ред из класе птица From Wikipedia, the free encyclopedia
Кокоши или коке или кокошке[3] (лат. ) су веома распрострањен ред из класе птица (лат. ). Одликују их веома снажне ноге које су добро прилагођене чепркању и трчању. Када лете, то чине само на кратким раздаљинама. Већина врста се гнијезди на тлу. Налазе се на свим континентима, али највећи број врста је у Азији.
Кратке чињенице Научна класификација, Постојеће породице ...
Кокоши највише обитавају у шумама, али то није њихово једино станиште.
Величина овог реда птица варира од 12,5 до 120 , а маса од 28 до 14 .
Мужјак и женка фазана (изражен полни диморфизам).
Врста кокоши са највећим распоном крила је највјероватније зелени паун (лат.). Већина кокоши су дебељушкастог типа, дебелих вратова и средње дугих ногу, са кратким и заобљеним крилима. Иако су кокоши веома лоши летаче, не постоји врста која не умије да лети. Одрасли мужијаци многих врста имају једну или више оштрих канџи на свакој нози које користе у борби. Полни диморфизам је веома изражен код већине врста.
Многе кокоши су мање више станарице, али неке мање врсте (попут препелица) се селе из умјерених подручја на веће раздаљине. Селидбе у долине су веома честе међу врстама из планинским, суптопским и супартикчким области. Неке врсте су прилагођене животу у травнатим стаништима, и ове врсте су препознатљиве по дугом и танком врату, као и великим и широким крилима. Неке несредоне врсте изгледају веома слично, што је резултат конвергентна еволуције. Врсте коју показују мањи полни диморфизам су у већој потрази за храном у свом станишту.
Већина кокоши су биљоједи или сваштоједи, и те врсте су здепасте грађе и имају кратке и дебеле кљунове. Младунци се хране инсектима. Неке супторопске коке имају потпуно другачију исхрану, а хране се на сличан начин као дјетлић: из трулог стабла ваде ларве, термите, па и младунце глодара. Пауни и нкеи фазани имају танке кљунове, који су лоше прилагођени копању, те их одликују дуге ноге и прсти. Ове птице се хране бескичмењацима међу лишћем, у пијеску и у плитким барама или обалама потока. Плави паун (лат.) је у Индији познат по томе што убија змије - чак и отровне кобре - снажним ногама и оштрим кљуном. Такође, често лови љускаре и сличне животиње у плитким потоцима.
Кокоши су полигамне и често носе и више од десет јаја. Такве врсте имају изражен полни диморфизам. Младунци врло брзо одрастају.
Филогенија живих кокоши на бази рада Џона Бојда[4]
Agnolin, Federico L.; Novas, Fernando E. & Lio, Gabriel (2006): Neornithine bird coracoid from the Upper Cretaceous of Patagonia. Ameghiniana43(1): 245–248. HTML fulltext
Crowe, Timothy M.; Bloomer, Paulette; Randi, Ettore; Lucchini, Vittorio; Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L. & Groth, Jeffrey G. (2006a): Supra-generic cladistics of landfowl (Order Galliformes). Acta Zoologica Sinica52(Supplement): 358–361. PDF fulltextАрхивирано 2010-06-23 на сајту
Crowe, Timothy M.; Bowie, Rauri C.K.; Bloomer, Paulette; Mandiwana, Tshifhiwa G.; Hedderson, Terry A.J.; Randi, Ettore; Pereira, Sergio L. & Wakeling, Julia (2006b): Phylogenetics, biogeography and classification of, and character evolution in, gamebirds (Aves: Galliformes): effects of character exclusion, data partitioning and missing data. Cladistics22(6): 495–532. :10.1111/j.1096-0031.2006.00120.xPDF fulltext
Dyke, Gareth J; Gulas, Bonnie E. & Crowe, Timothy M. (2003): Suprageneric relationships of galliform birds (Aves, Galliformes): a cladistic analysis of morphological characters. Zool. J. Linn. Soc.137(2): 227–244. :10.1046/j.1096-3642.2003.00048.xPDF fulltext
Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L.; Zwartjes, P.W.; Crowe, Timothy M. & Ligon, J. David (1999): A molecular phylogeny of the pheasants and partridges suggests that these lineages are not monophyletic. Mol. Phylogenet. Evol.11(1): 38–54. :10.1006/mpev.1998.0562PDF fulltextАрхивирано 2011-04-28 на сајту
Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L.; Ligon, J. David; Lucchini, Vittorio & Randi, Ettore (2001): A molecular phylogeny of the peacock-pheasants (Galliformes: Polyplectron spp.) indicates loss and reduction of ornamental traits and display behaviours. Biol. J. Linn. Soc.73(2): 187–198. :10.1006/bijl.2001.0536PDF fulltext
Kimball, Rebecca T.; Braun, Edward L.; Ligon, J. David; Randi, Ettore & Lucchini, Vittorio (2006): Using molecular phylogenetics to interpret evolutionary changes in morphology and behavior in the Phasianidae. Acta Zoologica Sinica52(Supplement): 362–365. PDF fulltext
Smith, Edward J.; Shi, Li & Tu, Zhijian (2005): Gallus gallus aggrecan gene-based phylogenetic analysis of selected avian taxonomic groups. Genetica124(1): 23–32. :10.1111/j.1095-8312.2001.tb01356.x (HTML abstract)
Zelenitsky, Darla K.; Hills, L.V. & Currie, Philip J. (1996): Parataxonomic classification of ornithoid eggshell fragments from the Oldman Formation (Judith River Group; Upper Cretaceous), Southern Alberta. Canadian Journal of Earth Sciences33(12): 1655–1667. PDF fulltext
Bent, Arthur C. 1963. Life Histories of North American Gallinaceous Birds, New York: Dover Publications, Inc.
Eaton, Stephen W. 1992. The Birds of North America: Wild Turkey No. 22. The Academy of Natural Sciences; Washington DC: The American Ornithologists’ Union.
Forbush, Edward H. 1929. Birds of Massachusetts and Other New England States, Norwood Massachusetts: Norwood press.
Harrison, Kit and George. 1990. The Birds of Winter, New York: Random House.
Pearson, T. Gilbert, et al. 1936. Birds of America, New York: Garden City Publishing Company, Inc.
Peterson, M.J. 2000. The Birds of North America: Plain Chachalaca (Ortalis vetula), No. 550. The Birds of North America, Inc., Philadelphia, PA.
Robbins, Chandler S. et al. 1966. A Guide to Field Identification: Birds of North America, New York: Golden Press.
_(Aepypodius_bruijnii).jpg){kind=small}
.jpg){kind=small}
.jpg)
.jpg)
_(white_background).jpg)
_(Colinus_virginianus).jpg){kind=small}
_-_Meleagris_gallopavo_(white_background).jpg)
