From Wikipedia, the free encyclopedia
Европско првенство у фудбалу 2020. шеснаесто је по реду Европско првенство које је одржано у једанаест градова широм Европе, од 11. јуна до 11. јула 2021. године. У септембру 2014. одлучено је који ће градови бити домаћини на овом првенству. На првенству су се тимови по први пут могли квалификовати на два начина: путем квалификација или путем Лиге нација. Првенство је било првобитно планирано да се одржи од 12. јуна до 12. јула 2020. године, међутим, 17. марта те године Фифа је одложила турнир за 2021. годину због пандемије ковида 19 у Европи.[1] Упркос одлагању, турнир се одржао под именом UEFA Euro 2020 из маркетиншких разлога.[2]
Детаљи такмичења | |
---|---|
Државе домаћини | |
Датум | 11. јун — 11. јул 2021. |
Екипе | 24 |
Стадиони | 11 (из 11 градова) |
Коначан пласман | |
Првак | Италија (2. титула) |
Друго место | Енглеска |
Статистике турнира | |
Одиграно утакмица | 51 |
Постигнуто голова | 142 (2,78 по мечу) |
Укупно гледалаца | 1.099.278 (21.554 по мечу) |
Најбољи стрелац | Кристијано Роналдо Патрик Шик (5 голова) |
Најбољи играч | Ђанлуиђи Донарума |
Најбољи млади играч | Педри |
Поводом планираног обележавања 60-годишњице од првог европског првенства, ово издање је било организовано у једанаест градова широм Европе. Полуфинала и финале су била одржана на стадиону Вембли у Лондону.
Организацијом дела такмичења у Санкт Петербургу и Бакуу, први пут је првенство било одржано у трансконтиненталним земљама. Такође, утакмице европског првенства у Бакуу су биле прве организоване у држави Закавказја, у већински муслиманској земљи и на говорном подручју туркијских језика. Будимпешта је била први домаћин са подручја угро-финских језика.
Португалија је бранила титулу шампиона будући да је била победник прошлог Европског првенства. Систем ВАР се по први пут користио на овом такмичењу.[3]
Италија је по други пут освојила првенство након што је била боља у извођењу једанаестераца од Енглеске са резултатом 3 : 2.
Коначна листа пријављених кандидата за домаћинство је донесена 26. априла 2014. године, док су домаћини првенства познати од 19. септембра 2014. године. Постојале су двије понуде за одржавање финала, од којих је једна успјешна и она је означена плавом бојом (одржавање финала и полуфинала), те 19 понуда за одржавање осмине финала, четвртине финала и групне фазе, од којих је 12 успјешно одабрано за одржавање четвртине финала и групне фазе (означени зеленом бојом; жутом бојом су означене локације гдје се одржава осмина финала и групна фаза).[4]
Држава | Град | Стадион | Капацитет |
---|---|---|---|
Азербејџан | Баку | Олимпијски стадион у Бакуу | 68.700 |
Белорусија | Минск | Трактар стадион | 16.500 (да се прошири на 33.000) |
Белгија | Брисел | Еуростадион (предложен нови стадион) | 50.000 (62.613 потенцијално) |
Бугарска | Софија | Стадион Васил Левски | 43.000 (да се прошири на 50.000) |
Данска | Копенхаген | Стадион Паркен | 38.065 |
Енглеска | Лондон | Вембли | 90.000 |
Немачка | Минхен | Алијанц арена | 67.812 (да се прошири на 75.000) |
Мађарска | Будимпешта | Пушкаш арена | 56.000 (предложен нови стадион од 68.000) |
Ирска | Даблин[а] | Авива стадион | 51.700 |
Израел | Јерусалим | Стадион Теди | 34.000 (да се прошири на 53.000) |
Италија | Рим | Стадион Олимпико | 72.698 |
Македонија | Скопље | Арена Филип II Македонски | 33.460 |
Холандија | Амстердам | Амстердам арена | 53.052 (да се прошири на 55.000—56.000) |
Румунија | Букурешт | Национални стадион у Букурешту | 55.600 |
Русија | Санкт Петербург | Нови зенит стадион | 69.500 |
Шкотска | Глазгов | Хемпден парк | 52.063 |
Шпанија | Билбао[б] | Сан Мамес | 53.332 |
Шведска | Солна, Стокхолм | Арена Френдс | 50.000 |
Велс | Кардиф | Миленијум | 74.500 |
Лондон | Минхен | Рим | Баку |
---|---|---|---|
Вембли | Алијанц арена | Стадион Олимпико | Олимпијски стадион у Бакуу |
Капацитет: 90.000 | Капацитет: 75.000 | Капацитет: 72.698 | Капацитет: 68.700 |
Санкт Петербург | Европско првенство у фудбалу 2020. на карти Европе |
Букурешт | |
Стадион Санкт Петербург | Национални стадион у Букурешту | ||
Капацитет: 68.134 | Капацитет: 55.600 | ||
Амстердам | Копенхаген | ||
Јохан Кројф арена | Стадион Паркен | ||
Капацитет: 54.990 | Капацитет: 38.065 | ||
Севиља | Будимпешта | Глазгов | |
Ла Картуха | Пушкаш арена | Хемпден парк | |
Капацитет: 60.000 | Капацитет: 67.889 | Капацитет: 52.063 | |
На овом првенству неће бити аутоматски квалификованих репрезентација, тако да ће све 55 репрезентације признате од стране Уефе учествовати у квалификацијама, па чак и земље домаћини.[5][6] Дакле, могуће је да се првенство одржи у земљи која не учествује на њему.
Репрезентације ће се моћи квалификовати преко Лиге нација.[7] Главни квалификациони процес ће почети у марту 2019. године, а квалификације се завршавају у новембру 2019. године. У том тренутку ће бити квалификовано 20 репрезентација, што значи да ће се за 4 празна места и даље борити неквалификоване репрезентације. Укупно 54 репрезентације ће се такмичити преко Националне лиге тако што ће бити подељени у 6 група по 5 репрезентација и 4 групе по 6 репрезентација.[8][9] У једном месецу ће бити одигране по две утакмице, и то у марту, јуну, септембру, октобру и новембру.[10]
Деветнаест од двадесет и четири репрезентација које су се квалификовале за првенство 2016. године, такође су се квалификовале и за првенство 2020. године.
Холандија и Данска су се квалификовале након прескакања првенства 2016. године, док се Шкотска квалификовала на првенство по први пут после 1996. године. Репрезентације Северне Македоније и Финске ће по први пут наступити на првенству.
Репрезентација1 | Квалификована као | Датум квалификације | Преглед учешћа на турнирима2, 3 |
---|---|---|---|
Белгија | Победник групе И | 10. октобар 2019. | 5 (1972, 1980, 1984, 2000, 2016) |
Италија | Победник групе Ј | 12. октобар 2019. | 9 (1968, 1980, 1988, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016) |
Русија | Другопласирани групе И | 13. октобар 2019. | 11 (19604, 19644, 19684, 19724, 19884, 19925, 1996, 2004, 2008, 2012, 2016) |
Пољска | Победник групе Г | 13. октобар 2019. | 3 (2008, 2012, 2016) |
Украјина | Победник групе Б | 14. октобар 2019. | 2 (2012, 2016) |
Шпанија | Победник групе Ф | 15. октобар 2019. | 10 (1964, 1980, 1984, 1988, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016) |
Турска | Другопласирани групе Х | 14. новембар 2019. | 4 (1996, 2000, 2008, 2016) |
Француска | Победник групе Х | 14. новембар 2019. | 9 (1960, 1984, 1992, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016) |
Енглеска | Победник групе А | 14. новембар 2019. | 9 (1968, 1980, 1988, 1992, 1996, 2000, 2004, 2012, 2016) |
Чешка | Другопласирани групе А | 14. новембар 2019. | 9 (19606, 19766, 19806, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016) |
Финска | Другопласирани групе Ј | 15. новембар 2019. | 0 (дебитант) |
Шведска | Другопласирани групе Ф | 15. новембар 2019. | 6 (1992, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016) |
Хрватска | Победник групе Е | 16. новембар 2019. | 5 (1996, 2004, 2008, 2012, 2016) |
Аустрија | Другопласирани групе Г | 16. новембар 2019. | 2 (2008, 2016) |
Холандија | Другопласирани групе Ц | 16. новембар 2019. | 9 (1976, 1980, 1988, 1992, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012) |
Немачка | Победник групе Ц | 16. новембар 2019. | 12 (19727, 19767, 19807, 19847, 19887, 1992, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016) |
Португал | Другопласирани групе Б | 17. новембар 2019. | 7 (1984, 1996, 2000, 2004, 2008, 2012, 2016) |
Швајцарска | Победник групе Д | 18. новембар 2019. | 4 (1996, 2004, 2008, 2016) |
Данска | Другопласирани групе Д | 18. новембар 2019. | 8 (1964, 1984, 1988, 1992, 1996, 2000, 2004, 2012) |
Велс | Другопласирани групе Е | 19. новембар 2019. | 1 (2016) |
Мађарска | Победник у баражу А | 12. новембар 2020. | 3 (1964, 1972, 2016) |
Словачка | Победник у баражу Б | 12. новембар 2020. | 1 (2016) |
Шкотска | Победник у баражу Ц | 12. новембар 2020. | 2 (1992, 1996) |
Северна Македонија | Победник у баражу Д | 12. новембар 2020. | 0 (дебитант) |
Жреб се одржао у Ромекспу у Букурешту, у Румунији, 30. новембра 2019. године. Укупно су биле извучене 24 репрезентације, у 4 шешира по 6 репрезентације.[11][12][13][14]
Напомене:
Како би се смањило оптерећење код играча након напорне клупске сезоне додатно отежане због пандемије ковида 19, саставе репрезентација неће чинити 23 (какав је пре био случај), већ 26 играча. Међутим, број играча који чине саставе репрезентација на појединачним утакмицама на првенству остаје 23.[15] Сваки репрезентативни састав мора бити званично објављен макар десет дана пред почетак такмичења (до 1. јуна 2021). Уколико се играч повреди или озбиљно разболи и то спречи учешће истог на првенству пре прве утакмице своје селекције, њега може заменити други играч.[15]
Уефа је објавила првобитни распоред утакмица 24. маја 2018, који је укључивао само сатницу почетка прве утакмице на првенству, као и утакмица од четвртфинала до финала.[16][17] Станице почетка преосталих утакмица групне фазе и осмине финала објављене су 30. новембра 2019, након жреба групне фазе.[18] Након што је првенство помјерено са 2020. на 2021. Уефа је 17. јуна 2020. објавила нови распоред утакмица и сатнице одигравања.[19][20] Све сатнице почетка и стадиони остали су исти, али су померени по дан раније, како би утакмице остале да се играју истог дана како је планирано првобитним распоредом; прва утакмица померене је са 12. на 11. јун, како би дан отварања првенства остао петак.[21]
У елиминациону фазу пролазе победници група, другопласирани и четири најбоље трећепласиране екипе.[22]
Сатница одигравања утакмица је по средњоевропском летњем времену (, UTC+2).
Табела групе А | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Италија | 3 | 3 | 0 | 0 | 7 | 0 | +7 | 9 |
2. | Велс | 3 | 1 | 1 | 1 | 3 | 2 | +1 | 4 |
3. | Швајцарска | 3 | 1 | 1 | 1 | 4 | 5 | –1 | 4 |
4. | Турска | 3 | 0 | 0 | 3 | 1 | 8 | –7 | 0 |
Велс | 1 : 1 | Швајцарска |
---|---|---|
Мур 74’ | Детаљи | Емболо 49’ |
Италија | 3 : 0 | Швајцарска |
---|---|---|
Локатели 26’, 52’ Имобиле 89’ |
Детаљи |
Швајцарска | 3 : 1 | Турска |
---|---|---|
Сеферовић 6’ Шаћири 26’, 68’ |
Детаљи | Кахвеџи 62’ |
Данска | 0 : 1 | Финска |
---|---|---|
Детаљи | Похјанпало 60’ |
Табела групе Ц | И | Д | Н | И | ДГ | ПГ | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | Холандија | 3 | 3 | 0 | 0 | 8 | 2 | +6 | 9 |
2. | Аустрија | 3 | 2 | 0 | 1 | 4 | 3 | +1 | 6 |
3. | Украјина | 3 | 1 | 0 | 2 | 4 | 5 | –1 | 3 |
4. | Северна Македонија | 3 | 0 | 0 | 3 | 2 | 8 | –6 | 0 |
Аустрија | 3 : 1 | Северна Македонија |
---|---|---|
Лајнер 18’ Грегорич 78’ Арнаутовић 89’ |
Детаљи | Пандев 28’ |
Украјина | 2 : 1 | Северна Македонија |
---|---|---|
Јармоленко 29’ Јаремчук 34’ |
Детаљи | Алиоски 57’ |
Северна Македонија | 0 : 3 | Холандија |
---|---|---|
Детаљи | Депај 24’ Вајналдум 51’, 58’ |
Украјина | 0 : 1 | Аустрија |
---|---|---|
Детаљи | Баумгартнер 21’ |
Шпанија | 1 : 1 | Пољска |
---|---|---|
Мората 25’ | Детаљи | Левандовски 54’ |
Осмина финала | Четвртфинале | Полуфинале | Финале | |||||||||||
27. јун – Севиља | ||||||||||||||
Белгија | 1 | |||||||||||||
2. јул – Минхен | ||||||||||||||
Португал | 0 | |||||||||||||
Белгија | 1 | |||||||||||||
26. јун – Лондон | ||||||||||||||
Италија | 2 | |||||||||||||
Италија (прод.) | 2 | |||||||||||||
6. јул – Лондон | ||||||||||||||
Аустрија | 1 | |||||||||||||
Италија (пен.) | 1 (4) | |||||||||||||
28. јун – Букурешт | ||||||||||||||
Шпанија | 1 (2) | |||||||||||||
Француска | 3 (4) | |||||||||||||
2. јул – Санкт Петербург | ||||||||||||||
Швајцарска (пен.) | 3 (5) | |||||||||||||
Швајцарска | 1 (1) | |||||||||||||
28. јун – Копенхаген | ||||||||||||||
Шпанија (пен.) | 1 (3) | |||||||||||||
Хрватска | 3 | |||||||||||||
11. јул – Лондон | ||||||||||||||
Шпанија (прод.) | 5 | |||||||||||||
Италија (пен.) | 1 (3) | |||||||||||||
29. јун – Глазгов | ||||||||||||||
Енглеска | 1 (2) | |||||||||||||
Шведска | 1 | |||||||||||||
3. јул – Рим | ||||||||||||||
Украјина (прод.) | 2 | |||||||||||||
Украјина | 0 | |||||||||||||
29. јун – Лондон | ||||||||||||||
Енглеска | 4 | |||||||||||||
Енглеска | 2 | |||||||||||||
7. јул – Лондон | ||||||||||||||
Немачка | 0 | |||||||||||||
Енглеска (прод.) | 2 | |||||||||||||
27. јун – Будимпешта | ||||||||||||||
Данска | 1 | |||||||||||||
Холандија | 0 | |||||||||||||
3. јул – Баку | ||||||||||||||
Чешка | 2 | |||||||||||||
Чешка | 1 | |||||||||||||
26. јун – Амстердам | ||||||||||||||
Данска | 2 | |||||||||||||
Велс | 0 | |||||||||||||
Данска | 4 | |||||||||||||
Победник Европског првенства у фудбалу 2020. |
Италија Друга титула |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Техничка комисија УЕФЕ је одабрала 11 најбољих играча првенства од којих је чак пет из италијанске репрезентације.[74]
Голман | Одбрана | Средина | Нападачи |
---|---|---|---|
Пјер Емил Хејбјерг |
Награда за играча првенства додељена је Ђанлуиђију Донаруми, тако поставши први голман у историји првенства који је добио ову награду.[75]
Награда за младог играча првенства, која је отворена за оне играче рођене после 1. јануара 1999. године, додељена је Педрију.[76]
Златна копачка је припала Кристијану Роналду који је са постигнутих 5 голова изједначен са Патриком Шиком, међутим награда је припала Роналду због једне асистенције и мање одиграних минута.[77][78]
Новчане награде су одређене у фебруару 2018. Свака репрезентација је добила накнаду за учешће у износу од 9,25 милиона евра, а победник првенства може зарадити највише 34 милиона евра.[79]
Фаза такмичења | Износ | Бр. репрезентација |
---|---|---|
Учешће на првенству | 9,25 милиона евра | 24 |
Групна фаза | 1,5 милиона евра за победу 750.000 хиљада евра за реми | 24 |
Осмина финала | 2 милиона евра | 16 |
Четвртфинале | 3,25 милиона евра | 8 |
Полуфинале | 5 милиона евра | 4 |
Финалиста | 7 милиона евра | 1 |
Победник | 10 милиона евра | 1 |
Прво место
Друго место
Од 3. до 4. места |
Од 5. до 8. места
Од 9. до 16. места
Од 17. до 24. места |
Поз | Тим | Г | ИГ | П | Н | И | ГД | ГП | ГР | Бод. | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Финале | |||||||||||
1 | Италија | А | 7 | 5 | 2 | 0 | 13 | 4 | +9 | 17 | |
2 | Енглеска | Д | 7 | 5 | 2 | 0 | 11 | 2 | +9 | 17 | |
Елиминисани у полуфиналу | |||||||||||
3 | Шпанија | Е | 6 | 2 | 4 | 0 | 13 | 6 | +7 | 10 | |
4 | Данска | Б | 6 | 3 | 0 | 3 | 12 | 7 | +5 | 9 | |
Елиминисани у четвртфиналу | |||||||||||
5 | Белгија | Б | 5 | 4 | 0 | 1 | 9 | 3 | +6 | 12 | |
6 | Чешка | Д | 5 | 2 | 1 | 2 | 6 | 4 | +2 | 7 | |
7 | Швајцарска | А | 5 | 1 | 3 | 1 | 8 | 9 | –1 | 6 | |
8 | Украјина | Ц | 5 | 2 | 0 | 3 | 6 | 10 | –4 | 6 | |
Елиминисани у осмини финала | |||||||||||
9 | Холандија | Ц | 4 | 3 | 0 | 1 | 8 | 4 | +4 | 9 | |
10 | Шведска | Е | 4 | 2 | 1 | 1 | 5 | 4 | +1 | 7 | |
11 | Француска | Ф | 4 | 1 | 3 | 0 | 7 | 6 | +1 | 6 | |
12 | Аустрија | Ц | 4 | 2 | 0 | 2 | 5 | 5 | 0 | 6 | |
13 | Португал | Ф | 4 | 1 | 1 | 2 | 7 | 7 | 0 | 4 | |
14 | Хрватска | Д | 4 | 1 | 1 | 2 | 7 | 8 | –1 | 4 | |
15 | Немачка | Ф | 4 | 1 | 1 | 2 | 6 | 7 | –1 | 4 | |
16 | Велс | А | 4 | 1 | 1 | 2 | 3 | 6 | –3 | 4 | |
Елиминисани у групној фази | |||||||||||
17 | Финска | Б | 3 | 1 | 0 | 2 | 1 | 3 | –2 | 3 | |
18 | Русија | Б | 3 | 1 | 0 | 2 | 2 | 7 | –5 | 3 | |
19 | Словачка | Е | 3 | 1 | 0 | 2 | 2 | 7 | –5 | 3 | |
20 | Мађарска | Ф | 3 | 0 | 2 | 1 | 3 | 6 | –3 | 2 | |
21 | Пољска | Е | 3 | 0 | 1 | 2 | 4 | 6 | –2 | 1 | |
22 | Шкотска | Д | 3 | 0 | 1 | 2 | 1 | 5 | –4 | 1 | |
23 | Северна Македонија | Ц | 3 | 0 | 0 | 3 | 2 | 8 | –6 | 0 | |
24 | Турска | А | 3 | 0 | 0 | 3 | 1 | 8 | –7 | 0 |
Званични лого је представљен 21. септембра 2016. године на посебној свечаности у Сити холу у Лондону. Лого представља трофеј првенства који је окружен обожаваоцима који стоје на мосту, тако симболизујући како фудбал повезује и уједињује људе.[80][81]
Сваки појединачни град домаћин такође има и свој јединствени лого. На правоугаоним логотиповима, на врху, налази се текст , на дну логотипова налази се текст „град домаћин” а изнад њега назив самог града (све великим словима), главни лого првенства с леве стране и локални мост с десне стране. Текст на сваком логоу исписан је на енглеском, заједно с локалним језиком где је то могуће. Логотипи су представљени од септембра 2016. до јануара 2017.
Домаћин | Датум представљања | Мост | Други језик | Реф. |
---|---|---|---|---|
Лондон | 21. септембар 2016. | Тауербриџ | Н/Д | [81] |
Рим | 22. септембар 2016. | Мост Светог Анђела | Италијански | [82] |
Баку | 30. септембар 2016. | Кабловски мост | Азерски | [83] |
Букурешт | 15. октобар 2016. | Надвожњак Басараб | Румунски | [84] |
Глазгов | 25. октобар 2016. | Клајд арк | Н/Д | [85] |
Минхен | 27. октобар 2016. | Вителсбах | Немачки | [86] |
Копенхаген | 1. новембар 2016. | Кружни мост | Дански | [87] |
Будимпешта | 16. новембар 2016. | Сечењијев ланчани мост | Мађарски | [88] |
Амстердам | 16. децембар 2016. | Магере бруг | Холандски | [89] |
Санкт Петербург | 19. јануар 2017. | Дворски мост | Руски | [90] |
Севиља | Н/Д | Мост Аламиљо | Шпански | [91] |
Званични слоган првенства је представљен 19. маја 2019. године и гласи: Живи. За стварно. (енгл. ).[95]
Маскота је представљена 24. марта 2019. године, инспирисана слободним стилом фудбала, уличним фудбалом и пана фудбалом.[96]
Званична лопта првенства је Адидас унифорија, која је представљена 6. новембра 2019.[97] Симболише јединство и еуфорију, а у дизајн лопте постављене су ЏПС координате 12 градова домаћина.[98]
Првенство се путем телевизија и радио станица емитује широм света.
Права на пренос у региону:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.