Малколм Икс

Малколм Икс (рођен као Малколм Литл, касније ел-Хаџ Малик ел-Шабаз; 19. мај 1925 — 21. фебруар 1965) био је афроамерички револуционар, муслимански посланик и активиста за људска права који је био истакнута фигура током покрета за грађанска права до његовог атентата 1965.^[1]

Малколм Икс
Фотографија Малколма Икса 1964. године.
Име по рођењу	Малколм Литл
Друга имена	Малик ел-Шабаз, Омовале
Датум рођења	(1925-05-19)19. мај 1925.
Место рођења	Омаха, Небраска, САД
Датум смрти	21. фебруар 1965.(1965-02-21) (39 год.)
Место смрти	Менхетн, Њујорк, САД
Узрок смрти	атентат
Почивалиште	Гробље Фернклиф
Занимање	активиста
Организација	Исламска нација Муслиманска џамија Организација Афро-америчке уније
Покрет	Црначки национализам Панафриканизам Исламизам
Супруга	Бети Шабаз (в. 1958)
Деца	6
Потпис

Као портпарол Исламске нације (НОИ) до 1964, био је гласан заговорник оснаживања црнаца и промоције ислама у афроамеричкој заједници. Малколм Икс је такође надалеко позната личност у афроамеричким и муслиманским заједницама због своје потраге за расном правдом, али и контроверзна личност оптуживана за проповедање насиља.

Малколм је своју адолесценцију провео живећи у низу хранитељских домова или са рођацима након очеве смрти и хоспитализације његове мајке. Починио је разна кривична дела,^[1] осуђен је 1946. на 8 до 10 година затвора због крађе и провале. У затвору се придружио Исламској нацији, усвојивши име Малколм Икс како би симболизовао своје непознато презиме афричких предака, док је одбацио „име белог господара робова 'Мали'”. Након условног пуштања на слободу 1952. године, брзо је постао један од најпознатијих у организацији и утицајни вођа. Био је јавно лице организације 12 година, заговарајући оснаживање црнаца и раздвајање црних и белих Американаца, критикујући Мартина Лутера Кинга млађег и мејнстрим покрет за грађанска права због нагласка на ненасиљу и расној интеграцији. Малколм Икс је такође изразио понос на нека од достигнућа Исламске нације у области социјалне заштите, као што је њен бесплатни програм рехабилитације од дрога. Од 1950-их па надаље, Малколм Икс је био подвргнут надзору Федералног истражног бироа (ФБИ).

Током 1960-их, Малколм Икс је почео да се разочарава у Исламску нацију, као и у њеног вођу, Елајџу Мухамеда. Касније је прихватио сунитски ислам и покрет за грађанска права након што је завршио хаџ у Меки и постао познат као "ел-Хаџ Малик ел-Шабаз", што се отприлике преводи као "Ходочасник Малколм Патријарх".^[1] Након кратког периода путовања по Африци, он се јавно одрекао Исламске нације и основао Исламску муслиманску џамију (ММИ) и Панафричку организацију афроамеричке уније (ОААУ). Током 1964. његов сукоб са Исламском нацијом се интензивирао и више пута су му слате претње смрћу. 21. фебруара 1965. убијен је у Њујорку.^[1] Три члана Исламске анције оптужена су за убиство и осуђена на неодређене доживотне казне. 2021. године укинуте су две пресуде. Спекулације о атентату и да ли су га осмислили или помогли водећи или додатни чланови Нације, или са агенцијама за спровођење закона, трају деценијама.

Постхумно му је додељен Дан Малколма Икса, на који се обележава у разним градовима широм Сједињених Држава. Стотине улица и школа у САД преименоване су у његову част, док је дворана Аудубон, место његовог убиства, делимично преуређена 2005. како би се сместио Меморијални и образовни центар Малколма Икса и његове жене Бети Шабаз. Постхумна аутобиографија, на којој је сарађивао са Алекс Хејли^[1], објављена је 1965. године.

Атентат

Главни чланак: Атентат Малколма Икса

Спољашња слика

"The Violent End of the Man Called Malcolm", LIFE, March 5, 1965. Photos taken moments after the fatal shots were fired, including one of activist Yuri Kochiyama cradling the dying Malcolm X's head.[2]

19. фебруара 1965, Малколм Икс је рекао интервјуеру Гордону Парксу да Нација ислама активно покушава да га убије. 21. фебруара 1965. спремао се да се обрати ОААУ у дворани Аудубон на Менхетну када је неко из публике од 400 људи викнуо:  „Црњо! Вади руку из мог џепа!“^[3][4][5]

Док су Малколм Икс и његови телохранитељи покушавали да угуше неред, један човек је појурио напред и једном га упуцао у груди сачмарицом,^[6][7] а друга два мушкарца су јуришала на бину пуцајући из полуаутоматских пиштоља.^[4] Малколм Икс је проглашен мртвим у 15:30, убрзо по доласку у Презбитеријанску болницу Колумбија.^[5] Обдукцијом је идентификована 21 прострелна рана на грудима, левом рамену, рукама и ногама, укључујући десет прострелних рана од првобитне пуцњаве из пушке.^[8]

Једног наоружаног нападача, припадника Нације ислама Талмаџа Хејера (познатог и као Томас Хаган), гомила је претукла пре доласка полиције.^[9][10] Сведоци су остале наоружане људе идентификовали као чланове Нације, Нормана "3Х" Батлера и Томаса "15Х" Џонсона.^[11] Сва тројица су у марту 1966. осуђени за убиство и осуђени на доживотну робију.^[12][13]

На суђењу, Хејер је признао, али је одбио да идентификује друге нападаче осим што је рекао да то нису Батлер и Џонсон.^[14] Године 1977. и 1978. потписао је изјаве под заклетвом којима је поново потврдио Батлерову и Џонсонову невиност, наводећи четири друга члана Њуаркове џамије бр. 25 као учеснике у убиству или његовом планирању.^{[15][16][17][18]} Ове изјаве под заклетвом нису довеле до поновног отварања предмета.

Батлер, данас познат као Мухамед Абдул Азиз, пуштен је на условну слободу 1985. и постао је шеф џамије Исламске нације 1998. године; он остаје при својој невиности.^[19] У затвору, Џонсон, који је променио име у Калил Ислам, одбацио је учење нације и прешао на сунитски ислам. Пуштен 1987. године, држао се тога да је невин до своје смрти у августу 2009. године.^[20][21] Хајер, који је такође одбацио учења нације док је био у затвору и такође прешао у сунитски ислам,^[22] је данас познат као Муџахид Халим.^[23] Условно је пуштен 2010. године.^[24]

Године 2021. Мухамед Абдул Азиз и Калил Ислам (раније Норман "3Х" Батлер и Томас "15Х" Џонсон) ослобођени су осуда за убиство, након ревизије која је утврдила да су ФБИ и њујоршка полиција задржали кључне доказе током суђења.^[25] Азиз је 14. јула 2022. поднео тужбу Окружном суду САД у Бруклину против града Њујорка, тражећи одштету од 40 милиона долара у вези са његовим незаконитим затварањем.^[26]

Лес Пејн и Тамара Пејн, у својој биографији награђеној Пулицеровом наградом, The Dead Are Arising: The Life of Malcolm X, тврде да су атентатори били припадници Исламске нације у Њуарку, Њу Џерси џамији: Вилијам "25Х" (познат и као Вилијам Бредли), ко је пуцао из пушке; Леон Давис; и Томас Хејер.^[27]

Сахрана

Јавном гледању, од 23. до 26. фебруара у Погребном заводу у Харлему, присуствовало је око 14.000 до 30.000 ожалошћених.^[28] За сахрану 27. фебруара, постављени су звучници за преплављену гомилу испред храма вере Цркве Божје у Христу у Харлему са хиљаду седишта,^[29][30] а локална телевизијска станица је преносила службу уживо.^[31]

Међу лидерима за грађанска права који су присуствовали били су Џон Луис, Бајард Растин, Џејмс Форман, Џејмс Фармер, Џеси Греј и Ендру Јанг.^[29][32] Глумац и активиста Ози Дејвис одржао је хвалоспев, описујући Малколма Икса као „нашег блиставог црног принца ... који није оклевао да умре јер нас је толико волео“:^[33]

„

Има оних који ће сматрати својом дужношћу, као пријатељи црног народа, да нам кажу да га грдимо, да бежимо, чак и од присуства сећања на њега, да се спасемо исписујући га из историје нашег турбулентног времена. Многи ће се запитати шта Харлем поштује у овом бурном, контроверзном и смелом младом капетану, али ми ћемо се осмехнути. Многи ће рећи одвратите се од овог човека, јер он није човек већ демон, чудовиште, субвертер и непријатељ црног човека, али ми ћемо се осмехнути. Рећи ће да је он фанатик мржње, расиста који може само да донесе зло ствари за коју се борите! А ми ћемо одговорити и рећи им: Да ли сте икада разговарали са братом Малколмом? Да ли сте га икада додирнули или вам се осмехнуо? Да ли сте га икада заиста слушали? Да ли је икада урадио подлу ствар? Да ли је и он сам икада био повезан са насиљем или било каквим узнемиравањем јавности? Јер да јесте, познавали бисте га. А да га познајете, знали бисте зашто га морамо одати почаст.... И, одајући му почаст, поштујемо оно најбоље у себи.

”

Гробна плоча за Малколма Икса и његову жену на гробљу Фернклиф.

Малколм Икс је сахрањен на гробљу Фернклиф у Хартсдејлу, Њујорк.^[31] Пријатељи су узели лопате гробара да сами заврше сахрану.^[34]

Глумац и активиста Руби Ди и Хуанита Поатје (супруга Сиднеја Поатјеа) основали су Комитет забринутих мајки како би прикупили новац за дом за његову породицу и образовање његове деце.^[35]

Реакције

Реакције на убиство Малколма Икса биле су различите. У телеграму Бети Шабаз, Мартин Лутер Кинг млађи је изразио своју тугу због „шокантног и трагичног убиства вашег мужа.“^[36]

„

Иако се нисмо увек слагали око метода за решавање расног проблема, увек сам имао дубоку наклоност према Малколму и осећао сам да је имао велику способност да стави прст на постојање и корен проблема. Био је елоквентан гласноговорник свог гледишта и нико не може искрено сумњати да је Малколм имао велику забринутост за проблеме са којима се суочавамо као раса.

”

Елајџа Мухамед је рекао на годишњој конвенцији Спасовданског дана 26. фебруара да је „Малколм Икс добио управо оно што је проповедао“, али је негирао било какву умешаност у убиство.^[37] „Нисмо хтели да убијемо Малколма и нисмо покушали да га убијемо“, рекао је Мухамед, додајући „Знамо да би га таква незналачка, будаласта учења довела до сопственог краја“.^[38]

Писац Џејмс Болдвин, који је био пријатељ Малколма Икса, био је у Лондону када је чуо вест о атентату. Он је са огорчењем реаговао на новинаре који су га интервјуисали, вичући: „Успео си! Због тебе — људи који су створили ову белу надмоћ — тај човек је мртав. Ниси крив, али си то урадио.... Ваши млинови, ваши градови, ваше силовање континента су све ово започели.“^[39]

Њујорк пост је писао да су „чак и његови најоштрији критичари препознали његову бриљантност“ који је „многе праве дарове претворио у злу сврху“ и да је његов живот био „чудан и сажаљиво потрошен.“^[40] Тајм га је назвало „демагогом без стида“ чија је „вера била насиље“.^[41]

У Кини, People's Daily описао је Малколма Иксас као мученика којег су у Сједињеним Државама убили „владајући кругови и расисти“; Његово убиство, пише лист, показало је да „у суочавању са империјалистичким угњетачима, насиље се мора суочити са насиљем“.^[42] Guangming Daily, такође објављен у Пекингу, наводи да је „Малколм убијен зато што се борио за слободу и једнака права“.^[43] На Куби, El Mundo је описао атентат као „још један расистички злочин који треба искоренити насиљем против дискриминације.“^[44]

У седмичној колумни коју је писао за New York Amsterdam News, Кинг је размишљао о Малколму Иксу и његовом убиству:^[45]

„

Малколм Икс је дошао до изражаја као јавна личност делимично као резултат ТВ документарца под насловом The Hate that Hate Produced. Тај наслов указује на природу Малколмовог живота и смрти. Малколм Икс је очигледно био производ мржње и насиља уложених у црнчево покварено постојање у овој нацији... У његовој младости није било наде, није било проповедања, учења или покрета ненасиља... То је сведочанство Малколмове личне дубине и интегритета да он није могао да постане цар подземља, већ да се изнова и изнова окретао религији за смисао и судбину. Малколм се још увек окретао и растао у време свог бруталног и бесмисленог убиства... Као и убиство Лумумбе, убиство Малколма Икса лишава свет потенцијално великог вође. Нисам могао да се сложим ни са једним од ових људи, али сам у њима могао да видим способност лидерства коју могу да поштујем и која је тек почела да сазрева у расуђивању и државничком духу.

”

Наводи о завери

Луис Фаракан 2005. године.

За неколико дана јавно се расправљало о питању ко је сносио одговорност за атентат. 23. фебруара, Џејмс Фармер, лидер Конгреса расне једнакости, објавио је на конференцији за новинаре да су криви локални дилери дроге, а не Нација ислама.^[46] Други су оптужили НИПД, ФБИ или ЦИА, наводећи недостатак полицијске заштите, лакоћу са којом су атентатори ушли у дворану Аудубон и неуспех полиције да сачува место злочина.^[47][48] Ерл Грант, један од сарадника Малколма Икса који је присуствовао атентату, касније је написао:^[49]

Отприлике пет минута касније, одиграла се најневероватнија сцена. У салу је ушетало десетак полицајаца. Шетали су отприлике брзином која би се очекивала од њих да су патролирали мирним парком. Чинило се да нису били нимало узбуђени или забринути због околности.

Једва сам веровао својим очима. Ево њујоршких полицајаца који улазе у просторију из које се чуло најмање десетак пуцњева, а нико од њих није извукао пиштољ! Апсолутно, неки од њих су чак имали руке у џеповима.

Током 1970-их, јавност је сазнала за COINTELPRO и друге тајне ФБИ програме основане да инфилтрирају и ометају организације за грађанска права током 1950-их и 1960-их.^[50] Луис Ломакс је написао да је Џон Али, национални секретар Нације ислама, био бивши агент ФБИ.^[51] Малколм Икс је поверио новинару да је Али појачао тензије између њега и Елајџе Мухамеда и да сматра Алија својим „архинепријатељем“ у вођству Нације ислама.^[51] Али је имао састанак са Талмаџом Хејром, једним од мушкараца осуђених за убиство Малколма Икса, ноћ пре убиства.^[52] Породица Шабаз је међу онима који су оптужили Луиса Фаракана за умешаност у убиство Малколма Икса.^{[53][54][55][56][57]} Чинило се да је у говору из 1993. Фаракан признао могућност да је Исламска нација одговорна:^[58][59]

Да ли је Малколм био ваш издајник или наш? А ако смо ми с њим поступали као што народ поступа са издајником, шта се то тебе тиче? Нација мора да буде у стању да се носи са издајницима, колцима и превртљивцима.

У интервјуу за 60 минута који је емитован током маја 2000. године, Фарахан је изјавио да су неке ствари које је рекао можда довеле до убиства Малколма Икса. „Можда сам био саучесник у речима које сам изговорио“, рекао је, додајући „Признајем то и жалим што је било која реч коју сам рекао проузроковала губитак живота.”^[60] Неколико дана касније Фарахан је негирао да је он наредио атентат на Малколма Икса, иако је поново признао да је „створио атмосферу која је на крају довела до његовог убиства“.^[61]

Није постигнут консензус о томе ко је одговоран за атентат.^[62] У августу 2014. покренута је онлајн петиција која користи механизам за онлајн петиције Беле куће како би позвала владу да објави, без измена, све датотеке које још увек поседују у вези са убиством Малколма Икса.^[63] У јануару 2019, чланови породица Малколма Икса, Џона Ф. Кенедија, Мартина Лутера Кинга млађег и Роберта Ф. Кенедија били су међу десетинама Американаца који су потписали јавну изјаву у којој су позвали на формирање комисије за истину и помирење да убеде Конгрес или Министарство правде да преиспита убиства сва четири лидера током 1960-их.^[64][65]

Конференција за штампу 21. фебруара 2021. којој су присуствовале три ћерке Малколма Икса и чланови породице преминулог полицајца на тајном задатку њујоршке полиције Рејмонда Вуда објавила је његово овлашћено постхумно писмо у којем се делимично наводи: „Речено ми је да охрабрим лидере и чланове група за грађанска права да почине кривична дела“. The Guardian извештава да су „хапшења спречила двојицу мушкараца да управљају обезбеђењем врата у дворани Аудубон Баллроом у Вашингтон Хајтсу на дан пуцњаве, према писму.“^[66] Дана 26. фебруара 2021, ћерка Рејмонда Вуда, Кели Вуд, изјавила је да је писмо представљено на конференцији за новинаре 21. фебруара лажно. Кели Вуд је изјавила да је писмо креирао њен рођак Реџи Вуд за пажњу и продају књига.^[67]

Почетком 2023. године, чланови породице Малколма Икса рекли су да ће поднети тужбу против ЦИА-е, ФБИ-а, њујоршке полиције и других у износу од 100 милиона долара због наводног прикривања доказа у вези са атентатом и наводне умешаности у њега.^[68] Адвокат који заступа породицу је Бенџамин Крамп.^[69] У новембру 2024. године, три ћерке Малколма Икса поднеле су тужбу Федералном суду на Менхетну.^[70]

Објављена дела

Аутобиографија Малколма Икса, прво издање.

• The Autobiography of Malcolm X. With the assistance of Alex Haley. New York: Grove Press, 1965. OCLC 219493184.
• Malcolm X Speaks: Selected Speeches and Statements. George Breitman, ed. New York: Merit Publishers, 1965. OCLC 256095445.
• Malcolm X Talks to Young People. New York: Young Socialist Alliance, 1965. OCLC 81990227.
• Two Speeches by Malcolm X. New York: Pathfinder Press, 1965. OCLC 19464959.
• Malcolm X on Afro-American History. New York: Merit Publishers, 1967. OCLC 78155009.
• The Speeches of Malcolm X at Harvard. Archie Epps, ed. New York: Morrow, 1968. OCLC 185901618.
• By Any Means Necessary: Speeches, Interviews, and a Letter by Malcolm X. George Breitman, ed. New York: Pathfinder Press, 1970. OCLC 249307.
• The End of White World Supremacy: Four Speeches by Malcolm X. Benjamin Karim, ed. New York: Monthly Review Press, 1971. OCLC 149849.
• The Last Speeches. Bruce Perry, ed. New York: Pathfinder Press, 1989. 978-0-87348-543-2.
• Malcolm X Talks to Young People: Speeches in the United States, Britain, and Africa. Steve Clark, ed. New York: Pathfinder Press, 1991. 978-0-87348-962-1.
• February 1965: The Final Speeches. Steve Clark, ed. New York: Pathfinder Press, 1992. 978-0-87348-749-8.
• The Diary of Malcolm X: 1964. Herb Boyd and Ilyasah Shabazz, eds. Chicago: Third World Press, 2013. 978-0-88378-351-1.

Литература

• Abernethy, Graeme (2013). The Iconography of Malcolm X. Lawrence: University Press of Kansas. ISBN 978-0-7006-1920-7.
• Baldwin, James (2007). One Day, When I Was Lost: A Scenario Based on Alex Haley's "The Autobiography of Malcolm X". New York: Vintage. ISBN 978-0-307-27594-3. Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
• Bailey, A. Peter (2013). Witnessing Brother Malcolm X: The Master Teacher. Plantation, Florida: Llumina Press. ISBN 978-1-62550-039-7.
• Breitman, George (1967). The Last Year of Malcolm X: The Evolution of a Revolutionary. New York: Pathfinder Press. ISBN 978-0-87348-004-8.
• Breitman, George; Porter, Herman; Smith, Baxter (1991). The Assassination of Malcolm X. New York: Pathfinder Press. ISBN 978-0-87348-632-3. Непознати параметар |orig-date= игнорисан (помоћ)
• Cleage, Albert B.; Breitman, George (1968). Myths About Malcolm X: Two Views. New York: Merit. OCLC 615819.
• Collins, Rodnell P.; with A. Peter Bailey (1998). Seventh Child: A Family Memoir of Malcolm X. Secaucus, New Jersey: Birch Lane Press. ISBN 978-1-55972-491-3.
• Conyers, James L. Jr.; Smallwood, Andrew P., ур. (2008). Malcolm X: A Historical Reader. Durham, North Carolina: Carolina Academic Press. ISBN 978-0-89089-228-2.
• DeCaro, Louis A. (1998). Malcolm and the Cross: The Nation of Islam, Malcolm X, and Christianity. New York: New York University Press. ISBN 978-0-8147-1932-9.
• Dyson, Michael Eric (1995). Making Malcolm: The Myth and Meaning of Malcolm X. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509235-6.
• Gallen, David, ур. (1992). Malcolm X: As They Knew Him. New York: Carroll & Graf. ISBN 978-0-88184-850-2.
• Goldman, Peter (1979). The Death and Life of Malcolm X (2nd изд.). Urbana: University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-00774-3.
• Jamal, Hakim A. (1972). From The Dead Level: Malcolm X and Me. New York: Random House. ISBN 978-0-394-46234-9.
• Jenkins, Robert L. (2002). The Malcolm X Encyclopedia. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-29264-4.
• Kly, Yussuf Naim, ур. (1986). The Black Book: The True Political Philosophy of Malcolm X (El Hajj Malik El Shabazz). Atlanta: Clarity Press. ISBN 978-0-932863-03-4.
• Leader, Edward Roland (1993). Understanding Malcolm X: The Controversial Changes in His Political Philosophy. New York: Vantage Press. ISBN 978-0-533-09520-9.
• Lee, Spike; with Ralph Wiley (1992). By Any Means Necessary: The Trials and Tribulations of the Making of Malcolm X. New York: Hyperion. ISBN 978-1-56282-913-1.
• Marable, Manning; Felber, Garrett, ур. (2013). The Portable Malcolm X Reader. New York: Penguin. ISBN 978-0-14-310694-4.
• Payne, Les; Payne, Tamara (2020). The Dead Are Arising: The Life of Malcolm X. New York: Liveright. ISBN 978-1-63149-166-5.
• Roberts, Randy; Smith, Johnny (2016). Blood Brothers: The Fatal Friendship Between Muhammad Ali and Malcolm X. New York: Basic Books. ISBN 978-0-465-07970-4.
• Shabazz, Ilyasah; with Kim McLarin (2002). Growing Up X: A Memoir by the Daughter of Malcolm X. New York: One World. ISBN 978-0-345-44495-0.
• Sherwood, Marika (2011). Malcolm X Visits Abroad. Hollywood, California: Tsehai Publishers. ISBN 978-1-59907-050-6.
• Strickland, William; . (1994). Malcolm X: Make It Plain. New York: Penguin Books. ISBN 978-0-14-017713-8.
• Terrill, Robert, ур. (2010). The Cambridge Companion to Malcolm X. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-73157-7.
• T'Shaka, Oba (1983). The Political Legacy of Malcolm X. Richmond, California: Pan Afrikan Publications. ISBN 978-1-878557-01-8.
• Waldschmidt-Nelson, Britta (2012). Dreams and Nightmares: Martin Luther King Jr., Malcolm X, and the Struggle for Black Equality. Gainesville: University Press of Florida. ISBN 978-0-8130-3723-3.
• Wolfenstein, Eugene Victor (1989). The Victims of Democracy: Malcolm X and the Black Revolution. London: Free Association Books. ISBN 978-1-85343-111-1.
• Wood, Joe, ур. (1992). Malcolm X: In Our Image. New York: St. Martin's Press. ISBN 978-0-312-06609-3.

Референце

1. Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. Л-М. Београд: Политика : Народна књига. стр. 103. ISBN 86-331-2116-6.
2. Ross, Janell (19. 5. 2016). „Google Commemorates a Very Controversial Civil-Rights Figure, Yuri Kochiyama”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 28. 5. 2019. г. Приступљено 20. 5. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
3. Karim 1992, стр. 191 harvnb грешка: no target: CITEREFKarim1992 (help).
4. Evanzz 1992, стр. 295 harvnb грешка: no target: CITEREFEvanzz1992 (help).
5. Kihss 1965, стр. 1 harvnb грешка: no target: CITEREFKihss1965 (help).
6. Marable 2011, стр. 436–437 harvnb грешка: no target: CITEREFMarable2011 (help).
7. Perry 1991, стр. 366 harvnb грешка: no target: CITEREFPerry1991 (help).
8. Marable 2011, стр. 450 harvnb грешка: no target: CITEREFMarable2011 (help).
9. Perry 1991, стр. 366–367 harvnb грешка: no target: CITEREFPerry1991 (help).
10. Talese, Gay (22. 2. 1965). „Police Save Suspect From the Crowd”. The New York Times. стр. 10. Архивирано из оригинала 27. 7. 2022. г. Приступљено 19. 6. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
11. Kondo 1993, стр. 97 harvnb грешка: no target: CITEREFKondo1993 (help).
12. Buckley, Thomas (11. 3. 1966). „Malcolm X Jury Finds 3 Guilty”. The New York Times. стр. 1. Архивирано из оригинала 19. 6. 2018. г. Приступљено 19. 6. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
13. Roth, Jack (15. 4. 1966). „3 Get Life Terms in Malcolm Case”. The New York Times. стр. 36. Архивирано из оригинала 19. 6. 2018. г. Приступљено 19. 6. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
14. Kondo 1993, стр. 110 harvnb грешка: no target: CITEREFKondo1993 (help).
15. Leland, John (6. 2. 2020). „Who Really Killed Malcolm X?”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 6. 2. 2020. г. Приступљено 27. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
16. Nutt, Amy Ellis; Barry Carter (4. 4. 2011). „Muslim Man Denies Author's Claim That He Killed Malcolm X”. HuffPost (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 1. 2021. г. Приступљено 27. 2. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
17. Bush, Roderick (1999). We Are Not What We Seem: Black Nationalism and Class Struggle in the American Century. New York: New York University Press. стр. 179. ISBN 978-0-8147-1317-4.
18. Friedly 1992, стр. 112–129 harvnb грешка: no target: CITEREFFriedly1992 (help).
19. „Malcolm X Killer Heads Mosque”. BBC News. 31. 3. 1998. Архивирано из оригинала 3. 4. 2008. г. Приступљено 2. 10. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
20. Jacobson, Mark (1. 10. 2007). „The Man Who Didn't Shoot Malcolm X”. New York. Архивирано из оригинала 1. 2. 2016. г. Приступљено 2. 10. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
21. Marable 2011, стр. 474 harvnb грешка: no target: CITEREFMarable2011 (help).
22. Fanelli, James (18. 5. 2008). „Quiet Life of an 'X'-Assassin”. New York Post. Архивирано из оригинала 24. 10. 2020. г. Приступљено 20. 6. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
23. Rickford 2003, стр. 489 harvnb грешка: no target: CITEREFRickford2003 (help).
24. Marable 2011, стр. 474–475 harvnb грешка: no target: CITEREFMarable2011 (help).
25. Southall, Ashley; Bromwich, Jonah E. (17. 11. 2021). „2 Men Convicted of Killing Malcolm X Will Be Exonerated Decades Later”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 28. 12. 2021. г. Приступљено 17. 11. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
26. Southall, Ashley (14. 7. 2022). „Man Exonerated in Malcolm X Murder Sues New York City After Talks Fail”. The New York Times (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 7. 2022. г. Приступљено 15. 7. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
27. Payne, Les; Payne, Tamara (2020). The Dead Are Arising: The Life of Malcolm X. New York: Liveright. стр. 477—478. ISBN 978-1-63149-166-5.
28. Perry 1991, стр. 374 harvnb грешка: no target: CITEREFPerry1991 (help). Alex Haley, in his Epilogue to The Autobiography of Malcolm X, says 22,000 (p. 519).
29. Rickford 2003, стр. 252 harvnb грешка: no target: CITEREFRickford2003 (help).
30. DeCaro 1996, стр. 291 harvnb грешка: no target: CITEREFDeCaro1996 (help).
31. Arnold, Martin (28. 2. 1965). „Harlem Is Quiet as Crowds Watch Malcolm X Rites”. The New York Times. стр. 1. Архивирано из оригинала 8. 1. 2022. г. Приступљено 19. 6. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
32. DeCaro 1996, стр. 290 harvnb грешка: no target: CITEREFDeCaro1996 (help).
33. Davis, Ossie (27. 2. 1965). „Malcolm X's Eulogy”. The Official Website of Malcolm X. Архивирано из оригинала 31. 7. 2016. г. Приступљено 9. 8. 2016.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
34. Rickford 2003, стр. 255 harvnb грешка: no target: CITEREFRickford2003 (help).
35. Rickford 2003, стр. 261–262 harvnb грешка: no target: CITEREFRickford2003 (help).
36. King, Martin Luther Jr. (26. 2. 1965). „Telegram from Martin Luther King Jr. to Betty al-Shabazz”. The Martin Luther King Jr. Research and Education Institute. Архивирано из оригинала 1. 2. 2016. г. Приступљено 28. 5. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
37. Evanzz 1992, стр. 301 harvnb грешка: no target: CITEREFEvanzz1992 (help).
38. Clegg III 1997, стр. 232 harvnb грешка: no target: CITEREFClegg_III1997 (help).
39. DeCaro 1996, стр. 285 harvnb грешка: no target: CITEREFDeCaro1996 (help).
40. „Malcolm X”. The New York Times. 22. 2. 1965. стр. 20. Архивирано из оригинала 22. 6. 2022. г. Приступљено 19. 6. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
41. „Death and Transfiguration”. Time. 5. 3. 1965. Архивирано из оригинала 8. 1. 2022. г. Приступљено 2. 10. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
42. „How World Saw Malcolm X's Death” (PDF). New York Amsterdam News. 13. 3. 1965. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 8. 2022. г. Приступљено 15. 1. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
43. Evanzz 1992, стр. 306 harvnb грешка: no target: CITEREFEvanzz1992 (help).
44. Rickford 2003, стр. 248 harvnb грешка: no target: CITEREFRickford2003 (help).
45. King, Martin Luther Jr. (13. 3. 1965). „The Nightmare of Violence” (PDF). New York Amsterdam News. Архивирано (PDF) из оригинала 7. 11. 2021. г. Приступљено 15. 1. 2018.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
46. Perry 1991, стр. 371 harvnb грешка: no target: CITEREFPerry1991 (help).
47. Marable 2009, стр. 305–306 harvnb грешка: no target: CITEREFMarable2009 (help).
48. Perry 1991, стр. 372 harvnb грешка: no target: CITEREFPerry1991 (help).
49. Grant, Earl, "The Last Days of Malcolm X", Clarke 1990, стр. 96 harvnb грешка: no target: CITEREFClarke1990 (help).
50. Kondo 1993, стр. 7–39 harvnb грешка: no target: CITEREFKondo1993 (help).
52. Evanzz 1992, стр. 294 harvnb грешка: no target: CITEREFEvanzz1992 (help).
53. Rickford 2003, стр. 437, 492–495 harvnb грешка: no target: CITEREFRickford2003 (help).
54. Evanzz 1992, стр. 298–299 harvnb грешка: no target: CITEREFEvanzz1992 (help).
55. Friedly 1992, стр. 253 harvnb грешка: no target: CITEREFFriedly1992 (help).
56. Kondo 1993, стр. 182–183, 193–194 harvnb грешка: no target: CITEREFKondo1993 (help).
57. Marable 2009, стр. 305 harvnb грешка: no target: CITEREFMarable2009 (help).
58. Rickford 2003, стр. 492 harvnb грешка: no target: CITEREFRickford2003 (help).
59. Wartofsky, Alona (17. 2. 1995). „Brother Minister: The Martyrdom of Malcolm X”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 13. 4. 2012. г. Приступљено 2. 10. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
60. „Farrakhan Admission on Malcolm X”. 60 Minutes. CBS News. 14. 5. 2000. Архивирано из оригинала 17. 7. 2022. г. Приступљено 2. 10. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
61. „Farrakhan Responds to Media Attacks”. The Final Call. 15. 5. 2000. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 2. 10. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
62. Natambu 2002, стр. 315–316 harvnb грешка: no target: CITEREFNatambu2002 (help).
63. „Release Government Files on Malcolm X Assassination”. The Boston Globe. 10. 1. 2015. Архивирано из оригинала 22. 7. 2022. г. Приступљено 11. 11. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
64. Jackman, Tom (25. 1. 2019). „Kennedy, King, Malcolm X relatives and scholars seek new assassination probes”. The Washington Post. Архивирано из оригинала 13. 4. 2022. г. Приступљено 26. 1. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
65. Simkin, John (јануар 2019). „Kennedy and King Family Members and Advisors Call for Congress to Reopen Assassination Probes”. Spartacus Educational. Архивирано из оригинала 22. 7. 2022. г. Приступљено 26. 1. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
66. Laughland, Oliver (21. 2. 2021). „Malcolm X family says letter shows NYPD and FBI conspired in his murder”. The Guardian (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 21. 2. 2021. г. Приступљено 21. 2. 2021. „The arrests kept the two men from managing door security at the Audubon Ballroom in Washington Heights on the day of the shooting, according to the letter.”CS1 одржавање: Формат датума (веза)
67. Meminger, Dean (21. 2. 2021). „Daughter of Former NYPD Officer Says Malcolm X Assassination Letter is Fake”. NY1 (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 2. 2021. г. Приступљено 26. 2. 2021.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
68. „Malcolm X's family plans $100M wrongful death lawsuit against CIA, FBI – National | Globalnews.ca”. globalnews.ca (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 2. 2023. г. Приступљено 23. 2. 2023.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
69. Tracy, Thomas (25. 7. 2023). „Witness to Malcolm X assassination comes forward with account questioning NYPD response”. New York Daily News. Архивирано из оригинала 5. 8. 2023. г. Приступљено 5. 8. 2023.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
70. NEUMEISTER, LARRY (2024-11-15). „The daughters of Malcolm X sue the CIA, FBI and NYPD over the civil rights leader's assassination”. AP News (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 12. 2024. г. Приступљено 2024-11-17.

Спољашње везе

• Official website of the Estate of Malcolm X
• The Malcolm X Project at Columbia University
• Malcolm, вебсајт о животу и наслеђу Малкома Икса
• Malcolm Little (Malcolm X) ФБИ фајл
• Малколм Икс на сајту  (језик: енглески)