Кусадак

Кусадак је насеље у Србији у општини Смедеревска Паланка у Подунавском округу. Према попису из 2022. има 4.016 становника (према попису из 2011. било је 4.886 становника).^[1]

Кусадак
Црква Светог арханђела Гаврила и собрашица у Кусатку
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Подунавски
Општина	Смедеревска Паланка
Становништво
— 2022.	4.016
Географске карактеристике
Координате	44° 23′ 35″ С; 20° 48′ 07″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	175
Кусадак Кусадак на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	11425
Позивни број	026
Регистарска ознака

Историја

Кроз село пролази пруга Београд—Ниш и на његовој територији се налазе четири железничке станице. Има веома добру везу са главним градом Србије и осталим градовима у окружењу као што су Смедерево и Аранђеловац.

Има трагова који указују на далеку прошлост. У атару кусадачком нађено је парче украсне плоче на којој је рељефно изражен римски император као победник. Ова плоча чува се у београдском народном музеју, позната као Камеја из Кусатка.

Први подаци о овоме насељу бележе се већ из прве половине 18. века. За време аустријске владавине 1718—1739. године помиње се ово насеље под именом . У списку села и цркава у смедеревском диштрикту (срезу) у 1732. години забележен је Кусадак, који је тада имао 30 домова и једну цркву у шуми. Ово ће свакако бити црква Пиносава, коју предање доводи у везу са последњим деспотима. Према предању, деспоти су овде причешћивали војску. Црква је била од брвна и служила је за сва околна села.

Село није одувек било на данашњем месту, већ северније, на месту које се зове Селиште, а у близини цркве Пиносаве. И данас се ту наилази на трагове насеља. Предање вели да је ово старо насеље напуштено због помора који је завладао.

Кусадак се помиње у арачки списковима — према тамо наведеним подацима, 1818. је имао 107, а четири године касније 121 кућу. И ови подаци показују да је Кусадак старије насеље, јер долази у ред највећих насеља из тога доба.

Најстарије су породице:

• Стојаковићи (данас под разним презименима), чији предак Остаја је дошао од Бјелог Поља и населио се прво у Селишту, одакле је због помора побегао на данашње место;
• Силијани и Милијани, врло разграната породица са разним презименима, води порекло од браће Силијана и Милијана, који су из Старе Србије—из Турске пребегли од Турака;
• Банковићи, пореклом од претка Банка, који је дошао од Сјенице — Старог Влаха;
• Кнежевићи — Кораћи, који су род Маринковићима у Ковачевцу;
• Ђаковићи, старином од Косова, чији је предак Милоје Ђак, вођа буне познате под именом Ђакова буна.

Кусадак је 1846. г. имао 244 куће. По попису из 1921. г. у Кусатку је било 997 кућа са 6.031 становником.^[2][3]

Током Другог светског рата, за време немачке окупације, у Кусатку, као и уопште у Доњој Јасеници, проценат страдалих цивила, као и војника, био је мањи него у већем делу Србије. Највеће страдање у рату се десило 10. августа 1944, када су четници поставили заседу немачком возу. Немци су сазнали за заседу и, уместо обичног, послали су блиндирани воз. Из воза су отворили ватру и убили 15 кусадачких и два јагњилска четника, као и једног цивила. Касније је велики број људи из села послат на Сремски фронт, где је погинуло преко 100 Кусачана.

Кусадак је веома развијено село. У њему се на периферијама налазе две школе до четвртог разреда, а у центру села једна већа, Основна школа „Брана Јевтић“, која је од првог до осмог разреда.

У селу се налази и Кусадачко језеро, које је окружено шумом. У овој шуми смештен је и манастир Пиносава из 17. века. Постоје и фудбалски клуб и фолклорно друштво.

Овде се налазе Црква Светог Симеона и Светог Саве у Кусатку, Кућа Владислава Ћертића и Спомен-плоче палима у НОБ-у у Кусатку.

Демографија

У насељу Кусадак живи 4.586 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (39,9 код мушкараца и 43,4 код жена). У насељу има 1591 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,58.

Према попису из 2002. године, ово насеље је великим делом насељено Србима. У последња три пописа примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 7.226 1953. 7.429 1961. 7.506 1971. 6.940 1981. 6.551 1991. 6.089 5.961 2002. 5.691 5.850 2011. 4.886 2022. 4.016

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Срби			5.651	99,29%
Македонци			9	0,15%
Хрвати			8	0,14%
Словенци			1	0,01%
Руси			1	0,01%
Бугари			1	0,01%
Југословени			1	0,01%
непознато			15	0,26%

Становништво према полу и старости^[6]

	м			ж
?	22			13
80+	47			86
75—79	87			150
70—74	149			218
65—69	198			198
60—64	159			183
55—59	129			137
50—54	232			161
45—49	265			247
40—44	207			155
35—39	193			193
30—34	177			153
25—29	209			171
20—24	162			147
15—19	152			162
10—14	185			163
5—9	175			128
0—4	150			128
Просек :	39,9			43,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 1.518 1.597 1.747 1.750 1.735 1.643 1.591

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 258 337 213 264 212 205 65 24 6 7 3,58

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	2.388	582	1.569	157	72	8
Женски	2.374	267	1.575	479	45	8
УКУПНО	4.762	849	3.144	636	117	16

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.332	196	0	1	251
Женски	492	185	0	0	56
УКУПНО	1.824	381	0	1	307
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	18	35	53	9	631
Женски	6	2	47	4	70
УКУПНО	24	37	100	13	701
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	15	43	14	35
Женски	2	7	4	26	77
УКУПНО	2	22	47	40	112
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	6	0	0	25
Женски	2	0	0	4
УКУПНО	8	0	0	29

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
2. Подаци су узети из: Насеља књ. 19, др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.) Смедеревско Подунавље и Јасеница
3. Литература Летопис Подунавских места (Беч 1998) период 1812—1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Коришћена литература

• Насеља књ. 19, др. Б. М. Дробњаковић (1925 г.) Смедеревско Подунавље и Јасеница
• Монографија Подунавске области 1812—1927, саставио др Владимир Марган, објављено 1927 г. (Напредак Панчево)
• „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.). Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
• Напомена
  

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине Летописи.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()
• Неколико фотографија и основни подаци о манастиру Пиносава (Клуб путника Србије)