Mala bela čaplja

Mala bela čaplja (lat. ) vrsta je ptice iz porodice čaplji ().

Mala bela čaplja
Status ugroženosti
Najmanje ugrožen  (IUCN 3.1)[1]
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Pelecaniformes
Porodica:	Ardeidae
Rod:	Egretta
Vrsta:	E. garzetta
Binomno ime
Egretta garzetta (Linnaeus, 1766)
Podvrste
Rasprostranjenost bele čaplje:   Razmnožavanje   Gnežđenje tokom cele godine   Gnežđenje tokom zime

Opis

Mala bela čaplja ima sve tipične odlike čaplji: dug kljun, vrat i noge. U letu vrat drži povijen, a noge opružene. Boja i odraslih i mladih ptica je sasvim bela, dok je kljun crn, mada postoje i tamniji primerci sa plavkasto-sivim perjem.^[2] Koren kljuna i stopala su žućkasti. Mužjak u bračnom perju ima na zatiljku dva duga ukrasna pera. Odrasle jedinke su duge 55–65 cm sa rasponom krila 88–106 cm, a teške su oko 500 grama.

Rasprostranjenost

Ova ptica je rasprostranjena u južnoj Evropi, južnoj Africi, Maloj, Srednjoj i Istočnoj Aziji, pa preko arhipelaga sve do Australije. Evropski deo populacije živi na Pirinejskom i Apeninskom Poluostrvu, srednjoj Evropi.

Gnežđenje

Mala bela čaplja stiže krajem marta, odnosno početkom aprila, a napušta nas u septembru. Zimuje na obalama Sredozemnog mora. Gnezdo gradi po drveću i žbunju i to u kolonijama sa drugim vrstama čaplji. Ukoliko je brojnost veća, gnezdi se i sama, ali uvek u koloniji. Jaja najčešće polaže u maju. Ima ih 4-5 i zelenkasto-plavkastih su nijansi. Oba roditelja leže na jajima oko 25 dana. Posle trideset dana od izleganja, mladi napuštaju gnezdo.

Podvrste

Zavisno od podele, dve ili tri podvrste male bele čaplje su danas prihvaćene:^[3]

• – (Linnaeus, 1766): Evropa, Afrika i većina Azije, bez jugoistočne
• – (Temminck, 1840): Istočna Indonezija do Nove Gvineje
• – Australija i Novi Zeland; često se poistovećuje sa

Galerija

• 
  u letu, Kolkata, Indija
• 
  Jaje male bele čaplje
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
  Мала бела чапља снимљена на кеју у Земуну
• 
• 
  Мала бела чапља лови

Reference

1. BirdLife International (2016). „”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 12. 12. 2019.CS1 одржавање: Употреба параметра аутори (веза) База података укључује и доказе о ризику угрожености.
2. Hancock, James; Kushlan, James A. (2010). The Herons Handbook. Bloomsbury Publishing. стр. 175—180. ISBN 978-1-4081-3496-2.
3. Egretta garzetta on Avibase

Spoljašnje veze