Килт

Килт (шкот. , шкотгел. )^[1] врста је сукње са наборима позади, настала као традиционална одјећа гелски мушкараца и дјечака у Шкотској висији. Први пут је забижељен у 16. вијеку као велики килт, одјећа пуне дужине чија се горња половина могла носити као огртач. Мали килт или модерни килт настао је у 18. вијеку и у суштини је доња половина великог килта. Од 19. вијека, повезује се са широм културом Шкотске и још шире са гелским или келтским насљеђем. Најчешће је направљен од вуне са тартан шаром.

Један од најранијих приказа килта, њемачки тисак који приказује Горштаке око 1630. године

Иако се килт најчешће носи у формалним приликама и на Висијским играма и другим спортским догађајима, прилагођен је као предмет мушке неформалне мушке одјеће, којим се враћа својим претцима као свакодвневни одјевни предмет. Посебно у Сјеверној Америци, килтови се праве за свакодневно ношење у разним материјалима. Могу се користити алтернативни причвршћивачи и уметнути џепови да се избјегне потреба за спораном. Килт је прихваћен као женска одјећа у неким спортовима.

Референце

1. „féileadh Am Faclair Beag Gaelic Dictionary”. www.faclair.com (на језику: шкотски гелски). Приступљено 3. 2. 2020.