године, а конзервација пронађених остатака је вршена у периоду од 1966. до 1970. године. Том приликом је откривено ливено звоно у коме су биле сакривене две плаштанице, једна из 14. века, а друга је дело монаха Лонгина из 16. века. Обе се данас налазе у ризници манастира Пећка патријаршија.
Крајем 20. века, епископ рашко-призренски Артемије је планирао обнову манастирске цркве и комплекса, али се услед НАТО агресије на СРЈ и доласка КФОРа и УНМИКа у јужну српску покрајину од тога одустало.
Око 50 ари земљишта на којем се налазе темељи манастира и Цркве Богородице Хвостанске су јануара 2024. оградили Албанци и поставили информативну таблу искључиво на албанском језику. Багерима је прекопана земља, поравнат терен и ограђен жицом.[8]
Првобитна манастирска црква је подигнута у 6. веку и имала је основу тробродне базилике са нартексом и полукружном апсидом у којој се налазио реликвијар. На њеној северној страни, подигнута је једнобродна капелица са нартексом. У трећој деценији 13. века, подигнута је на старим темељима нова једнобродна црква као седиште Хвостанског епископа. Имала је споља правоугаону, а изнутра полукружну олтарску апсиду. На њеној источној страни налазио се трансепт, над црквом се уздизала купола, а уз нартекс су постојали параклиси, по чему је слична цркви светог Спаса у Жичи.
Поред главне цркве, у манастиру је постојала и једнобродна црква са полукружном олтарском апсидом. У склопу манастира су откривени темељи старе трпезарије са основом издуженог правоугаоника која је такође поседовала полукружну апсиду, а поред цркве се налазило гробље са кога су поједине надгробне плоче уграђене у џамије у околним селима Студеница и Врело.[7]
Почетком јануара 2024. године, сепаратистичке власти Косова оградили су темеље манастирског храма, а поставили таблу на албанском језику на којој пише да је то католичка базилика. Претходно је овај као и многи други објекти Српске Православне Цркве на Косову, стављен на листу косовских институција.[9][10]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
