From Wikipedia, the free encyclopedia
Јукон (енгл. ) је река која протиче кроз Канаду и САД.[8] Дуга је 3,185 km.[2][9] Протиче кроз канадске покрајине Британску Колумбију и Јукон и америчку савезну државу Аљаску. Улива се у Берингово море. Слив реке износи 839.200 km². Извире из језера Тагиш (енгл. ), Атлин (енгл. ) и Тезлин (енгл. ) која се налазе на граници канадских области Британска Колумбија и Јукон. Река на почетку тече северозападно кроз територију Јукон поред градова Вајтхорс (енгл. ), Кармакс (енгл. ), Форт Селкерк (енгл. ) и Досон (енгл. ). Главне притоке у овој области су Пели (енгл. ), Стјуарт (енгл. ) и Клондајк (енгл. ). Јукон потом скреће ка западу, улази у Аљаску и тече преко ове територије у дужини од око 2.000 km и завршава свој пут у Беринговом мору стварајући притом широку делту. Главне притоке на територији Аљаске су реке Поркјупајн (енгл. ), Танана (енгл. ), и Којукук (енгл. ). На ушћу Јукона и Поркјупајна ствара се пространа Јуконска равница дужине од око 250 km, област позната по великом броју канала, бара, пешчаних и пошумљених острва. Ова река је пловна узводно од града Вајтхорс, али искључиво за бродове са плитким газом. Јукон је доста коришћен од стране руских трговаца крзном на почетку 19. века, а и био је значајна транспортна рута.
Јукон | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 3.190[3][4] |
Басен | 854.700 2 |
Пр. проток | 6,0402 m3/s (213,31 cu ft/s)[5] до 6,1306 m3/s (216,50 cu ft/s)[6] 3⁄ |
Водоток | |
Коор. извора | 59° 35′ 00″ N 133° 47′ 00″ W |
Ушће | Берингово море[7][6][5] |
Коор. ушћа | 62° 35′ 55″ N 164° 48′ 00″ W |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Канада САД |
Притоке | Бивер Крик, Танана, Пели, Поркјупајн, Којукук, ... |
Река на Викимедијиној остави |
Данас се углавном користи за локални саобраћај. Најдужа река на Аљасци и Јукону, била је једна од главних превозних рута током златне грознице у Клондајку 1896–1903. Део реке у Јукону — део „Тридесет миља“, од језера Лаберж до реке Теслин — је река националног наслеђа и јединица Међународног историјског парка Клондајк златна грозница.[10][11] Речни бродови на точак са лопатицама наставили су да плове реком све до 1950-их, када је завршен аутопут Клондајк. Након куповине Аљаске од стране Сједињених Држава 1867. године, Аљаска комерцијална компанија је стекла имовину Руско-америчке компаније и изградила неколико стајалишта на различитим локацијама на реци Јукон. Огромно пространство и обале ове реке су углавном дивље и ненастањене с обзиром да се река креће кроз пределе где су услови за живот веома сурови. Становници обала Јукона су углавном ескимског порекла и за преживљавање се ослањају на лов и риболов.
Река Јукон има недавну историју загађења од војних објеката, депонија, отпадних вода и других извора.[12] Међутим, Агенција за заштиту животне средине не наводи реку Јукон међу својим загађеним сливовима, а подаци о квалитету воде из Геолошког завода САД показују релативно добре нивое замућености, метала и раствореног кисеоника.[13] Реке Јукон и Мекензи имају много веће концентрације суспендованих седимената од великих сибирских арктичких река.[14]
Неке од горњих падина овог слива (нпр. брда Нулато) су пошумљена црном смрчом.[15] Овај локалитет у близини полуострва Сиворд представља најближу најзападнију границу црне смрче, Picea mariana,[16] једног од најраспрострањенијих четинара у северној Северној Америци.
Јукон на пилот станици (121 миља узводно од ушћа) минимално, просечно и максимално пражњење.[17]
Година | Пражњење (Период: 1975/10/01 – 2022/09/30) | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Мин | Средња вредност | Макс | |||||
cfs | m³/s | cfs | m³/s | km³ | cfs | m³/s | |
1976 | 65,000 | 1,840 | 218,300 | 6,182 | 195 | 700,000 | 19,800 |
1977 | 44,000 | 1,250 | 204,100 | 5,779 | 182 | 669,000 | 18,900 |
1978 | 42,000 | 1,190 | 185,300 | 5,247 | 166 | 465,000 | 13,200 |
1979 | 40,000 | 1,130 | 224,200 | 6,349 | 200 | 587,000 | 16,600 |
1980 | 50,000 | 1,420 | 236,900 | 6,708 | 212 | 660,000 | 18,700 |
1981 | 40,000 | 1,130 | 229,600 | 6,502 | 205 | 563,000 | 15,900 |
1982 | 38,000 | 1,080 | 240,800 | 6,819 | 215 | 866,000 | 24,500 |
1983 | 45,000 | 1,270 | 218,900 | 6,199 | 196 | 554,000 | 15,700 |
1984 | 35,000 | 990 | 231,900 | 6,567 | 207 | 642,000 | 18,200 |
1985 | 40,000 | 1,130 | 239,200 | 6,773 | 214 | 1,100,000 | 31,150 |
1986 | 50,000 | 1,420 | 231,400 | 6,553 | 207 | 585,000 | 16,600 |
1987 | 47,000 | 1,330 | 223,800 | 6,337 | 200 | 649,000 | 18,400 |
1988 | 50,000 | 1,420 | 218,700 | 6,193 | 195 | 680,000 | 19,300 |
1989 | 55,000 | 1,560 | 225,500 | 6,385 | 202 | 800,000 | 22,650 |
1990 | 47,000 | 1,330 | 235,400 | 6,666 | 210 | 900,000 | 25,500 |
1991 | 50,000 | 1,420 | 249,800 | 7,074 | 223 | 1,070,000 | 30,300 |
1992 | 46,000 | 1,300 | 239,500 | 6,782 | 214 | 788,000 | 22,300 |
1993 | 50,000 | 1,420 | 240,400 | 6,807 | 215 | 854,000 | 24,200 |
1994 | 50,000 | 1,420 | 253,700 | 7,184 | 227 | 660,000 | 18,700 |
1995 | 42,000 | 1,190 | 218,300 | 6,182 | 195 | 696,000 | 19,700 |
1996 | 36,000 | 1,020 | 209,700 | 5,938 | 187 | 502,000 | 14,200 |
1997 | Непотпуни подаци нису коришћени за статистичко израчунавање | ||||||
1998 | |||||||
1999 | |||||||
2000 | |||||||
1976–1996 | 45,800 | 1,300 | 227,400 | 6,439 | 203 | 713,800 | 20,200 |
2001 | 46,000 | 1,300 | 249,500 | 7,067 | 223 | 901,000 | 25,500 |
2002 | 38,000 | 1,080 | 210,400 | 5,958 | 188 | 884,000 | 25,000 |
2003 | 48,000 | 1,360 | 236,500 | 6,697 | 211 | 543,000 | 15,400 |
2004 | 46,500 | 1,320 | 211,800 | 5,998 | 189 | 648,000 | 18,350 |
2005 | 41,000 | 1,160 | 254,600 | 7,209 | 228 | 1,240,000 | 35,100 |
2006 | 45,000 | 1,270 | 252,300 | 7,144 | 226 | 920,000 | 26,050 |
2007 | 38,000 | 1,080 | 213,600 | 6,048 | 191 | 531,000 | 15,000 |
2008 | 40,500 | 1,150 | 231,600 | 6,558 | 207 | 775,000 | 21,950 |
2009 | 48,000 | 1,360 | 231,900 | 6,567 | 207 | 1,090,000 | 30,900 |
2010 | 42,000 | 1,190 | 205,600 | 5,822 | 184 | 675,000 | 19,100 |
2011 | 47,000 | 1,330 | 227,000 | 6,428 | 203 | 670,000 | 19,000 |
2012 | 44,000 | 1,250 | 247,700 | 7,014 | 221 | 660,000 | 18,700 |
2013 | 48,500 | 1,370 | 231,700 | 6,561 | 207 | 820,000 | 23,200 |
2014 | 45,000 | 1,270 | 266,400 | 7,544 | 238 | 553,000 | 15,700 |
2015 | 55,000 | 1,560 | 229,400 | 6,499 | 205 | 621,000 | 17,600 |
2016 | 58,000 | 1,640 | 274,600 | 7,776 | 245 | 603,000 | 17,100 |
2017 | 46,700 | 1,320 | 214,900 | 6,085 | 192 | 562,000 | 15,900 |
2018 | 48,000 | 1,360 | 257,600 | 7,294 | 230 | 669,000 | 18,900 |
2019 | 60,900 | 1,730 | 233,300 | 6,606 | 208 | 647,000 | 18,300 |
2020 | 52,400 | 1,480 | 290,900 | 8,237 | 260 | 704,000 | 19,900 |
2021 | 50,900 | 1,440 | 262,200 | 7,425 | 234 | 589,000 | 16,700 |
2022 | 49,400 | 1,400 | 280,800 | 7,952 | 251 | 682,000 | 19,300 |
2001–2022 | 47,200 | 1,340 | 241,600 | 6,840 | 216 | 695,700 | 19,700 |
1976–2022 | 46,500 | 1,320 | 232,750 | 6,591 | 208 | 704,500 | 19,950 |
Током последњих 20 година „регрутовање” лососа, број одраслих који се враћају, претрпео је неколико шокова. Касне 1980-те, 1990-те и 2000-те су обележене радикално смањеним уловима различитих врста лососа. Министарство трговине Сједињених Америчких Држава издало је Федералну декларацију о катастрофама за комерцијални чинушки риболов на реци Јукон 2008. и 2009. године, позивајући на потпуно затварање комерцијалног риболова заједно са ограничењима риболова за потребе издржавања. О основном узроку ових лоших повратака лососа и даље се расправља, са питањима о ефектима климатских промена на снабдевање океаном храном и распрострањености болести код одраслих повратника, методама риболова који се користе на реци и ефектима флоте за лов мрежом полока из Беринговог мора на снабдевање храном и успутни улов лососа.[18][19] Године 2010, Одбор за рибарство Аљаског министарства за рибу и дивљач издао је прво ограничење за величину мреже на Јукону, смањивши је на 75 in (1.900 mm).[20]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.