Живинице

За друге употребе, погледајте Живинице (вишезначна одредница).

Живинице су градско насеље и сједиште истоимене јединице локалне самоуправе у сјевероисточној Босни и Херцеговини, који се налази јужно од Тузле. Административно припада Тузланском кантону Федерације Босне и Херцеговине. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Живиницама је пописано 16.157 лица.^[1]

Живинице
Снимак Живиница из ваздуха
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Федерација БиХ
Кантон	Тузлански кантон
Град	Живинице
Становништво
— 2013.	16.157
Географске карактеристике
Координате	44° 27′ 06″ С; 18° 38′ 58″ И
Временска зона	(), љети ()
Живинице Живинице на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	75270
Позивни број	035
Веб-сајт

Историја

На ширем подручју живјели су: Илири, Келти, Грци и Римљани. У седмом вијеку трајно се настањују словенска племена. Средњовековна територија Живиница била је у саставу Босанске државе до доласка Турака у Босну. Насеље Живинице као урбана средина настало је вјероватно у XVIII веку. Постојање првих средњовековних утврђења „Градина“ у Невренчи, „Град Јасичак“ изнад Башиговаца, „Џебарска градина“, „Град-Чаршија“ изнад Горње Вишће, указују на чињеницу да су околна насеља доста старог порекла.

Постоје три верзије о имену Живинице. Једна је верзија по М. Хаџијанићу која каже: Наишао сам на један турски документ из 1764. године у којем се спомињу Живинице и то дословно овако: „Живинице, звано Ускопчи, вјероватно (Осковци) у нахији Тузла“.

Становништво

Главни чланак: Попис становништва у СФРЈ 1991:Живинице

Састав становништва – насеље Живинице
	2013.[2]	1991.	1981.[3]	1971.[4]	1961.
Укупно	16 157 (100,0%)	11 947 (100,0%)	7 957 (100,0%)	5 426 (100,0%)	4 022 (100,0%)
Бошњаци	13 765 (85,20%)	7 083 (59,29%)1	4 077 (51,24%)1	3 106 (57,24%)1	1 579 (39,26%)1
Хрвати	1 334 (8,256%)	1 552 (12,99%)	1 475 (18,54%)	1 326 (24,44%)	1 221 (30,36%)
Босанци	255 (1,578%)	–	–	–	–
Роми	187 (1,157%)	–	12 (0,151%)	3 (0,055%)	–
Срби	184 (1,139%)	1 597 (13,37%)	1 137 (14,29%)	815 (15,02%)	916 (22,77%)
Муслимани	145 (0,897%)	–	–	–	–
Неизјашњени	106 (0,656%)	–	–	–	–
Босанци и Херцеговци	73 (0,452%)	–	–	–	–
Остали	50 (0,309%)	439 (3,675%)	81 (1,018%)	54 (0,995%)	17 (0,423%)
Албанци	26 (0,161%)	–	14 (0,176%)	14 (0,258%)	8 (0,199%)
Турци	12 (0,074%)	–	–	–	–
Непознато	9 (0,056%)	–	–	–	–
Југословени	7 (0,043%)	1 276 (10,68%)	1 113 (13,99%)	61 (1,124%)	254 (6,315%)
Црногорци	2 (0,012%)	–	36 (0,452%)	36 (0,663%)	1 (0,025%)
Словенци	2 (0,012%)	–	9 (0,113%)	5 (0,092%)	22 (0,547%)
Мађари	–	–	2 (0,025%)	6 (0,111%)	2 (0,050%)
Македонци	–	–	1 (0,013%)	–	2 (0,050%)

1. ¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Референце

1. „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2015.
2. „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
3. „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
4. „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.

Спољашње везе