From Wikipedia, the free encyclopedia
Заим Музаферија (Високо, 9. март 1923 – Високо, 5. новембар 2003) био је босанскохерцеговачки и југословенски глумац и просветни радник у родном граду.
| Заим Музаферија | |
|---|---|
 Заим Музаферија | |
| Пуно име | Заим Музаферија |
| Датум рођења | 9. март 1923. |
| Место рођења | Високо, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 5. новембар 2003. (80 год.) |
| Место смрти | Високо, Босна и Херцеговина |
| Занимање | Филмски глумац и професор |
| Активни период | 1942—2001. |
| Веза до -а | |
На филмском платну је дебитовао 1961. године у филму „Узаврели град“ и од тад се остварио у још стотињак филмова и телевизијских серија.[1] Снимао је многе филмове у којима је играо главне улоге, а посебно се истакао у тзв. партизанским филмовима.
Заим Музаферија је рођен 9. март 1923. у Високом, тада делу Краљевине Југославије. Током Другог свјетског рата бива хапшен, а након пуштања из притвора сарађује и са антифашистичким покретом. Након рата, у родном Високом, дуго година ради као професор немачког и француског језика.
Повремено, бавио се и глумом, али само аматерски, а његов први професионални деби био је у филму „Узаврели град (филм)“ из 1961. Вељка Булајића. Већ са тим филмом Музаферија осваја специјалну награду на фестивалу у Пули и афирмише се као епизодиста у многим наредним филмовима и тв серијама.
Остварио је више од стотину улога на филму, телевизији и у позоришту. Играо је углавном рустичне ликове племените нарави. На Фестивалу глумачких остварења у Нишу награђен је за улоге у филмовима „Празник“ (1967) Ђорђа Кадијевића и „Мали војници“ (1968) Бате Ченгића. Посебно значајну улогу остварио је у тв-драми „Јагош и Угљеша“ Бате Чангића, а најдраже су му улоге биле у филмовима „Жена са крајоликом“ Ивице Матића и „Ово мало душе“ Адемира Кеновића. За улогу подворника у филму „Станица обичних возова“ Ненада Диздаревића добио је Златну арену на Пулском фестивалу (1990).[2]
Остале важније улоге остварио је у филмовима „Каја, убит ћу те!“ Ватрослава Мимице, „Диверзанти“ Хајрудина Крвавца, „Рам за слику моје драге“ Мирзе Идризовића, „Гравитација“ Б. Иванде, „Лисице“ Крсте Папића, „Слике из живота ударника“ Бате Ченгића, „Доктор Младен“ Мидхата Мутапчића, „Хајка“ Живојина Павловића, „Газија“ Ненада Диздаревића, „Смрт господина Голуже“ Живка Николића, „13. јули“ Радомира Шарановића и Емира Кустурице „Мирис дуња“ Мирзе Идризовића, „Писмо-глава“, „Глуви барут“ Бате Ченгића, „Невјесте долазе“, „Бифе Титаник“, „Отац на службеном путу“ Емира Кустурице. „Проклета је Америка“ (1992) омнибус у режији Алеша Курта, Слободана Скерлића и Марка Маринковића. Главне улоге остварио је у филмовима „Каја“ и „Јагош и Угљеша“, те у филму Лордана Зафрановића „Гости и радници“.
Посебно занимљиве глумачке креације остварио је у позоришним представама на професионалним сценама широм бивше Југославије. Осим глумом Музаферија се бавио и писањем поезије.
Након рата 1995. Заим Музаферија се поново враћа аматеризму и наступа у филму „Бајрам“, а убрзо затим и у позоришној представи „1001 бошњачки дан“ свог сина Јесенка Музаферије, са чиме уједно и обиљежава 60 година уметничког рада.
Умро је 5. новембра 2003. у кругу своје породице у Високом.
У част овог уметника, у његовом родном Високом се од 2003. године редовно одржава манифестација „Дани Заима Музаферије“. Током манифестације одржавају се промоције каталога, разне изложбе, позоришне представе, као и округли столови, те премијере најновијих филмских остварења из Босне и Херцеговине и региона.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
