Клондајшка златна грозница

Клондајшка златна грозница ^[1] је била миграција око 100.000 копача у слив реке Клондајк у Јукону, у северозападној Канади, између 1896. и 1899. године. Злато су тамо открили локални рудари 16. августа 1896. године; када су вести следеће године стигле у Сијетл и Сан Франциско, изазвале су стампедо копача . Неки су се обогатили, али већина је отишла узалуд. Овековечено је у филмовима, литератури и фотографијама.

Споменик првим рударима у Скагвеју (Аљаска)

Да би дошли до златних поља, већина копача ишла је путем кроз луке Даја и Скагвеј, на југоисточној Аљасци. Овде су „Клондајкери“ могли да прате или стазе Чилкута или Белог пролаза до реке Јукон, и да плове до Клондајка. Канадске власти су захтевале од сваког од њих да понесе залихе хране за годину дана, како би спречиле гладовање. Све у свему, опрема Клондикерса је била тешка близу тоне, коју је већина носила сама, у фазама. Извршавање овог задатка, као и борба са планинским тереном и хладном климом, значило је да они који су устрајали нису стигли до лета 1898. Када су стигли, нашли су мало прилика, а многи су отишли разочарани.

Да би се угостили копачи, дуж рута су ницали велики градови . На крају њиховог путовања, основан је Досон Сити на ушћу река Клондајк и Јукон. Од 500 становника 1896. године, град је нарастао на око 30.000 људи до лета 1898. Изграђен од дрвета, изолован и нехигијенски, Досон је патио од пожара, високих цена и епидемија. Упркос томе, најбогатији копачи су трошили екстравагантно, коцкајући се и пијући у салонима. Аутохтони народ Хан, с друге стране, патио је од навале; насилно су премештени у резерват да би направили место за Клондајкере, и многи су преминули.

У периоду од 1898. до 1900. године за потребе превоза руде и рудара (копача) као и материјала потребних за рударе и насељена места уз пругу изграђена је пруга од Скагвеја у Аљасци до Вајтхорса у Канади. Пруга је позната под називом „White Pass and Yukon Route“.

Почевши од 1898. године, новине које су подстицале многе да путују на Клондајк изгубиле су интересовање за то. У лето 1899. откривено је злато у околини Нома на западу Аљаске, и многи копачи су напустили Клондајк према новим налазишта злата, означавајући крај Клондајксле грознице. Новоосноани градови су пропадали, а број становника Досон Ситија је опао. Производња злата у Клондајку достигла је врхунац 1903. године након што је доведена тежа опрема. Од тада, рудници у Клондајку се повремено отварали и затварали, а данас њихово наслеђе привлачи туристе у регион и доприноси његовом просперитету.^[2]

Референце

1. Also called the Yukon Gold Rush, the Alaska Gold Rush, the Alaska–Yukon Gold Rush, the Canadian Gold Rush, and the Last Great Gold Rush. Traditionally known in French (an official language of Yukon) as La ruée vers l'or du Klondike .
2. „Историјски сајт”. Архивирано из оригинала 27. 06. 2021. г. Приступљено 24. 12. 2023.