Израел на Песми Евровизије

Израел учествује на избору за Песму Евровизије од 1973. године. Иако географски не припада европском континенту, државна телевизија Израела (ИБА) је чланица Европске радиодифузне уније која је и организатор самог фестивала.

Израел
Организатор и емитер	ИБА
Национални фестивал	Национални избор Israel Song Festival 1978–1979 Kdam Eurovision 1981–1989 1991–1993 1995 2001 2005–2006 2008–2011 2013 Rising Star 2015–2020 2024-2025 The X Factor Israel 2022 Интерни избор 1973–1977 1990 1998–2000 2002–2004 2007 2012 2014 2021 2023
Учешће
Учешће	46 (39 финала)
Прво учешће	1973.
Најбољи пласман	1. место 1978, 1979, 1998, 2018.
Најлошији пласман	24. место у ПФ 2007.
Веб-сајт
Кдам на страници ИБА
Профил државе на такмичењу

Од досадашњих 43 учешћа, Израел је на овом фестивалу побеђивао четири пута 1978, 1979, 1998 и 2018. године, а три пута су били у улози организатора фестивала 1979, 1999. и 2019. године.

Занимљиво је да Израел у својој 43 година дугој евровизијској историји никада није завршио на последњем месту, а најлошији пласман остварила је група Типакс 2007. када су са песмом заузели 24. место у полуфиналној вечери (од 28 учесника).

Национални избор се одвијао или путем фестивала (Кдам Еровизјон) или интерним избором и извођача и песме.

Историја

Давид Дор у Истанбулу (2004)

Типакс У Хелсинкију

Боаз Мауда је наступио у Београду 2008.

Пратећи вокали Дане Интернашонал у Диселдорфу 2011.

Прва представница Израела на Песми Евровизије била је певачица Иланит (Хана Дрезнер Цах) која је са песмом „Еј шам“ (у преводу Негде далеко) заузела 4. место. Иланит је и четири године касније поново представљала своју земљу на овом фестивалу. Иланит је изабрана интерним путем да представља Израел, и овакав систем избора одржао се све до 1981. када је уведен фестивалски начин и основан Кдам Еровизјон.

У Паризу 1978. Изар Коен и група Алфабета са песмом А-ба-ни-ба освајају прво место и тако по први пут у историју доводе Евровизију у Јерусалим. На домаћем терену следеће године Израел поново слави. Песма Халелуја који су те 1979. године извели Гали Атари и група Milk and Honey постала је велики евровизијски хит. Други гран при за Израел и нова шанса за организацију такмичења. Међутим ИБА се дуго мучила у вези са организацијом 1980. како у логистичком тако и у финансијском смислу. Напослетку су морали да одустану од организације а такмичење је пресељено у Холандију. Евровизија се те године поклапала са Даном сећања у Израелу (Јом Хазикарон) због чега група Ха'ахим ве Хаакајут није отпутовала у Хаг, а Израел тако постао једина земља која није бранила титулу.

Највеће успехе током осамдесетих година остварили су Ави Толедано (1982) и легендарна Офра Хаза (1983) освојивши два друга места, а вреди поменути и пето место Изара Коена 1985. године. Израел је 1987. представљао двојац Натан Датнер и Ави Кушнир са сатиричном песмом Шир хабатланим или „Песма скитница“. Занимљивост у вези са овом песмом је да је тадашњи министар културе Израела обећао оставку ако та песма буде наступила под заставом Израела. Песма је наравно изведена и заузела чак солидно осмо место, а министар није одржао реч и поднео оставку.

Деведесете године донеле су Израелцима мешовите резултате. Ритина емотивна балада је 1990. наишла на веома лош пријем код публике, али је зато Дуо Дац годину дана касније освојио треће место са песмом Кан што је био најбољи резултат за Израел још од 1983. године.

А онда у Бирмингему 1998. Дана Интернационал убедљиво осваја прво место, трећи гран-при за Израел. Њена песма Дива посвећена је свим женама света и велича женску храброст и јачину кроз ликове египатске краљице Клеопатре, римске богиње победе Викторије и грчке богиње лепоте Афродите. Дива, која је на педесетој годишњици Евровизије 2005. уврштена у 14 најбољих песама свих времена овог фестивала, за кратко време постигла је велики успех и постала својеврстан синоним за Евровизију. Занимљиво је поменути и да је Дана прва и једина трансродна особа у историји Евровизије која се окитила гран пријем за најбољу песму Европе.^[1]

На Евросонгу 1999. у Јерусалиму група Еден је са песмом Јом хуледет или „Срећан рођендан“ која је изведена на хебрејском и енглеском језику заузела пето место. Након тога уследило је неколико, по резултатима веома неуспешних година за Израел, укључујући ту и 11. место у Истанбулу једне од највећих израелских музичких звезда Давида Ора.

Од 2000. године израелски представници су само два пута успели да се пласирају међу десет најбољих извођача. Остварили су то Шири Мајмон у Кијеву 2005. са прелепом и преемотивном баладом Хашекет шенишар са петим местом и Боаз Мауда у Београду 2008. освојивши девето место са етно баладом .

Од увођења полуфинала 2004. израелски представници су три пута остајали у истом, укључујући ту и тек 15. место у другој полуфиналној вечери 2011. победнице из 1998. Дане Интернационал. Група Типакс са песмом препуном политички скривених порука насловљена као 2007. је била на ивици дисквалификације.^[2] Свега 17 освојених поена у полуфиналу и тек 24. место (од 28 учесника) за ову песму остаће записани као најлошији пласман Израела на Евровизији икада.

На такмичењу у Москви 2009. по први пут Израел је представљала певачица арапске националности. Била је то Мира Авад која је заједно са Ахиноам Нини (алијас Ноа) извела песму мира под радним називом Песма је изведена на енглеском, хебрејском и арапском језику.

Балада Милим коју је у Диселдорфу 2011. извео Харел Скат, један од најпопуларнијих младих извођача у Израелу, иако велики фаворит на кладионицама уочи такмичења завршила је на разочаравајућем 14. месту са 71 поеном.

Реакције арапских земаља на израелске песме

Већина арапских земаља северне Африке и југозападне Азије су такође чланице ЕБУ-а и имају право наступа на Евровизији. Међутим због компликованих политичких односа са Израелом, те државе одбијају да наступе. Једина арапска држава која је наступила на овом фестивалу био је Мароко који је наступио на Песми Евровизије 1980, али те године Израел није учествовао. Либан је требало да учествује 2005. у Кијеву и чак је била изабрана и песма, али пошто закони те арапске земље забрањују било какво емитовање израелских садржаја, представници државне телевизије Либана су тражили од ЕБУ-а дозволу да током наступа Шири Мајмон пуштају рекламе што је ЕБУ одбила.^[3] Слична ситуација је била и са Тунисом у неколико наврата.

Током преноса фестивала 1978. јорданска телевизија ЈРТВ је за време наступа Изара Коена убацила интермецо, а пренос је прекинут истог момента када је Израел проглашен за победника.^[4] Штавише ЈРТВ је касније објавила да је победник такмичења била Белгија (која је заузела друго место).

Учесници

Година	Извођач(и)	Песма	Финале	Поени	Полуфинале	Поени
1973	Иланит	()	4.	97
1974	Каверет	()	7.	11
1975	Шломо Арци	()	11.	40
1976		()	6.	77
1977	Иланит	()	11.	49
1978	Изар Коен & Алфабета	()	1.	157
1979	Гали Атари &	()	1.	125
1980	Одустали од наступа
1981	Hakol Over Habibi	()	7.	56
1982	Ави Толедано	()	2.	100
1983	Офра Хаза	()	2.	136
1984	Одустали од наступа
1985	Изар Коен	()	5.	93
1986	Моти Гилади & Сарај Цуриел	()	19.	7
1987	Датнер & Кушнир	()	8.	73
1988	Јардена Арази	()	7.	85
1989	Гили & Галит	()	12.	50
1990	Рита Клајнштајн	()	18.	16
1991	Дуо Дац	()	3.	139
1992	Дафна Декел	()	6.	85
1993	Сарале Шарон &	()	24.	4
1994	Нису учествовали
1995	Лиора Фадлон	Amen ()	8.	81
1996	Галит Бел		Нису се пласирали		28.	12
1997	Нису учествовали
1998	Дана Интернашонал	()	1.	172
1999	Еден	()	5.	93
2000		(שמח)	22.	7
2001	Тал Сондак	()	16.	25
2002	Сарит Хадад	()	12.	37
2003	Лиор Наркис	()	19.	17
2004	Давид Дор	()	Нису се пласирали		11.	57
2005	Шири Мајмон	()	4.	154	7.	158
2006	Еди Батлер		23.	4	Топ 10 из 2005.
2007			Нису се пласирали		24.	17
2008	Боаз Мауда		9.	124	5.	104
2009	Ноа & Мира Авад		16.	53	7.	75
2010	Харел Скат	()	14.	71	8.	71
2011	Дана Интернашонал	()	Нису се пласирали		15.	38
2012		(זמן)			13.	33
2013	Моран Мазор	(רק בשבילו)			14.	40
2014	Меј Фајнголд				14.	19
2015	Надав Гуеђ		9.	97	3	151
2016	Хови Стар		14.	135	7.	147
2017	Имри Зив		23.	39	3	207
2018	Нета		1.	529	1.	283
2019	Коби Марими		23.	35	Земља домаћин
2020	Еден Ален		Отказано
2021	Еден Ален		17.	93	5.	192
2022	Михаел Бен Давид		Нису се пласирали		13.	61
2023	Ноа Кирел		3.	362	3.	127
2024	Еден Голан		5.	375	1.	194
2025

• Године 1996. нису учествовали на такмичењу јер нису успели да прођу претквалификације.

Историја гласања (1975/11)

Израелска публика и жири је највише поена доделила (закључно са 2011):

#	Држава	Бод.
1.	УК	138
2.	Француска	115
3.	Холандија	103
=	Шведска	103
4.	Данска	94
5.	Шпанија	93

Израел је највише поена добио од (закључно са 2011):

#	Држава	Бод.
1.	Француска	152
2.	Финска	125
3.	Швајцарска	122
4.	Португал	113
5.	Немачка	106

Од увођења полуфинала у табелу су урачунати само поени освојени током финалне вечери.

Статистика од 2004.

Израел је највише поена доделио (закључно са 2011):

#	Држава	Бод.
1.	Русија	63
2.	Румунија	61
3.	Украјина	52
4.	Јерменија	47
5.	Шведска	31
6.	Данска	30
7.	Грчка	27
8.	Норвешка	26
9.	Азербејџан	20
10.	Малта	21

Израел је највише поена добио од (закључно са 2011):

#	Држава	Бод.
1.	Француска	44
2.	Белорусија	37
3.	Финска	33
4.	Андора	30
	Холандија	30
5.	Румунија	29
6.	Белгија	25
7.	Норвешка	22
8.	Јерменија	21
9.	Албанија	20
	Шведска	20

Организовање Песме Евровизије

Израел је три пута до сада био домаћин Песме Евровизије.

Година	Град	Дворана	Водитељи
1979	Јерусалим	Међународни конгресни центар	Јардена Арази и Данијел Пер
1999	Јерусалим	Међународни конгресни центар	Дафна Декел, Сигал Шачамон и Јигал Равид
2019	Тел Авив	Експо Тел Авив	Ерез Тал, Бар Рефаели, Аси Азар и Луси Ајуб

Види још

• Песма Евровизије
• Израел
• Дана Интернационал
• Офра Хаза

Референце

1. , Приступљено 27. 1. 2012.
2. , Приступљено 27. 1. 2012.
3. , Приступљено 27. 1. 2012.
4. , Приступљено 27. 1. 2012.

Спољашње везе

• Istorija po državama/Izrael.
• Презентација на службеном сајту Евровизије
• Страница израелске националне телевизије посвећена Евровизији