Remove ads
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ламја је биће из митологије Јужних Словена. Вјеровање о постојању овог митолошког бића је раширено међу становницима у Србији (Јужна и источна Србија), Македонији и у источној и југозападној Бугарској[1][2].
Назив ламја потиче од грчке ријечи ламина (грч. ), што значи зао дух. Такође, назив ламја потиче и од имена старогрчког митолошког лика Ламије[1][2][3]. Називи слични ламији срећу се и код Цинцара (назив ламе), као и код Албанаца назив ламј (алб. ). Овај начин је такође пренијет преко латинског језика и у неке друге европске језике, као на примјер у чешком језику, гдје се јавља назив ламие (чеш. ), који може да означава митолошко биће слично вампиру или вјештици[2].
У неким крајевима се могу пронаћи и други називи за ламју, као што су:
У народним предањима се често могу наћи и лична имена за поједине ламје (што је слично предањима везаним за виле). Тако у Македонији ламју зову: Луња (у околини Булачана), Гила (у околини Кратова); у Бугарској: Злинја (буг. )[2].
Такође у неким крајевима ламја може бити синоним за змаја, аждају или алу.
У митологији и народним предањима постоји неколико различити описа ламје који варирају од краја до краја:
У митологији и народним предањима постоји неколико различити начина како настаје ламја:
Заједничко за све описе ламја је то да су то снажна, осветољубива, глупа, прождрљива и незаситна бића јер све што се пред њима нађе оне поједу[2]. Према предањима оне живе у пећинама, на дну мора, у језерима, на врховима планина или у великом дрвећу[2][6][8]. Оне имају моћ да зауставе изворе воде и изазову сушу. Када би зауставе воду, ламје ће у заузврат да траже љуску жртву да би пустили воду[5][6]. Кад се ламја креће све тутњи и пуца дрвеће и камење под њом[2]. Постоје и народна предања по којима ламја чува закопано благо у дубоким пећинама.
Ламје се највише јављају и пакосте људима у првој половини љета, када оне предводе црне градоносне облаке и олујни вјетар[1][2]. Тада оне уништавају, односе и прождиру дозрело жито и друге усјеве са њива, као и уроде из воћњака и винограда. За вријеме олуја, ламје се боре са змајевима који бране људима њиве и усјеве. Тада у њиховој борби настају муње, громови и град[2]. Такође се спомиње да але отимају и једу стоку. У неким предањима се спомиње да су ламје и људождери који жуде за људској крви[2]. По предању, оне хватају дјецу, односе их у своја станишта и тамо прождиру. Ради заштите од ламја људи су бајали, или су, прије него што почне олуја, износили пред кућу машице и разне друге предмете, и с њима стварали велику буку и галаму[2]. Противници ламје у народним предањима су змајеви, облачари, св. Илија, св. Ђорђе, итд[2][5].
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.