Remove ads
Милан Обреновић (Брусница, између 1767. и 1780. – Букурешт, 16. децембар 1810) био је руднички војвода из Првог српског устанка и полубрат по мајци кнеза Милоша Обреновића.
| Милан Обреновић | |
|---|---|
 Војвода Милан Обреновић, рад академског сликара Милана Милетића | |
| Датум рођења | 1767. |
| Место рођења | Брусница, Османско царство |
| Датум смрти | 16. децембар 1810. |
| Место смрти | Букурешт, Кнежевина Влашка |
| Супружник | Стоја Обреновић |
| Потомство | Христифор Обреновић |
| Родитељи | Обрен Мартиновић Вишња Урошевић |
Милан Обреновић је рођен у Брусници око 1770. године[1] као син Обрена Мартиновића и Вишње родом из Доње Трепче. Обрен и Вишња су поред њега имали и сина Јакова (1767 – 1817) и ћерку Стану. После Обренове смрти Вишња се преудала за Теодора Михаиловића из Горње Добриње. Са њим је изродила синове Милоша (1780. или 1783), Јована (1787) и Јеврема (1790). Милош је касније постао владајући кнез Србије. До Првог српског устанка Јаков и Милан Обреновић су се бавили трговином стоком, а у тај посао су увели и свог полубрата Милоша 1803. године када су га довели из Добриње у Брусницу. Милан је живео на очевом имању и временом је постао богати трговац – поред Николе Милићевића Луњевице највиђенији у Рудничкој нахији.[2]
Милан Обреновић је учествовао на Остружничкој скупштини маја 1804. године. Истакао се као јунак у Првом српском устанку где је добио од Карађорђа титулу војводе и управу над Рудничком нахијом 1810. године. Управљајући рудничком војском, учествовао је у опсади Јагодине, Београда, Ужица, као и у Боју на Мишару.[2] После победе устаника код Сјенице и Суводола, пролећа 1809. године, војвода Милан Обреновић и Рака Левајац су са 3500 Срба прешли преко Колашина и упутили се ка црногорској граници, према Васојевићима.[3]
Осим што је био члан Правитељствујушчег совјета[2], војвода Милан био је и српски депутат при руском посланству у Влашкој, данашњој Румунији од 1809. године. Главни задатак му је био да скупи добровољце за помоћ устаницима у Србији. Ту је сакупио 4000 до 5000 хиљада људи, углавном Козака. Они су са Србима ослободили многа места од Турака – Пореч (данашњи Доњи Милановац), Брзу Паланку и друга. За свој рад је од врховног команданта руске војске у Молдавији, Влашкој и Бесарабији, пешадијског генерала кнеза Багратиона у име руског императора, награђен сабљом, о чему постоји указ од 21. децембра 1809. Генерал гроф Каменски, командант руске војске у Молдавији, одликовао га је у име руског императора Александра I сребрном медаљом са ликом императора која се носи на црвеној ленти. Указ је потписан у Букурешту 4. априла 1810. године.[4]
Писар војводе Милана Обреновића био је Лазар Војновић, касније професор Велике школе. Милан Обреновић је 1809. отишао у Букурешт, а пред полазак предао је осамсто рупшија Николи Милићевићу Луњевици на чување.
Био је ожењен Стојом са којом је имао сина Христифора – Ристу. Христифор је био син јединац војводе Милана Обреновића. Завршио је Војну академију у Петрограду 1822. године. Био је официр у руској војсци. Разболео се и умро од туберкулозе 30. јуна 1825. године у Русији.[4]
_i_Stoje_Obrenović,_žene_rudničkog_vojvode_Milana_Obrenovića_(desno).jpg)
Смрт
У Букурешту је изненада умро 16. децембра 1810. Постоје тврдње да га је Карађорђе отровао преко Лазара Војновића са којим се сусрео пре тога. Милан је претходно ушао у сукоб са Карађорђем и заједно са Миленком Стојковићем и Петром Добрњцем постао опозиција. Ове тврдње је изнео Вук Караџић у свом делу „Историјски списи”, док их Лазар Арсенијевић Баталака одбацује као клевету.[5]
Војвода Милан Обреновић првобитно је сахрањен у Букурешту док је у четвртој деценији 19. века његове кости кнез Милош пребацио на своје имање у Влашкој – тачније у место Херешти. Тек су у априлу 1995. године његови остаци пренети у родну Брусницу где су уз највише државне почасти сахрањени у порти Цркве Светог Николе – породичној гробници најстаријих Обреновића.[2]
Раније се сматрало да је тек по смрти војводе Милана Обреновића његов млађи полубрат Милош Теодоровић променио презиме у Обреновић. Међутим, према документима откривеним у Архиву Србије, Милош се већ 1808. године потписивао као Обреновић.[4] Поред тога, указом од стране Милоша, Горњи Милановац, најмлађа окружна варош тек ослобођене Србије, добио је своје име 1859. године управо по војводи Милану Обреновићу.[1] Пре тога, Доњи Милановац је добио име по кнезу Милану Обреновићу, рано умрлом Милошевом сину.
Remove ads
| 2. Обрен Мартиновић | ||||||||||||||||
| 1. Милан Обреновић | ||||||||||||||||
| 3. Вишња Урошевић | ||||||||||||||||
Remove ads
Супружник
| име | слика | датум рођења | датум смрти |
|---|---|---|---|
| Стоја |
Деца
| име | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
|---|---|---|---|---|
| Христифор Обреновић | 30. јун 1825. | није се женио |
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads