Зракопловство НДХ

Зракопловство НДХ је било ваздухопловни огранак оружаних снага Независне Државе Хрватске. Основано је уз немачку подршку након Априлског рата.

Авион Авија ратног ваздухопловства НДХ.

Иако се не може сматрати великим ваздухопловством у време Другог светског рата, Зракопловство НДХ је ипак од априла 1941. до маја 1945. поседововало око 650 авиона, као и противавионске и падобранске јединице. Од скромних почетака 1941. Зракопловство НДХ је још увек пружало неки вид ваздушне подршке све до последњих дана Другог светског рата у Европи.

Зракопловство НДХ је имало пилотску школу опремљену једрилицама и тренажним авионима, првобитно на аеродрому Рајловац код Сарајева, а потом у Великој Горици и на аеродрому Плесо у Загребу.^[1] Њена падобранска школа се налазила у Копривници.^[2]

Почетна организација

После напада Немачке на Југославију 6. априла 1941. усташки покрет је брзо реаговао и већ је 10. априла 1941. проглашена „Независна Држава Хрватска”. Ваздухопловство је службено почело да функционише од 19. априла 1941. када је за заповедника „Одјела зрачних снага” именован пуковник Владимир Крен.

У почетку основна делатност је била оснивање ваздухопловних база и пратећих служби. У јуну 1941. са немачким окупационим снагама је постигнут договор о додели већине заробљених авиона Краљевине Југославије. Ваздухоплови су сакупљани са аеродрома широм окупиране Југославије. Крајем јуна 1941. формално су основане ваздухопловне базе у Загребу и Сарајеву.

Борбена дејства у 1941

Током 1941. највише је употребљавана ваздухопловна база у Сарајеву. Прва борбена дејства против устаничких јединица у источној Херцеговини су извршена 26. јуна—28. јуна 1941. са аеродрома у Рајловцу авионима Потез 25 и Бреге 19. Касније су за исте задатке коришћени и Физир ФП-2. Летелице су често коришћене за превоз опреме и муниције до изолованих гарнизона и касарни. Прва ваздухопловна база у Загребу је располагала са 16 авиона различитих типова. Борбено су употребљавани само авиони Бреге против партизана на подручју Хрватске и западне Босне. За бомбардовање путних праваца у дубини партизанске територије су употребљаване бомбе од 100 из већих авиона Авиа-Фокер F-39 и Савоја-Маркети SM.79.

Борбена дејства у 1942

Почетком 1942. ваздухопловство НДХ је у саставу имало четири групе (хрв. ) са 12 ескадрила (хрв. ). Две додатне ваздухопловне групе су се налазиле у саставу Хрватске зракопловне легије која се борила на страни Немаца на Источном фронту. Бројно стање је променљиво пошто поправљени авиони долазе из Земуна, а било је губитака од пешачке ватре као и удеса у току летења. У априлу 1942. из Италије долазе модерни ловци — девет једноседа Фијат бис и један двосед Фијат G.50B. У истом периоду Италија је испоручила двомоторне бомбардере Капрони и лаке авионе Авија . У јануару 1942. ваздухопловство НДХ учествовало је заједно са немачким снагама у „Другој непријатељској офанзиви” на подручју источне Босне. У току маја 1942. авиони из бањалучке базе свакодневно снабдевају усташке гарнизоне у Санском Мосту, Кључу и селима око Санице са храном, лековима, муницијом и опремом. 21. маја 1942. пилот Фрањо Клуз је прелетео на партизански аеродром Урије крај Приједора с авионом Потез 25, а касније истог дана пилот Руди Чајавец са стрелцем Милутином Јазбецом је долетео на авиону Бреге 19. То су били први пребези из ваздухопловства НДХ на партизанску страну.

У дејствима против партизанских јединица и цивилног становништва на подручју Козаре од 30. маја 1942. употребљавана је посебна група — „Скупина Ценић” која је у свом саставу имала девет авиона (две Авија , два Рогожарски ПВТ-а, два авиона Рогожарски Р-100, један Потез 25, један Бреге 19 и једна Авија ).

Са Источног фронта се 30. новембра 1942. у Загреб вратило осам Дорнијеа (из некадашњег 15. (Кроат) Стафела/КГ 53). Половином децембра ти авиони и посаде су укључени у борбене акције против партизана.

Борбена дејства у 1943.

На почетку 1943. опште прилике на европском ратишту су се промениле у корист Савезника. Над територијом НДХ све чешће се појављују савезнички авиони, а ваздухопловство НДХ је најслабије опремљено ловачким авионима. Једини модернији, али малобројни ловци су били Фијати бис.

Немачка команда је 20. јануара 1943. почела прву етапу операције „Вајс ” (Четврта непријатељска офанзива). У борбе на овом подручју укључене су немачке јединице са авионима Јункерс Ју 88, Хајнкел 111 и Јункерс Ju 87 „Штука”. Из састава ваздухопловства НДХ у борбама су учествовали некадашњи легионарски Дорнијеа .

Од фебруара 1943. званично име ваздухопловства НДХ се мења од „Зрачне снаге”, на „Бојно зракопловство”. Крајем маја 1943. партизани су у изненадном ноћном нападу на Војну једриличарску школу за напредно једрење на узлетишту „Света Недјеља” крај Загреба уништили два авиона Физир ФН и 54 једрилице различитих типова. Ноћу 11. августа 1943. партизани су у нападу на аеродром Рајловац избацили из употребе 34 немачка и усташка авиона.

После капитулације Италије „Бојно зракопловство” је дошло до одређеног броја италијанских авиона. Од друге половине 1943. НДХ осећа недостатак ваздухоплова па је извршена реорганизација односно смањење броја ескадрила. За команданта „Бојног зракопловства” 14. новембра 1943. је постављен Адалберт Рогуља уместо Генерала Крена.

Борбена дејства у 1944.

У јануару 1944. почели су да пристижу ловци Моран-Солније који представљају значајно појачање ловачких ескадрила. Савезничка надмоћ у ваздуху је изразита и ови ловци нису могли да спрече све чешћа бомбардовања територије НДХ. Аеродроми у Лучком и Боронгају тешко су настрадали у нападу 12. априла 1944. Појавио се недостатак горива па су авиони који троше више горива коришћени само у крајњој потреби. Средином године Немци су НДХ доделили ловце Маки . Преласци авионима на партизанску страну постали су учестали. Тежак губитак је НДХ доживела у ноћи 21. на 22. септембар 1944. када су партизани заузели аеродром Залужани поред Бање Луке. Партизани су заробили шест потпуно исправних и пет неисправних авиона. Заробљени авиони су одмах укључени у борбе против усташа.

У септембру 1944. НДХ је од Немаца добила 10 до 12 Физир Фи-167 А-0. Према службеним документима 1. октобра 1944. усташко ваздухопловство је у три сталне ваздухопловне базе располагало са 5 ваздухопловних група (пукова — хрв. ) и укупно 15 ескадрила. Тачан број авиона у том периоду је тешко установити, пошто се из докумената види да се у формацију ескадрила распоређују и авиони који тек треба да стигну. Због честих напада савезничких авиона авиони се размештају на помоћне аеродроме — Бјеловар, Карловац, Крижевци, Славонски Брод, Кутина, Самобор, Копривница и остали.

1945. година и ослобођење

Пред сам крај рата, у јануару 1945. НДХ је добила немачке ловце Месершмит -6/-10/-14. То није зауставило осипање усташке авијације због сталних губитака, пребега и недостатка горива. У априлу 1945. је извршено преформирање „Војног зракопловства”, али су промене остале само на папиру. Партизанске снаге су заробиле велик број исправних или оштећених ваздухоплова који су после рата коришћени у ваздухопловству нове Југославије.

Види још

• Списак авиона коришћених у НДХ
• Хрватски ловачки асови у Другом светском рату

Референце

1. Likso & Canak 1998, стр. 16.
2. Novak 1998, стр. 17. sfn грешка: no target: CITEREFNovak1998 (help)

Литература

• Arena, N. I caccia a motore radiale Fiat G.50 (in Italian). Modena: Mucchi editore, 1996.
• Ciglic, B; Savic, D (2007). Dornier Do 17: The Yugoslav story, Operational Record 1937—1947. Belgrade: Jeroplan. ISBN 978-86-909727-0-8.
• Frka, D. Croatian Air Force in World War II Scale Models International, May & June 1993. Vol. 24 Nos. 283 and 284. ISSN 0269-834X
• Frka, D; Novak, J; Pogacic, S (2001). Zrakoplovstvo Nezavisne Države Hrvatske 1941–45. Zagreb: Krila. (језик: хрватски)
• Holmes, T (2004). Aircraft of the Aces – Legends of the Skies. London: Osprey. ISBN 978-1-84176-825-0.
• Hooton, E. R. (1997). Eagle in Flames: The Fall of the Luftwaffe. London: Brockhampton Press. ISBN 978-1-86019-995-0.
• Joseph, F. (2012). The Axis Air Forces: Flying in Support of the German Luftwaffe. ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-39590-1.
• Likso, T.; Canak, D. (1998). Hrvatsko Ratno Zrakoplovstvo u Drugome Svjetskom Ratu [The Croatian Airforce in the Second World War] (на језику: Croatian). Zagreb. ISBN 978-953-97698-0-0.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Mollo, A. (1982). The Armed Forces of World War II. London: Orbis. ISBN 978-0-85613-296-4.
• Neulen, H.W (2000). In the Skies of Europe – Air Forces allied to the Luftwaffe 1939—1945. Wiltshire, UK: Crowood Press. ISBN 978-1-86126-326-1.
• Novak, J. & Spencer, D. (1998). Hrvatski Orlovi: Paratroopers of the Independent State of Croatia 1942—1945. Bayside NY: Axis Europa Books. ISBN 978-1-891227-13-4.
• Price, A. (1993). The Last Year of the Luftwaffe – May 1944 to May 1945. London: Arms and Armour. ISBN 978-1-85409-189-5.
• Savic, D; Ciglic, B. (2002). Croatian Aces of World War II. Oxford: Osprey. ISBN 978-1-84176-435-1.
• Shores, C., Cull B. and Malizia, N. (1987). Air War for Yugoslavia, Greece & Crete – 1940–41. London: Grub Street. ISBN 978-0-948817-07-6.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Tomasevich, Jozo (2002). War and Revolution in Yugoslavia, 1941—1945: Occupation and Collaboration. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3615-2.
• Thomas, Nigel; Mikulan, K.; Pavlović, Darko (1995). Axis Forces in Yugoslavia 1941–45. Osprey. ISBN 978-1-85532-473-2.
• Vanags-Baginskis, A. (1982). Stuka. London: Jane's Information Group. ISBN 978-0-7106-0191-9.
• Weal, E.C., Weal, J.A. and Barker, R.F (1977). Combat Aircraft of World War Two. Melbourne: Lothian. ISBN 978-0-85091-051-3.CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)