Клајпеда

Клајпеда
литв.
Клајпеда; литв.
	Клајпеда
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Литванија
Округ	Округ Клајпеда
Општина	{{{општина}}}
Становништво
Становништво	‍
— 2024.	160.357
Географске карактеристике
Координате	55° 42′ 36″ С; 21° 08′ 01″ И
Површина	98,35 (шири део града 1.938,5) km2
	Клајпеда Клајпеда на карти Литваније
Веб-сајт
	Званична презентација града

Клајпеда (литв. , , рус. , пољ. ) је трећи град по величини у Литванији, смештен у њеном западном делу. Град је управно средиште истоименог Клајпеда округа.

Кратке чињенице Клајпеда литв., Административни подаци ...

Затвори

Клајпеда је и једина велика лука Литваније, смештена на обалама Балтичког мора. Лука Клајпеда данас повезује Литванију са Шведском, Данском и Немачком. Поред града се налазе популарна одмаралишта Неринга и Паланга.

Remove ads

Древни, немачки назив града је Мемел, који изведен од назива тевтонског замка на месту данашњег града, Мемелбурга. Сматра се да је назив куронијског порекла. Дати назив као службени назив града био од 1252—1923. и од 1939—1945..

Литвански облик Клајпеда се користи у литванским изворима од 15. века. Као једини у званичној употреби од 1945. године.

Клајпеда је смештена у западном делу Литваније. Од главног града Вилњуса град је удаљен 310 км западно, а од Каунаса, другог по величини града у држави, 215 км западно.

Рељеф: Град Клајпеда се налази у југоисточном делу Балтичког мора. Град се образовао у равничарском, некад мочварном подручју, на северном крају Курског залива, који је одељен Курском превлаком од главнине мора. Стратешки, Клајпеда је постављена на улазу у залив, па се из ње надзире велики део овог дела Балтика.

Клима: У Каунасу влада континентална клима.

Воде: Клајпеда је смештена на Балтичком мору. Град је велика лука, а северно од града пружа се „литванска ривијера“ (Паланга, Неринга).

Remove ads

Кроз скоро целу историју Клајпеда је била део Пруске, Немачке и Литваније. Архитектура у граду је слична грађевинама у Енглеској, Данској и Немачкој.

Област су у 7. веку населила балтичка племена. Тевтонски витезови су подигли замак Мемелбург на том месту 1252. године. У следећем раздобљу око града се образовало градско насеље Мемел, настањено Немцима, док је окружење остало литванско. Између два народа је често долази до сукоба. 1379. године град су преузели литвански кнежеви. На крају, 1422. године споразумно је одређена граница између тевтонског Мемела и литванског залеђа, која се одржала следећих 500 година.

У 16. веку, становништво Мемела је прихватило лутеранство. Градско становништво било је познато по обради дрвета. У следећем раздобљу град је доживео привредни и културни процват, прекинут Тридесетогодишњим ратом у 17. веку. Град је 1773. године постао део Источне Пруске. Међутим, крајем 19. века град почиње заостајати као најсевернији и најисточнији град у тадашњој Немачкој царевини. Град је и даље задржао изразити немачки карактер.

После Првог светског рата област Мемела је стављена под међународну управу. Новооснована Литванија је 1923. године заузела целу област и званично је прикључила себи следеће године. Град добија двојни назив Мемел - Клајпеда. У овим годинама долази до непријатељства Немаца и Литванаца у области Мемела. Све ово је завршено ултиматумом Рибентропа Литванији 1939. године, којом је област Мемела враћена Немачкој. Међутим, већ 1945. године СССР је заузео Мемел, сада Клајпеду. У то време су матични Немци исељени у матицу, а у град су се доселили Литванци и други народи из Совјетског Савеза (углавном Руси и Белоруси). После стицања независности, Клајпеда је постала трећи по величини град и највећа лука Литваније, али је град претрпео суноврат привреде и осипање становништва.

Remove ads

Више информација Година, Становништво ...

Популација (ист.): Клајпеда
Година
Становништво

Затвори

Данас је Клајпеда трећи по величини град Литваније и има 187.442 (2005. г.), док је пре имао 207.100 (1992. г.).

Етнички састав: Током 20. века дошло је до знатних промена у етничкој слици града. Док су на његовом почетку Немци били претежно становништво, данас су то народи бившег Совјетског Савеза са литванском већином: