From Wikipedia, the free encyclopedia
Иво Робић, (Гарешница, 28. јануар 1923 — Ријека, 9. март 2000), био је популарни југословенски и хрватски певач поп мелодија, пионир поп музике и први који је започео велику међународну каријеру. Његова плоча Morgen, 1958. године продата је у два милиона примерака,[1] па је због тога добио надимак Мистер Морген. Каријеру је завршио као један од најуспјешнијих хрватских певача забавне музике свих времена.[2]
| Иво Робић | |
|---|---|
 | |
| Име по рођењу | Иво Робић |
| Друга имена | Mister Morgen |
| Датум рођења | 28. јануар 1923. |
| Место рођења | Гарешница, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 9. март 2000. (77 год.) |
| Место смрти | Ријека, Хрватска |
| Занимање | певач |
| Супружник | Марта Голеш |
| Активни период | 1943 - 2000 |
| Жанр | Поп музика |
| Издавачка кућа | Југотон, Croatia Records, Polydor, Supraphon |
Иво Робић је рођен у породици дворског чиновника, који је уз музику такође волео музику и руководио је тамбурашким оркестром. Тако је Робић од малена певао у хору и свирао виолину. У средњој школи у Бјеловару, где се породица преселила, основао је мали бенд са којим је радио аматерски.
По завршетку средње школе, 1943. године, отишао је у Загреб на студије права, али је убрзо почео да пева у загребачким баровима уз тада популарне загребачке оркестре. После радио аудиције, одржане у јесен 1943. године, на којој је отпевао песму Марија Кинела Снијежи, почео је уживо да пева у програму Државног радија (Државна круговална постаја Загреб).[3] Када је, 1943. године, капитулирала Италија у Независној Држави Хрватској је проглашена мобилизација и Робић је регрутован, али је успео да уђе у образовни батаљон Одељења за образовање Министарства оружаних снага НДХ, што је био елегантан начин да избегне одлазак на фронт. После тога појавио се у бројним емисијама Државног радија, а посебно у серијалу Хрватски војник, 2 пута дневно.[4]
По завршетку рата, 1945. године, прилике за младог хит певача нису биле велике. Југославија је била у сукобу са својим бившим западним савезницима, због кризе око Трста,[5] Корушке и грчког грађанског рата, али је Робић, чак и у таквим условима, наставио да се бави музиком. Пева у Опатији, организује концерт у позоришту, али пролази лоше, јер су у то време у Опатији владали италијански оркестри.[6] Од 1946. поново пева на Радио Загребу. Исте године, 18. априла жени се Мартом Голеш, са којом ће остати до смрти, и која му је била више од супруге - менаџерка и "десна рука". Брачни пар Робић је кратко време 1949. живео у Марибору, где је Робић наступао на локалном радију, али је исте године добио летњи посао у хотелу Таласотерапија у Цриквеници, а већ 1950. у Опатији на тераси чувеног хотела Кварнер, који је с временом постао његов заштитни знак и где је, с кратким прекидима, певао готово до краја 80-их. У то време (1949) снима свој први албум - Ти ни не знаш / Кад звјездице, за новоосновану музичку кућу Југотон.
Летњи наступи у Опатији донели су му први инострани ангажман. Наступ 1955. године толико је импресионирао власника ноћног клуба из баварског градића Хоф, да је Робића ангажовао и за свој клуб. Тако је Робић први пут отишао у Немачку, где је остао седам месеци и стекао драгоцено искуство за каснији пробој на то тржиште. Следећа година донела је Робићу још једну сјајну прилику. Представници чехословачке дискографске куће Супрафон (Supraphon), која је тада била име у свету дискографије, дошли су 1956. године у Београд, како би пронашли извођаче за своју кућу. Изабрали су Иву Робића и он је одмах искористио шансу и исте године снимио сингл плочу Vaš dum šel spat. Сарадња с прашким Супрафоном трајала је годинама, а Робић је између 1956. и 1965. објавио 55 синглова, већином издања популарних хитова тог доба.
Година 1957. такође је била добра за Робића, када га је источнонемачки музички менаџер изабрао да заједно са београдском певачицом Лолом Новаковић наступи на Сајму у Лајпцигу, као представник Југославије.
_von_Ivo_Robic.jpg)
Сви ови успеси импресионирали су људе из хамбуршке дискографске куће Полидор (Polydor), тако да је крајем 1958. Робић добио позив за пробно снимање. После потписивања уговора, 4. фебруара 1959. снимио је композицију Morgen, швајцарског композитора Петера Мозера (Peter Moesser), у аранжману и уз пратњу оркестра Берта Кемпферта (Bert Kaempfert). Композиција Morgen је Робића убацила међу тадашње музичке звезде. За мање од годину дана сингл Сутра донео је Робићу Златну плочу музичке куће Полидор и Бронзаног лава Радио Луксембурга, тада веома популарне и утицајне радио станице. Композиција Morgen је заузимала високе позиције на топ-листама тада познатих музичких часописа - 21. септембра 1959. нашла се и на 13. месту Билбордове Топ 40, а 7. новембра исте године на 23. месту британске топ листе New Musical Express.
После успеха са композицијом Morgen Робић је наставио сарадњу са Бертом Кемпфертом, који је у то време имао један од водећих оркестара у Немачкој. Заједно су снимили један ЛП и 14 сингл плоча за кућу Полидор. Велики успеси Робића били су и: Muli Song, (Биллборд #58, 1960. ), 17 fängt das Leben erst an, Rot is der Wein и Fremde in der Nacht (Странац у ноћи). За песму Странац у ноћ постоји прича да је дело самог Иве Робића, а према причи његове супруге Марте, он је ту песму послао на Сплитски фестивал, али није прошла избор. Ауторство је наводно оставио Берту Кемпферту, а песму је дао Франк Синатри, који је са њом 1966. године доживео планетарни успех.[7]
Робић је кренуо у освајање америчког тржишта песмом Morgen, коју је за америчко тржиште објавила дискографска кућа Лори (Laurye). Уговорио је наступе у тада чувеном шоу програму Perry Como Show америчке ТВ компаније Ен-Би-Си (NBC) и кренуо на турнеју дугу три и по месеца. Такође је наступао у на бројним више или мање познатим емисијама и на концертима. Међутим, пробој на америчко тржиште показао се као превише тежак залогај, упркос чињеници да је Morgen прва песма на немачком језику која је достигла високо место на америчким топ-листама. После тог покушаја Робић је одустао од Америке и касније тамо одлазио углавном да пева емигрантима.
Истовремено са иностраном, Робић је успешно изградио каријеру и у Југославији. Педесетих година био је радијска звезда, а његови преводи популарних хитова могли су се чути свакодневно - Мама Хуанита (из филма Један дан живота) и Са песмом у срцу (из филма Младић са трубом). У то време обновио је сарадњу са композитором и текстописцем Маријом Кинелом, па су издали домаће хитове; Узалуд плачеш, Ко диван сан, Чежња, Јадран у ноћи (1953), Само једном се пољуби и Срце лаку ноћ (1956). Тада су почели да се организују бројни домаћи фестивали. На првом Загребфесту 1953. године победио је са песмом Љубе Кунтарића Та твоја рука мала, која је постала велики хит.
После тога је уследио успех на првом Опатијском фестивалу 1958. где је победио са песмом Мала девојчица, у дуету са тада тинејџерком Зденком Вучковић. Ова песма није се скидала са радио програма тих година. Робић је наставио успешну домаћу каријеру и током 60-их. Успјешно је наступио на Сплитском фестивалу 1963. године са песмом Моја кала, а запажен је био и његов дует са Аницом Зубовић Црне мараме. Касније, током 1964. освојио је загребачку фестивалску публику песмом Голубови и поново 1965. певајући песму посвећену Загребу Због чега те волим, која је надмоћно победила.
Шездесете су биле врхунац каријере Иве Робића, када се први пут појавио у филму Љубав и мода београдског редитеља Љубомира Радичевића.[8]
Крајем 60-их и почетком 70-их дошло је до промене музичког укуса у домаће публике, од до тада популарних шлагера и великих ревијалних оркестара, млађа публика се окреће бит-ансамблима са три гитаре и бубњевима.
Чини се да Робић схвата да му време пролази, па се више окреће наступима на регионалним фестивалима у Крапини, Славонији и на Кварнеру. За њих пише сопствене песме, путује на бројне и честе турнеје по Немачкој, Америци и Аустралији, а гостује и на телевизији.
Иво Робић почео је да компонује 50-их година у Државној музичкој школи у Загребу. Међу његовим најпознатијим композицијама су Родни мој крају (1947), Срце, лаку ноћ (1954), Само једном се љуби (1957) и Мужикаши (1966). Иво Робић био је веома свестран музичар, свирао је клавир, саксофон, кларинет, флауту и контрабас.
У приватном животу Робић јеживeо мирно повучено на релацији Загреб - Опатија, која му је постала други дом, све до 60-их, када је саградио кућу у Ичићима. Целог живота је живео у складном браку са супругом Мартом, која је преминула 2. јануара 2007. године, у 87 години живота.
Како нису имали потомства, Марта и Иво Робић су своју кућу у Ичићима оставили Цркви. Када су обнављали брачне завете, земљиште и кућу оставили су као задужбину Ријечкој надбискупији. Како у Ичићима нема жупне цркве, а на окућници виле није била дозвољена градња, кућа Иве и Марте Робић преуређена је у капелу св. Ивана од Бога.[9] После његове смрти избио је скандал око његове имовине. Његови блиски рођаци, браћа Рајко и Мирослав, покушали су да оповргну његов тестамент, који је саставио три дана пре смрти, на болесничкој постељи.[10]
Иво Робић био је почасни председник Хрватске глазбене уније.
Међу бројним наградама истичу се:
Ово није потпуна листа, већ избор, све плоче објавио је Југотон, осим оних на којима је издавач наведен.
Ово није потпуна листа, већ избор
Ово није потпуна листа, већ избор
Сплит:
Загреб:
Југословенски избор за Евросонг:
Славонија, Славонска Пожега:
Крапина:
Мелодије Истре и Кварнера:
Фестивал пјесме Подравине и Подравља, Питомача:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
