From Wikipedia, the free encyclopedia
Македонци у Републици Српској (мкд. ) су држављани Републике Српске који се у етничком смислу изјашњавају као припадници македонског народа. Историјски односи између становништва данашње Сјеверне Македоније и Републике Српске започели су да се развијају уједикњењем овх простора у једну државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Македонци, народ у највећем дијелу сличан Србима, са већинским становништвом Републике Српске дијели и сличну културу, обичаје и традицију. Етнички Македонци у Републици Српској су вјерници Српске православне цркве, што их још више зближава са већинским народом у Републици Српској.
Укупна популација | |
---|---|
341 (2013) | |
Региони са значајном популацијом | |
Град Бања Лука | 124(2013) |
Општина Прњавор | 36(2013) |
Град Бијељина | 31(2013) |
Језици | |
српски македонски (220)[lower-alpha 1] | |
Религија | |
православље | |
Сродне етничке групе | |
Јужни Словени |
Етнички Македонци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.
Етнички Македонци су ове просторе почели да насељавају почетком 20. вијека. Иако их је већина дошла због посла, македонски досељеници остајали су трајно и започињали један нови живот.[1]Дуго времена нису имали никакво културно умјетничко друштво, око којег би се окупљали, али и поред тога, успјевали су сачувати свој језик и обичаје.[2]
Након Другог свјетског рата услиједио је нови талас досељавања Македонаца на територију данашње Републике Српске. Македонци су насељавали углавном веће градове: Бања Луку, Требиње, Добој, Бијељину, Приједор, Дервенту, и Зворник, али данас активност Македонаца, је примјетна само у Бања Луци.[3]
Македонци у Републици Српској, као и већина њихових сународника, у матичној земљи, као и широм свијета су православне вјероисповијести. Македонци, као и већински народ Републике Српске, Срби, припадају Српској православној цркви.[2]
У Републици Српској, постоји више удружење, која окупљају припаднике македонског народа, као и поштоваоце македонске, историје и културе, Кровно удружење је Удружење Македонаца Републике Српске. Удружење је основано 2002. године и окупља више од 170 чланова. Претеча овог удружења било је Удружење грађана српско-македонског пријатељства, које је неколико ентузијаста који воле Македонију, основало 2000. године. Циљ оснивања Удружења пријатељства био је јачање веза између Македоније и Републике Српске.[4]
Македонско удружење „Југ“ у Републици Српској је регистровано 26. априла 2016. и представља друштвену организацију у којој добровољно удружени грађани презентују и представљају македонску културу, традицију и обичаје у Републици Српској и шире преко одржавања разних културних, умјетничких и спортских догађаја.[5]
Етнички Македонци су поред званичног удружења на нивоу Републике Српске, основали и Културно друштво Македонаца „Вардар“ које дјелују у највећем граду Републике Српске, Бања Луци. Културно друштво Македонаца „Вардар“ редовно узима учешће на „Смотри националних мањина“, гдје кроз разне апекте представља македонски народ. Поводм дана „Устанка 11. октобар“ у Другом свјетском рату, у просторијама КДМ „Вардар“ организују се пригодне манифестације и обиљежавања овог датума.[6]
Удружења у складу са својим планом рада организују разна окупљања поводом великих празника као што је Илиндан (мкд. ), национални празник македонског народа, као и многи други.[7]
Према актима које користе удружења Македонаца, припадници ове мањине су сви они који воде поријекло из Македоније и држављани су Републике Српске, у складу са Законом о правима националних мањина Републике Српске.[2]
По попису становништва 2013. у Босни и Херцеговини, а према подацима које је издао Републички завод за статистику, и који су једини валидни за Републику Српску, у Републици Српској је живјело 341 Македонаца.[8] Македонци настањују сљедеће општине и градове:
Етнички Македонци, по општинама и градовима, према попису становништва 2013. у Републици Српској | ||||||
јединица локалне самоуправе | укупно | |||||
укупно | 341 | |||||
Бања Лука | 124 | |||||
Бијељина | 31 | |||||
Братунац | 1 | |||||
Брод | 9 | |||||
Вишеград | 1 | |||||
Гацко | 2 | |||||
Градишка | 4 | |||||
Добој | 14 | |||||
Зворник | 4 | |||||
Источна Илиџа | 5 | |||||
Источно Ново Сарајево | 7 | |||||
Кнежево | 2 | |||||
Козарска Дубица | 14 | |||||
Костајница | 3 | |||||
Лакташи | 16 | |||||
Лопаре | 4 | |||||
Милићи | 4 | |||||
Модрича | 3 | |||||
Мркоњић Град | 1 | |||||
Нови Град | 3 | |||||
Пале | 4 | |||||
Петрово | 1 | |||||
Приједор | 12 | |||||
Прњавор | 36 | |||||
Рогатица | 1 | |||||
Соколац | 1 | |||||
Србац | 1 | |||||
Теслић | 2 | |||||
Требиње | 14 | |||||
Фоча | 6 | |||||
Челинац | 5 | |||||
Шамац | 4 | |||||
Шипово | 1 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.