област истраживање историјског контекста дела у односу на ствараоце и периоде у визуелним уметностима From Wikipedia, the free encyclopedia
Историја уметности је истраживање историјског контекста дела у односу на ствараоце и периоде у визуелним уметностима. Схватање уметности, кроз историјску класификацију у визуелним уметностима, као што су сликарство, вајарство, архитектура и примењене уметности (декоративне и у новије време дизајн и фотографија), је главни задатак историје уметности.[1][2] Историја уметности обухвата проучавање предмета креираних у различитим културама широм света и кроз историју који преносе значење, значај или наменски служе пре свега као визуелна средства.
Венера из ВиленсдорфаБиста краљице Нефертитис (исто Нофретете), Музеј старина у БерлинуГудеа владар Лагаша ЛуврПаризКолосеум у Риму из 1. века УНЕСКОва светска баштина и једно од нових седам светских чудаФреска Христа унутар цркве Аја СофијаИсечак фреске у Сопоћанима у Србији главно дело касновизантијског сликарстваНотр-Дам-Ла-Гранд, ПоатјеГотска катедрала (Амијен)Супружници Арнолфини, слика Јана ван Ајка из 1434. год., уље на дасци, 81,9 x 59,7 , Лондон.Обожавање Христа од Петер Паул Рубенса.Стрељање 3. маја- Франциско ГојаИмпресија, рађање сунца. Слика по којој је импресионизам добио име.Гаудијево недовршено ремек дело, Саграда ФамилијаViolon, verre, pipe et encrier, Пабло Пикасо, 1912.скулптура Роберт Рошенберга у Берлину, 1988
Најстарији очувани записи о уметности који се могу класификовати као историја уметности су одломци из Природне историјеПлинија Старијег (око 77-79), који се тичу развоја грчке скулптуре и сликарства.[3] Из њих је могуће пратити идеје Ксенократа од Сикиона (око 280. године пре нове ере), грчког вајара који је вероватно био први историчар уметности.[4] Плинијев рад, иако је углавном енциклопедија науке, имао је стога утицаја од ренесансе надаље. (Посебно су познати одломци о техникама које је сликар Апелес (око 332-329. п. н. е.) створио.) Слични, иако независни догађаји одвили су се у Кини у 6. веку, где је канон вредних уметника успостављен међу писцима школске званичне класе. Ови писци, који су нужно познавали калиграфију, били су и сами уметници. Уметници су описани у Сје Хеовом делу Шест принципа сликарства.[5]
Један од зачетака историје уметности представља дело Ђорђа Вазарија, „Животи славних сликара, вајара и архитеката“ у коме је описивао животе уметника, њихова дела и технике које су користили. Био је Микеланђелов ученик.
Винкелман (Winkelman, Johann Joachim) (1717-1768) се сматра зачетником историје уметности као дисциплине коју данас познајемо. Веома је битно схватити период у коме је он живео јер ми данас целокупну историју уметности посматрамо кроз шаблон који је постављен у XVIII веку.
Историчар уметности приликом процеса анализе уметничког дела, ствараоца, или периода поставља себи два основна задатка:
Први је приписивање одређеног уметничког дела; студија аутентичности уметничког дела; одређивање периода у стваралачком развоју уметника или културно-историјског периода; утицај на уметност или уметнике који следе; сакупљање биографских података уметника и документација о уметничком делу.
Други се заснива на историјском истраживању стила или уметничког језика којим се уметник служио, са шире историјске перспективе, а која се састоји од упоређивања стила, периода или праваца из прошлости. За историчара је такође веома важна иконографија (симболи, тема и значење), која се може наћи у делу, периоду, или правцу који је предмет истраживања.
Harrison, Charles, Paul Wood, and Jason Gaiger (2000). Art in Theory 1648-1815: An Anthology of Changing Ideas. Malden, MA: Blackwell.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза).
Minor, Vernon Hyde (2001). Art history's history.. 2nd ed. Upper Saddle River, NJ: Prentice Hall.
Robinson, Hilary (2001). Feminism-Art-Theory: An Anthology.. 1968–2000. Malden, MA: Blackwell.
Buchloh, Benjamin (2001). Neo-Avantgarde and Culture Industry. Cambridge, MA: MIT Press..
Mansfield, Elizabeth (2002). Art History and Its Institutions: Foundations of a Discipline. Routledge. ISBN0-415-22868-9.
Murray, Chris (2003). Key Writers on Art.. 2 vols, Routledge Key Guides. London: Routledge.
Harrison, Charles, and Paul Wood (2003). Art in Theory, 1900–2000: An Anthology of Changing Ideas.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза). 2nd ed. Malden, MA: Blackwell.
Shiner, Larry (2003). The Invention of Art: A Cultural History. Chicago: University of Chicago Press. ISBN978-0-226-75342-3.
