Коста Миличевић

Коста Миличевић (Врака код Скадра, 3. јун 1877 — Београд, 12. фебруар 1920) био је српски сликар.

Коста Миличевић
Аутопортрет, 1910.
Датум рођења	(1877-06-03)3. јун 1877.
Место рођења	Врака код Скадра, Отоманско царство
Датум смрти	12. фебруар 1920.(1920-02-12) (42 год.)
Место смрти	Београд, Краљевство СХС

Коста Миличевић на самртничкој постељи (цртеж Живорада Настасијевића).

Биографија

Рођен у свештеничкој породици, у селу Враки близу Скадра. По доласку у Београд, био је ђак прве генерације у Уметничкој школи Цирила Кутљика. Са собом је донео из Скадра „Александриду”, један од најстаријих илустрованих српских рукописа, настао вероватно у 14. веку.^[1] Уз веома тешке материјалне услове био је на студијама у Прагу, Бечу, касније и Минхену. У Првом светском рату најпре је учествовао као војник а касније и као ратни сликар Врховне команде на Крфу. Био је наставник вечерње занатске школе и члан „Ладе“. Умро је 12. фебруара, по неким изворима два дана раније, 1920. године у Београду.^[2]

У опусу Косте Миличевића Лазар Трифуновић разликује четири периода: школски (1895—1908), београдски (1909—1914), велешки (1915) и крфски (1916—1920).^[3] На почетку, у школском периоду уметничког формирања, био је присталица сецесије, па је у том духу насликао иконостас у Железнику, као и неколико србијанских пејзажа. Београдски период је уследио након што је Миличевић имао прилике да се упозна са сликарством Надежде Петровић и Милана Миловановића. Он је у овом периоду напустио академски стил, тако да је цео овај део његовог опуса обележен трагањем за личним уметничким изразом, који он коначно налази у густом пастуозном намазу боје и мрежи мрља, који личи на импресионистички поступак. То се највише примећује у циклусу слика које су настале у колонији у Савинцу (Савиначка црква, Пролеће).

Познато је свега пет слика из наредног, велешког периода, које су настале док се Миличевић борио у рату, и у којима је потпуно успостављена равнотежа између светлости, боје и форме. Та равнотежа је дошла до изражаја у сликама које су настале на Крфу, где је медитеранско сунце постало снажна инспирација за уметника. Пејзажи који су настали на Крфу представљају афирмацију српског импресионизма.

Галерија

• 
  Коста Миличевић, Савиначка црква
• 
  Коста Миличевић, Потамас на Крфу (1916)
• 
  Острвца крај Крфа, 1918. (Народни музеј, Београд)
• 
  Острвца са Крфа, 1918.
• 
  Предео с Крфа, 1918.
• 
  Предео с Крфа, 1918.
• 
  Пролеће на Вождовцу, 1920.
• 
  Карађорђева тополивница.