Remove ads
Зевалица ( L.) од грчког – као, против према + - нос, јер је цвет као нос (личи на нос). Српски се зове још и жабица, арсланага, вуки, лавово рило.[1] Енглези цвет пореде са раздраженим змајем – . Фрацузима личи на вучју (), или лављу чељуст (), што је превод и са немачког - , и са руског - [2].
| Зевалица | |
|---|---|
 | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | |
| Биномно име | |
Зевалица је перена која се користи као једногодишња биљка, а понекад и као двогодишња. Стабло усправно, право од 15 до 100 . Биљка често у облику пирамидалног жбунића. Изданци округли, зелени понекад љубичасти. При дну голи ка врху покривени рђастим длачицама.
Доњи листови наспрамни, вршни наизменични, ланцетасти до издужено јајасти, целог обода. Дужина 1-7 cm, ширина 2-2,5 .
Цветови зигоморфни, неправилно двоуснати, прости или дупли, у метличастим цвастима. Чашица петозуба, круница цеваста 3,5-4,5 . Цветови: бели, жути, розе, тамноцрвени, често двобојни. Цвета од јуна до првих мразева. Један цвет траје до 12 дана, а цела биљка до три месеца. Цвет опрашују бумбари.
Плод — многосемена чаура, 10-14 , чији зид пуца образујући три карактеристична отвора (личи на лобању). Семе врло ситно 1 ; у граму има 5.800-6.000 зрна. Клијавост очува до 4 године. Одликује се обилним самосевом.[3][4][2]
Remove ads
Природно распрострањење - Медитеран.
Обилно цвета на откривеним сунчаним положајима или у полусенци; потребни су јој простори заштићени од ветра. Зоне: 4-11. Земљишта: добро обрађена, средње влажна, суглинаста. pH: 5,0-8,0. При вишку влаге пати и пропада, посебно као расад. Уклањањем прецветалих цветова стимулише се гранање и ново цветање. Издржава краћа захлађења од -3 до -5°C[2].
| Серија [4] | опис *( - нијансе боја према таблицама )[5] |
| |
висина 18 ; дужина листа 3,2 . Боја тек отвореног цвета: горњи режањ () 55, доњи режањ () 55; боја потпуно отвореног цвета: горњи режањ () 56, доњи режањ () 56, Непца 7 мрље и 56. Остали таксони из ове серије су . |
| Препоручују се за цветне леје и резани цвет. Централне цвасти се појављују брзо, а сорте су отпорније на рђу од других варијетета средње висине. Добро гранање у основи даје велики број цвасти по биљци и бољу отпорност на ветрове. Висина 35 до 45 . Серију чине сорте бела, жута са бронзаним дисколорацијама, чисто жута, бледо розе, бронзанонаранџаста са жутом дисколорацијом, интензивно тамнорозе, тамнорозе, жива сомотасто црвена, розе, тамнија од , и светлија од , тамнонараџастоцрвена. | |
| висина 15 . Дужина листа 4 ; боја тек отвореног цвета: горњи режањ () 58 и 62, доњи режањ () 63 и 55; боја потпуно отвореног цвета: горњи режањ () 63 и 62, доњи режањ () 63 и 155, Непца 7 мрље и 63. Остали таксони из ове серије су: . | |
| патуљаста жбунолика зевалица са најтамнијим, скоро црним листовима, виђеним код ове врсте. Атрактивна је и пре цветања, а посебно кад формира бело љубичасте двобојне цветове. Изванредна је за бордуре и посуде, а показује и солидну отпорност према рђи. Остали таксони из ове серије . | |
| цвета од априла до новембра. Висина 25 - 50 , ширина 25 - 50 . Полегли покривач тла са цветовима величине 3 - 5 . Листови светлозелени. Биљка за посуде, корпе, цветне леје, патио. Остали таксони из ове серије су: . |
| Сорта [4] | опис *( - нијансе боја према таблицама ) |
| Прва јасно нараџаста патуљаста форма са лептирастом формом цветова. Цвет је тамнонаранџаст, бронзан, прост. Висина: 25-30 , ширина 35-50 . Захтева потпуну осунчаност. Доста је отпорна на ниске температуре и рђу. Сетва се врши у стакленику или ограђеној леји, а касније пресађује.
Сорта је добила златну медаљу 1974. | |
| Висина: 30-45 , растојања за садњу 30-40 . Цветови двобојни, јасно жути и црвени. | |
| Висина: 15-45 , растојања за садњу 30-40 . Цветови розе. | |
| Висина: 30-45 , растојања за садњу 30-40 . Цветови црвени, дупли. | |
| Висина: 30-45 , растојања за садњу 30-40 . Цветови шарлах црвени. Самосевом задржавају боју цветова у високом проценту. |
Remove ads
Препоручује се за цветне леје, рабатне, групну и масовну садњу, миксбордуре, бордуре са жбуновима, за балконе, саксијске културе и као елеменат ливадских вртова. Зевалица је једна од незаобилазних врста у старим и руралним баштама. Истовремено нове сорте којих је на стотине од осамдесетих година прошлог века, и које поред отпорности на рђу дају потпуно нове комбинације боја, величина и форми, гарантују место овој врсти у савременим вртовима. Биљке се ујесен могу пресадити у саксије и унети у просторију где могу дуго да цветају. Добре су комбинације са таксонима рода и сортама врста и сличних или контрастних боја. Као резани цвет зевалица у води траје 7-14 дана при томе отварају се сви пупољци, па је за резани цвет најбоље брати цвасти са пупољцима када су отворени само најнижи цветови[2].
Remove ads
Из семена се, наводно, може добити уље нешто слабије од маслиновог. У Русији се зевалица гаји за ове потребе. Извесна сумња постоји због изузетно ситног семена. Листови и цветови су антифлогистици (ублажавају упале), имају антитуморско и стимулативно дејство. За потребе фармације биљка се сакупља лети кад цвета и суши се. Из цветова се добија зелена боја за тканине којој нису потребни додаци. Уз додатке даје тамнозелену и златну.[6][2]
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads