From Wikipedia, the free encyclopedia
Зоран Миљковић (Београд, 25. јул 1947 — Београд, 20. август 2020) био је српски и југословенски глумац.[1]
| Зоран Миљковић | |
|---|---|
![Thumb](#/media/Датотека:MP_"Duško_Radović"_Večernja_scena,_Grbavac,_Slavomira_Mrožeka,_1991_07.jpg) Мало позориште "Душко Радовић", Београд; "Грбавац", Славомира Мрожека, 1991, Зоран Миљковић | |
| Пуно име | Зоран Миљковић |
| Датум рођења | 25. јул 1947. |
| Место рођења | Београд, ФНРЈ |
| Датум смрти | 20. август 2020. (73 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Веза до -а | |
Био је првак Малог позоришта „Душко Радовић”.[2][3]Остао је упамћен по бројним улогама у позоришту „Душко Радовић", као и по бројним епизодним улогама у домаћим серијама и филмовима.[4]
Зоран Миљковић се родио у Београду, али је младост провео у Пожаревцу у којем је открио глуму и коње, две своје највеће страсти.[5][6]
На Љубичевским коњичким играма два пута је победио и добио титулу "Витеза" вишебоја 1967. и 1968. године,[5] 1978. је освојио друго место, а на Играма је учествовао још два пута.[7] Своје јахачко умеће користио је касније у неколико филмова попут дечијег остварења Последња трка са грлом Зимзелен. У старој Југославији само два глумца су била у стању да без каскадера одјашу веома тешку трку преко шибља: Бобан Петровић и Зоран Миљковић.[7]
На Љубичевским коњским играма упознаје 1967. године глумца Миливоја Живановића, „Војводу Игара” те године, који у њему препознаје и потхрањује глумачки таленат.[7]
После друге победе на Љубичевским играма,[7] Зоран Миљковић долази у Београд на студије историје уметности.[5] Истовремено пролази на аудицији у Академском позоришту "Бранко Крсмановић".[2][4] На једну од Зоранових представа долази и драмски писац Слободан Стојановић који је у то време био директор драме у Савременом позоришту на Црвеном крсту, па га ангжује као глумца и у свом позоришту.[7][8] Слободан Стојановић такође упућује Зорана да прихвати[7] први професионални ангажман у Народном позоришту Босанске Крајине у Бањалуци, где Миљковић постаје стални члан и млади првак позоришта.[5]
Зоран Миљковић се враћа у Београд 1976. године где постаје члан Малог позоришта. Члан ансамбла је био 44 године, а првак позоришта нешто мање од двадесет година.[7]
Списак свих позоришних представа у којима је учествовао као глумац или глумац-аниматор пописан је на страници Музеја позоришне уметности Србије.[8]
Познате су његове улоге у серијама:
филмовима:
као и у Научном и Образовном програму Телевизије Београд.[5]
У зрелом добу своје каријере интензивно је радио у иностранству: за италијанску продуцентску кућу: Филм 87 из Рима и за италијанску телевизију Раи 1. Снимио је десетак серија и ТВ филмова међу којима су:
Такође, је играо и у неколико америчких филмова уз неке од светских глумаца као што су Дени Хјустон, Ралф Фајнс, Рики Тоњаци, Винсет Перез.[7]
![Thumb](#/media/Датотека:Malo_pozorište_"Duško_Radović",_Beograd,_"Momo",_2005,_foto_Đorđe_Tomić_-_Paulina_Manov,_Zoran_Miljković.jpg)
![Thumb](#/media/Датотека:Malo_pozorište_"Duško_Radović",_Scena_za_decu,_"Lek_od_breskvinog_lišća",_2007,_foto_ĐorđeTomić_-_Zoran_Miljković.jpg)
Добитник је бројних награда:
| Год. | Назив | Улога | |
|---|---|---|---|
| 1970-те | |||
| 1971. | Дан дужи од године | ||
| 1972. | Просјаци и синови | Алија | |
| 1975. | Доктор Младен | Четнички наредник | |
| 1975. | Црвена земља | ||
| 1975. | Синови | Агент | |
| 1976. | Два другара | ||
| 1976. | Фронташ | ||
| 1977. | Пас који је волео возове | ||
| 1978. | Стићи пре свитања | ||
| 1978. | Повратак отписаних | Илија (агент) | |
| 1978. | Чардак ни на небу ни на земљи | ||
| 1978. | Последња трка | Алимпије Хоџић | |
| 1980-те | |||
| 1980. | Врућ ветар | Роки | |
| 1980. | Подијум | Вук | |
| 1980. | Хајдук | ||
| 1981. | Широко је лишће | Човек у кафани | |
| 1981. | База на Дунаву | ||
| 1981. | Краљевски воз | Полицијски агент | |
| 1982. | Паштровски витез | Чиновник 3 | |
| 1982. | Венеријанска раја | Агент | |
| 1985. | Двоструки удар | Партизан | |
| 1987. | Waitapu | Тужилац | |
| 1987. | Случај Хармс | Инспектор КГБ | |
| 1987. | Вук Караџић | ||
| 1987. | Место сусрета Београд | Цариник на аеродрому | |
| 1989. | Шведски аранжман | мајор Ото Деш | |
| 1989. | Балкан експрес 2 | ||
| 1990-те | |||
| 1990. | Иза зида | Жижић | |
| 1991. | У име закона | Кокорајков син | |
| 1987-1991. | Бољи живот | Милиционер | |
| 1993. | Рај | ||
| 1993. | Мрав пешадинац | ||
| 1994. | Голи живот | Муџахедин 1 | |
| 1995. | Подземље | Партизан | |
| 1996. | Била једном једна земља | Партизан 2 | |
| 1998. | Канал мимо | Некрофил | |
| 1998. | Буре барута | ||
| 2000-те | |||
| 2000. | Тајна породичног блага | ||
| 2001. | Породично благо | Саобраћајац | |
| 2004. | Пад у рај | Панајотовић | |
| 2004. | Јелена | Жарко | |
| 2004. | Скела | Црноберзијанац | |
| 2005. | Супер хероји са острва снова | ||
| 2006. | Затамњење | Цариник | |
| 2008. | Мој рођак са села | Инжењер | |
| 2009. | Зона мртвих | ||
| 2010-те | |||
| 2010. | Шесто чуло | Адвокат | |
| 2010. | План Б | Стари човек | |
| 2010. | Мртав човек не штуца | Генерал Јуришић | |
| 2010. | Lo scandalo della Banca Romana | ||
| 2011. | Кориолан | Грађанин | |
| 2011. | Како сам прошао мој возачки испит | Инструктор вожње | |
| 2015. | Девет дана | Отац (глас) | |
| 2017. | Злочин | ||
| 2017. | Пси лају, ветар носи | Коча СУБНОР | |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
