From Wikipedia, the free encyclopedia
{{Taxobox | name = Кедар | image = Cèdre du Liban Barouk 2005.jpg | image_width = 250п | image_caption = либански кедар | regnum = | divisio = | classis = | ordo = | familia = | genus = | genus_authority = | subdivision_ranks = Врсте | subdivision =
}}
Кедар (лат. ) је род четинара из породице борова (). Обухвата 4 врсте, распрострањене у високопланинским областима Медитерана и западних падина Хималаја[1]. Род кедар је сродан роду јела (), што се може уочити у грађи шишарки.
Биљке рода кедар су високо зимзелено планинско дрвеће, са широком и неправилном крошњом код старијих стабала. Повијеност врха стабла је карактеристика овог рода. Четине трају 3—6 година, могу бити различитих боја (од жуто-зелене до пепељаст плаве), различито распоређене на кратким и дугим изданцима. Четине су крупне, зашиљене, обично троугаоне и са два смолна канала. Кратки изданци (краткорасти) поседују до 40 четина сакупљених у праменове, док су на дугим изданцима четине појединачне и спирално распоређене. Једнодоме су врсте; имају мушке ресолике цветове дуге око 5 cm, ваљкастог облика. Зреле шишарице су усправне, дуге, зреле у другој или трећој години, распадају се; стерилне љуспе врло ситне, покривене фертилним љуспама. Семе има велики крилати додатак. Физиолошку старост кедрови достижу око тридесете-четрдесете године. Цвета у јесен.
Кедрови деле веома сличну структуру шишарки као и јеле (Abies) и традиционално се сматрало да су најближе њима, али молекуларни докази подржавају базални положај у породици.[2][3]
| Филогенија рода Cedrus[4][5] | |||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
|
Пет таксона рода Cedrus су додељена према таксономском мишљењу између једне и четири врсте.[1][6][7][8][9][10][11][12][13][14][15] Најстарији познати фосил из рода Cedrus је Cedrus penzhinaensis познат по фосилном дрвету пронађеном у седиментима ране креде (алб) Камчатке, Русија.[16]
Различити аутори различито деле род на врсте. Горе приказана подела на две врсте, од којих једна садржи четири варијетета, је савремено гледиште ботаничара[17][18][19][20][21][22][23][24]. У хортикултури[25], али и у неким ботаничким радовима[1][26], среће се подела рода на четири врсте:
Кедрови су веома популарна орнаментална стабла, која налазе широку примену у хортикултури у умереним климама где зимске температуре не падају испод око −25 °C. Турски кедар је нешто отпорнији, до −30 °C или нешто ниже. Екстензивни морталитет засађених узорака може се јавити током јаких зима кад температуре падају ниже.[29] Области са успешном дугорочном култивацијом обухватају читав медитерански регион, западну Европу северно до Британских острва, јужну Аустралију и Нови Зеланд и јужни и западни део Северне Америке.
Познато је да су кедрово дрво и кедрово уље природни репеланти мољаца,[30] стога је кедар популарна облога у данашњим кедровим орманима и плакарима у којима се чува вунена одећа. Ова специфична употреба кедра је поменута у Илијади (књига 24), где се помиње како Пријам иде у кедром закровљену или обложену складишну комору да узме благо које ће се користити за откуп. Међутим, врста која се типично користи за кедарске сандуке и ормаре у Северној Америци је , што се разликује од правог кедра (исто тако често долази до поистовећивања са са ). Кедар се често користи за прављење калупа за ципеле, јер може да апсорбује влагу и деодорише.
Многе врсте кедровог дрвета су подесне за формирање бонсаи експоната. Оне се добро показују у многим стиловима, укључујући формални и неформални усправни, нагнути, и каскадни.[31]
У Северној Америци, врсте рода , као што је западни црвени кедар, су честе — мада се погрешно — поистовећују са правим кедром, као што је , који је типично познати као црвени кедар или источни црвени кедар. Док се неке натурализоване врсте кедра (, прави кедар) могу наћи у Америкама, ни једна врста није аутохтона.
.jpg)
.jpg)
.jpg)
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
