српска династија From Wikipedia, the free encyclopedia
Обреновићи су били српска владарска породица у периоду 1815—1903. изузев 1842—1858. По предању су oд племена Братоножићa.[1]
| Обреновић | |
|---|---|
 | |
| Држава | Устаничка Србија (1815—1817) Кнежевина Србија (1817—1842, 1858—1882) Краљевина Србија (1882—1903) |
| Владарска титула | Кнез Србије Краљ Србије |
| Оснивач | Милош Обреновић |
| Последњи владар | Александар Обреновић |
| Владавина | 1815—1842. 1858—1903. |
| Смена | убиство Краља Александра Обреновића |
| Националност | српска |
| Вера | православна |
| Крсна слава | Св. Никола |
| Данашњи потомци | Јаковљевићи Обреновићи |
| Званични веб-сајт | |
Њен родоначелник био је Милош Обреновић, а последњи владар Александар Обреновић. За време владавине Обреновића Србија је стекла независност на Берлинском конгресу 1878.[2] Затим 7. марта 1882. од кнежевине је постала краљевина.[3]
Осим владара значајни чланови династије су и њихове супруге: кнегиње Љубица и Јулија, краљице Наталија и Драга, затим браћа кнеза Милоша Јован и Јеврем и Милан. Међу познате чланове ове фамилије убраја се и Велимир Михаило Теодоровић, ванбрачни син кнеза Михаила.[4]
Кнегиња Јулија[5] је надживела владавину династије Обреновић за 16, а краљица Наталија[6] за 38 година.
| Владар | Титула | Владао | Живео | |
|---|---|---|---|---|
 | Милош Обреновић | Кнез Србије | 1815—1839 1858—1860 | 18. март 1780. или 1783. — 26. септембар 1860) |
 | Милан Обреновић | Кнез Србије | 1839—1839 | 21. октобар 1819 — Београд, 8. јул 1839 |
 | Михаило Обреновић | Кнез Србије | 1839—1842 1860—1868 | 4/16. септембар 1823 — 29. мај/10. јун 1868 |
 | Милан Обреновић | Кнез Србије Краљ Србије | 1868—1882 1882—1889 | 22. августа 1854 — 29. јануар 1901 |
 | Александар Обреновић | Краљ Србије | 1889—1903 | 2/14. август 1876 — 29. мај/11. јун 1903 |
Према књизи Љубомира Љубе Павловића „Ужичка Црна Гора“, о пореклу породице кнеза Милоша Обреновића знамо следеће: „Милошевићи, у овом селу познатији као Ђукићи су друга велика породица досељена истодобно као и претходни. Поп Милош је пореклом из Братоножића (одакле су по свој прилици и Узуновићи), први пут је пред крај 17. века дошао у Рошце по позиву неког свог сродника калуђера у кабларским манастирима. Како је дошао са много сродника, неке је оставио а сам се упути у ово село ради поповања. Прву кућу засновао је на брду, где су сада Достанића куће, па се иста премештала, тако да је час припадала овом селу, час Средњој Добрињи. Поп Милош је оставио из себе синове: Михаила, Гаврила и Ђуку. Михаило је поповао и имао синове: Петра и Теодора, где је Петар опет био поп, Гаврило је био трговац и оставио иза себе синове: Теофана, Арсенија и Танаска. Теофан је трговао, немирне природе, одметнуо се у хајдуке у због гоњења пребегао у Турски Бечеј у Банату, тамо остао и имао потомства. Ђука је оставио иза себе синове: Филипа, Радована и Јована попа и наследника попа Петра. Поп Петар је оставио иза себе кћер, удату у Чачак, умро је 1804. године и сахрањен код добрињске цркве. Теодор је био земљоделац и деобом од Петра отишао у Средњу Добрињу и оставио иза себе синове: Радомира, Радисава, Радоњу, Милоша, Јеврема и Јована. Милош Милошевић је Милош Т. Обреновић, кнез обновљене Србије, кога је поп Петар извео и направио великим човеком уз његовог брата по мајци војводу Милана Обреновића. Од Радисава у Средњој Добрињи има потомства; од Радоње су замрли, Од Радомира одведени у Лорет; Арсенијеви су потомци у Узуновићима као: Арсићи; Од Танаска су Танасијевићи у Мађеру. Од Ђукиних синова највише је Милошевића и зову се: Јевђенијевићи, Грујићи, Радовановићи, Поповићи и Достанићи, којих укупно у селу има 27 кућа, славе Никољдан. Ова породица и данас попује у овом селу.“[7][8]
Теодор Михаиловић је умро 1802. године, сахрањен је у Горњој Добрињи у порти цркве светих апостола Петра и Павла, коју је на месту старе цркве сазидао кнез Милош 1822. године. Милош Обреновић је сахрањен у Саборном храму у Београду, Јован Обреновић је сахрањен на Успенском гробљу у Новом Саду. Јеврем Обреновић је сахрањен на свом имању у Влашкој близу Јашија (данас Румунија тада Османско царство).[9] Ради се о спахилуку Манасија (Јаломица), у којем је Јефрем подигао дворац и православну цркву.[10]
Теодор Михаиловић (~1740—1802), земљоделац из Горње Добриње код Пожеге, са првом женом Горданом (~1745—1777), имао је синове Радомира, Радисава и Радоњу. Након смрти супруге, оженио се Вишњом Урошевић (~1745—1817) из Доње Трепче код Чачка, која је раније била супруга Обрена Мартиновића (~1740—1777) из Бруснице код Горњег Милановца и са њом је имао синове, Милоша, Јована и Јеврема. Вишњини синови из првог брака били су Обреновић Јаков и Милан. После смрти Теодора Михаиловића, Јаков и Милан су позвали себи у Брусницу мајку Вишњу са децом из другог брака. Иако од другог оца, Милош, Јован и Јеврем усвајају и презиме своје браће по мајци, Обреновић, с тим да њима уз презиме Обреновић стоји и презиме Теодоровић, по њиховом оцу. И данас постоје потомци Јакова Обреновића под презименом Јаковљевић.
Краљевски дом Обреновића се угасио убиством краља Александра 1903. године.[14] Постоје потомци Јакова Обреновића (полубрата Милоша Обреновића по мајци) по мушкој линији, који су од 1851. презиме променили у Јаковљевић због династичких сукоба са Карађорђевићима. Након 2004. године, неки од њих су судском одлуком проглашени за наследнике имовине Краљице Наталије Обреновић.[15] Неки од наследника имовине Краљице Наталије Обреновић су браћа Србољуб Јаковљевић и Слободан Јаковљевић.[16][17] Један део потомака Јакова Обреновића 2015. године је организовао и прогласио обнову Краљевске куће Обреновић, те изабрао Предрага Јаковљевића за старешину Краљевске куће Обреновић и тзв. претендента на престо Србије.[18][19][20][21]
Тренутно више од 50 наследника претендује на богатство династије Обреновић.[22]
Чланови династије Обреновић оставили су иза себе многобројна здања, данас сва заштићена као споменици српске културе у 19. веку. Најпознатији међу њима приказани су у галерији.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
