Књижевна екологија (енгл.) и/или екокритика (енгл.),[1] је научна дисциплина која се бави начинима на које се у књижевности и књижевним делима рефлектују односи човека и животне средине у којој живи.[2] Данас се све бројники екокритички списи, настали у овој релативно младој области кљижевности, крећу од културне историје људских еколошких система до критичке анализе значења појмова као што су човек и природа.[3] Својим пореклом и развојем паралелним са рођењем модерне еколошке политике, књижевна екологија или екокритика је постала производ историјског и теоријског моделе који укључује и растућу плиму еколошке свести у 21. веку.[4]
Човек припада Земљи на исти начин као што јој припадају животиње и биљке. Такође, човек као посебна врста заједно са животињским и биљним које га окружују припада делу екосистема Земље значајног за његов опстанак.[5] Људска врста је најсавршеније биће на Земљи настало као производ дугог временског процеса званог еволуција у којем је еколошка равнотежа играла пресудну улогу за његов настанк и развој. Тако је временом кроз еволуцију настала човекова супериорност у екосистему, пре свега и због чињенице да је он једино биће на Земљи које се бави књижевношћу.[6][7]
Као што примећује Џозеф Мекер, иако човек попут биљке нема способност фотосинтезе и није у стању да лети попут птица, он поседује врхунски мозак који је у стању да произведе сјајне епске песме, бројна књижњвна дела и осредње канцеларијске записе.[8]Овај јединствени књижевни таленат у том смислу уздиже човека изнад свих других овоземаљских бића у сложеном екосистему Земље. Како ћовек у том екосистему може да учини доста доброг али и доста лошег он кроз књижевна дела може да ујкаже на бројне проблеме и предложи мере за унапређење екостистема на Земљи[9].[10]
Сама реч екокритика представља неку врсту полунеологизма. Префикс еко— у речи екокритика представља скраћеницу за екологија, која је предмет интересовања књижевне екологије која има за циљ проучавање међусобних односа свих живих бића у њиховом природном окружењу, као и њихове односе и везе са тим истим окружењем.[11]
Научници који се баве овом области књижевности проучавају односе човека и животне средине кроз литературу на интердисциплинаран начин. Анализирају текстове који илуструју бригу о животној средини они истовремено истражују различите начине на које књижевност третира природу, или како се у књижевним делима рефлектују односи човека и физичке средине у којој он живи.[12][13][14]
Према томе користећи се интердисциплинарним приступом екокритичари анализирају објављене радове бројних аутора, истраживача и песника у контексту питања заштите животне средине и природе,[15] желећи да кроз екокритику укажу на проблеме и предложе могућа решења за исправљање тренутног стања у човековом окружењу.[16][17][18]
Тај невероватан спој (или интердисциплинарност) физичког и духовног може се видети и у терминологији две науке, екологије и екокритике, које се удружују у циљу очувања и опстанка човека.
Књижевна екологија или екокритика у својим активностима има широк приступ који је познат и по бројним другим називима ове области књижевности, укључујући:[19]
Ову област често прати и давање информација и из других подручја као што су екологија, одрживи развој, биополитика, историја животне средине и друштвена екологија.
Иако се данас сви екокритичари не слажу са сврхом, методологијом или обимом екокритичности, она се све више развија али и уобличава коз нове активности.
Од тада антрополози истражују улогу културне праксе и веровања који омогућавају људској популацији да оптимизира своју адаптацију у животну средину и да спречи деградацију локалног и регионалног екосистема.[22]
Еколошка антропологија је у свом периоду развоја прошла кроз три стадијума:[23][24]
Први стадијум — од 1930. до 1960. године, који карактерише оријентација ка Боасовом историјском партикуларизму.
Други стадијум — од 1960. до почетка 19170-тих година, коју карактерише неоеволуционизам и неофункционализам у оквиру којих се изучава појава пољопривреде и државе.[24]
Трећи стадијум — од 1970-тих година,[25] који се развија у области еколошке антропологије и карактерише се процесуалним приступом, у оквиру којег се обављају истраживања промена у индивидуалним и групним активностима са фокусом на механизме у којима понашање и спољни фактори утичу једни на друге.[26]
Крајем 1990-их година Конрад Котак је указао на развој „нове еколошке антропологије“, или антропологију животне средине, која комбинује теорије и анализе са политичком свешћу и практичним старањем, што је резултовало новим поддисциплинама, као што су примењена еколошка антропологија и политичка екологија[27]
Осим у англосаксонској антропологији, еколошка свест заузима важно место и у анализи књижевних дела. У тој области као посебан покрет или школа књижевне критике, јавила се екокритика и/или књижевна екологија, која је почела да се развија тек 1990-их година, са циљем да се бави начинима на које се у књижевности и књижевним делима рефлектују односи човека и животне средине у којој живи. Тако је временом однос људи и животиња постао тема бројних зборника радова који истичу да они имају за циљ да се у проучавање животиња још интензивније укључе и хуманистичке науке.[28]
Нарочито у почетној фази развоја, књижевна екологија је била стециште искључиво америчких критичара и била је ограничена на бављење америчком књижевношћу. Као озбиљни заговорници сопствене теорије екокритичари, су претендујући на приказивање и верификацију сопствених резултата основали своју организацију, па су тако у Сједињеним Америчким Државама екокритика најчешће своје активности везаивали за рад у Удружењу за проучавање књижевности и животне средине (акроним ASLE — Association for the Study of Literature and Environment),[29] Цременом ово удружење је постало домаћин традиционалне двогодишње конференције за научнике широм света који се баве питањима заштите животне средине у литератури и хуманистичким срединама уопште. Удружења за проучавање књижевности и животне средине покренуло је и часопис - Интердисциплинарне студије књижевности и животне средине (акроним ISLE — Interdisciplinary Studies in Literature and Environment)., у којем бројни аутори из области књичевцне екологије објављују своје истраживачке радове.[5]
Повећано интересовање за еколошка питања у многим академским дисциплинама довело је до све већег развоја књижевна екологије, као успешне академске области унутар студија књижевности, које истражује односе између људских бића и нељудског окружења.[24]
Током свог рада екокритичари колективно доносе алате и методе у хуманистичкихм наукама који треба да одговоре на хитна питања, у данашњем доба глобалне еколошке кризе.[30][31]
Често комбинујући креативне или нетрадиционалне облике са утврђеним истраживачким методама, екокритичари измишљају начине уз чију помоћ би хуманистичке науке могле да се ангажују у нашем окружењу које се брзо мења.
Тако овај дискурс заправо представља покушај поклоника хуманизма да се помире са светом који се брзо мења.[32]
Rueckert, William. 1996. "Literature and Ecology: An Experiment in Ecocriticism". U The Ecocriticism Reader: Landmarks in Literary Ecology. Cheryll Glotfelty i Harold Fromm, ur. Athens - London: The University of Georgia Press, 105--123
Rueckert, William. “Literature and Ecology: An Experiment in Ecocriticism.” In The Ecocriticism Reader: Landmarks in Literary Ecology. Edited by Cheryll Glotfelty and Harold Fromm, 105–123. Athens, GA: University of Georgia Press, 1996.
Adamson, Joni, and Salma Monani. 2017. “Introduction: Cosmovisions, Ecocriticism, and Indigenous Studies.” In Ecocriticism and Indigenous Studies: Conversations From Earth to Cosmos, edited by Salma Monani and Joni Adamson, 1–19. New York: Routledge.
Bladow, Kyle, and Jennifer Ladino. 2018. “Toward an Affective Ecocriticism: Placing Feeling in the Anthropocene.” In Affective Ecocriticism: Emotion, Embodiment, Environment, edited by Kyle Bladow and Jennifer Ladino, 1–22. Lincoln: University of Nebraska Press. [Crossref], [Google Scholar]
Love, Glen. “Revaluating Nature: Toward an Ecological Criticism.” In The Ecocriticism Reader: Landmarks in Literary Ecology. Edited by Cheryll Glotfelty and Harold Fromm, 225–240. Athens, GA: University of Georgia Press, 1996.
Tošić, J. [2006]. Ekokritika - interdisciplinarno proučavanje književnosti i životne sredine. Facta universitatis - series: Working and Living Environmental Protection. 3 (1): 43–50.
Blackstone, Bernard. 1959. The Consecrated Urn: An Interpretation of Keats in Terms of Growth and Form. London: Longmans, Green and Co. [Google Scholar]
Buell, Lawrence. 1995. The Environmental Imagination: Thoreau, Nature Writing, and the Formation of American Culture. Cambridge, MA: Belknap Press. [Google Scholar]
Buell, Lawrence. The Environmental Imagination: Thoreau, Nature Writing, and the Formation of American Culture. Cambridge, MA: Harvard University Press, 1995.
Suzana Marjanić, Antonija Zaradija Kiš, Zoo-uvod ili zašto čitati životinju, Književna životinja. Kulturni bestijarij II. dio (Suzana Marjanić i Antonija Zaradija Kiš, ur.), Zagreb: Institut za etnologiju i folkloristiku, 2012, стр.17.
Ahern, Stephen. 2019. “Introduction: A Feel for the Text.” In Affect Theory and Literary Critical Practice: A Feel for the Text, edited by Stephen Ahern, 1–21. Cham: Palgrave Macmillan. [Crossref], [Google Scholar]
Abram, David. "The Spell of the Sensuous: Perception and Language in a More-than-Human World". New York: Pantheon, 1996.
Alex, Rayson K., S. Susan Deborah & Sachindev P.S. (2014). Culture and Media: Ecocritical Explorations. Cambridge: Cambridge Scholars Publishing.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
Barry, Peter. "Ecocriticism". Beginning Theory: An Introduction to Literary and Cultural Theory. 3rd ed. Manchester: Manchester UP, 2009.
Cohen, Michael P. "Blues in Green: Ecocriticism Under Critique." Environmental History 9. 1 (January 2004): 9-36.
Coupe, Laurence, ed. (2000). The Green Studies Reader: From Romanticism to Ecocriticism. London: Routledge.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (веза).
Cranston, CA. & Robert Zeller, eds. "The Littoral Zone: Australian Contexts and their Writers". New York: Rodopi, 2007.
Estok, Simon C. (2005). "Shakespeare and Ecocriticism: An Analysis of 'Home' and 'Power' in King Lear." AUMLA 103 (May 2005): 15-41.
Forns-Broggi, Roberto. "La aventura perdida del ecopoema(PDF). Fórnix. 6: 376—394. мај 2007. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)CS1 одржавање: Формат датума (веза). (језик: шпански)
Frederick, Suresh. Contemporary Contemplations on Ecoliterature. New Delhi:Authorpress, 2012.
Garrard, Greg, (2004). Ecocriticism. New York: Routledge.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
Garrard, Greg,, ур. (2014). The Oxford Handbook of Ecocriticism. Oxford: Oxford University Press.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак уредника (веза)
Glotfelty, Cheryll and Harold Fromm., ур. (1996). The Ecocriticism Reader: Landmarks in Literary Ecology. Athens and London: University of Georgia.
Gomides, C. (2006). „Putting a New Definition of Ecocriticism to the Test: The Case of the Burning Season, a Film (Mal)Adaptation”. ISLE. 13 (1): 13—23. doi:10.1093/isle/13.1.13..
Heise, Ursula K (2006). „Greening English: Recent Introductions to Ecocriticism.”. Contemporary Literature. 47 (2): 289—298. doi:10.1353/cli.2006.0022..
Kroeber, Karl. (1994). Ecological Literary Criticism: Romantic Imagining and the Biology of Mind. New York: Columbia UP..
Lindholdt, Paul J. (2006). Explorations in Ecocriticism: Advocacy, Bioregionalism, and Visual Design. Lanham, MD: Lexington Books. ISBN9780739194980.
Nicolson, Marjorie Hope. (1959). Mountain Gloom and Mountain Glory: The Development of the Aesthetics of the Infinite. Seattle: University of Washington Press..
Rueckert, William. (1978). „Literature and Ecology: An Experiment in Ecocriticism”. Iowa Review. 9 (1): 71—86..
Rojas Pérez, Walter. La ecocrítica hoy. San José, Costa Rica: Aire Moderno, 2004.
Selvamony, Nirmal, Nirmaldasan & Rayson K. Alex. (2008). Essays in Ecocriticism. Delhi: Sarup and Sons and OSLE-India.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
Slovic, Scott. Seeking Awareness in American Nature Writing: Henry Thoreau, Annie Dillard, Edward Abbey, Wendell Berry, Barry Lopez. Salt Lake City, UT: University of Utah Press, 1992.
Vogel, Joseph Henry. "Ecocriticism as an Economic School of Thought: Woody Allen's Match Point as Exemplary." OMETECA: Science and Humanities. 12 105–119.
Williams, Raymond. The Country and the City. London: Chatto and Windus, 1973.
Zapf, Hubert (2008). „Literary Ecology and the Ethics of Texts.”. New Literary History. 39 (4): 847—868. doi:10.1353/nlh.0.0066..
Gibson, David J. „Ecology in Literature — Kevin MacDonnell, Steve Mentz”. Oxford Bibliographies: Ecology. Oxford University Press. ISBN9780199830060.