Године 1972, након Хрватског прољећа, југословенске власти су га означиле као националисту па су му забрањени јавни наступи а све његове плоче су повучене из продавница.
Албум са новим песмама, али без његовог имена, појавио се 1989. године у хрватским продавницама, сигнализујући политичке промене.
Дана 17. новембра2005, силазећи низ степенице зграде Сабора, Вице Вуков се спотакао и пао, доживевши тешку повреду главе. Одмах је збринут и извршена је операција. Марта 2006. његови доктори су изјавили да се налази у трајном вегетативном стању, без шанси за опоравак.[1] Преминуо је 24. септембра2008. године у Загребу.
Мирно теку ријеке (алтернација са Душаном Јакшићем), прва награда публике у дворани, прва награда стручног жирија ЈРТ, прва награда слушалаца југословенских радио и ТВ станица и нагрда за најбољи текст, '59
Стих у пијеску (алтернација са Аницом Зубовић), друга награда
Пјаца (дует са Вишњом Корбар) / Бодулска балада, прва награда публике и награда ревије Студио, '65
Шкриња, награда за текст / Бокељска ноћ, прва награда публике и победничка песма, '66
Ајме свита (дует са Марушком Шинковић), награда жирија Удружења музичара Хрватске за најведрију композицију фестивала / Писмо ћали, прва награда публике и победничка песма, '67
Шеснаест лавандера / Далматинска елегија, прва награда публике и победничка песма, '68
Фини ли су, Маре, бали / Љубави моја, '69
Звона мога града, прва награда публике, Златни грб града Сплита и победничка песма, '70
Мојим родитељима, '71
Бог нек' ти позлати руке, '93
Швере, '94
Испод мурве, '95
Бокељска ноћ / Твоја земља, посебна награда за дугогодишњу верност и драгоцени уметнички допринос фестивалу, '98