From Wikipedia, the free encyclopedia
Данила Валерјевич Козловски (рус. ; Москва, 3. мај 1985) руски је глумац и редитељ.[1] Двоструки добитник филмских награда „Златни орао“ (2013) и „Ника“ (2016), као и позоришна награда „Златна маска“ (2017).[2] Заслужени уметник Руске Федерације (2018).
Данила Козловски | |
|---|---|
.jpg) Козловски, 2017. | |
| Име по рођењу | Данила Валерјевич Козловски |
| Датум рођења | 3. мај 1985. |
| Место рођења | Москва, Руска СФСР, Совјетски Савез |
| Занимање | глумац |
| Активни период | 2004—данас |
| Деца | 1 |
Данила Козловски је рођен 1985. године у Москви, Руска СФСР, Совјетски Савез.[3] Његов отац Валериј Иванович Козловски (рођен 1946), био је професор на Московском државном универзитету специјализован за маркетинг и масовне комуникације, а такође носи и титулу почасног радника културе Руске Федерације. Мајка Надежда Николајевна Звенигородскаја (рођена 26. јула 1951), глумица, завршила је Вишу позоришну школу Шчукин у Москви, радила у Москонцерт-у, деведесетих је напустила каријеру и преузела васпитање три сина, тренутно глуми у рекламама и филмовима.[4] Родитељи су се развели када је Козловски био мали, има старијег брата Јегора и млађег брата Ивана.
Данила је од малих ногу имо је свеобухватно образовање, похађао је музичку школу, бавио се плесом, певањем и свирао саксофон и виолу. Током раних година често је мењао школе, потенцијално због проблема са дисциплином. Козловски је шест година студирао у морнаричком кадетском корпусу Кронстад, дипломиравши у седамнаестој години. Затим је студирао на Државној академији за позоришну уметност у Санкт Петербургу.
На великом екрану дебитовао је 1999. године, играјући проблематичног ученика шестог разреда Дениса у руској телевизијској серији Једноставне истине.
У августу 2016. године почео је да ради као редитељ на спортској уметничкој драми „Тренер“, у којој је играо главну улогу бившег нападача националне фудбалске репрезентације Јурија Столешникова, који је постао тренер покрајинског тима. Такође је постао један од продуцената и аутора сценарија.
Козловски не воли много да прича о приватном животу. Током студија у Санкт Петербургу упознао је своју будућу супругу пољску глумицу Урсулу Магдалену Малку. Вјенчали су се 2008. године, а растали су се три године касније. Жена Данила Козловског била је неколико година старија од њега. Живјели су заједно до 2011. године. Према причи Урсуле, након растанка, Данила и она остали су пријатељи.[5]
Док је радио на сету филма „Распутин“ (2011), Данила је упознао Јулију Снегир. Њихова веза трајала је око годину дана. Глумцу је 2014. године приписана афера са Зои Дојч, колегицом у филму „Вампирска академија“.
Данила је 2015. године упознао Олгу Зуеву. Глумац је заједно са девојком већ дуги низ година. У пролеће 2016. почели су да живе заједно, пар је добио ћерку. Данила Козловски, чији су лични живот и дело већ дуги низ година занимали обожаваоце, никада није рекао јавности да ли је формализовао везу са мајком свог детета.[6]
Згодни млади атлетски глумац непрестано привлачи пажњу жена. Према запажањима секуларних новинара, уметник често мења партнерке. То не спречава жуту штампу да шири гласине о хомосексуалној оријентацији Козловског. Основа за то била је чињеница да глумац брани слободу сексуалне оријентације. У једном интервјуу, Козловски је рекао новинарима да ће наставити активизам, чак иако је то подстакло гласине о његовој хомосексуалности. Таблоидна штампа не спречава глумца да гради свој лични живот.[7]
Остварио је значајне улоге у позоришту, а то су;
Улоге | ||||
Година | Српски назив | Изворни назив | Улога | Напомена |
|---|---|---|---|---|
| 2000-е | ||||
| 1999. | Једноставне истине | Простые истины | Денис | ТВ серија |
| 2003. | Плес на таласима | Я всё решу сама: Танцующая на волнах | Валера | ТВ серија |
| 2003. | Улице сломљених светлости | Улицы разбитых фонарей | војник-дезертер Попов | ТВ серија |
| 2004. | Сисси: Побуњена царица | Сисси - мятежная императрица | млади Франц Јозеф | ТВ филм |
| 2004. | На врху Масловке | На Верхней Масловке | Модиглиани | ТВ филм |
| 2005. | Гарпастум | Гарпастум | Николаи | Награда за најбољег глумца. |
| 2006. | Алка | Алька | Лениа Астаков | ТВ минисерија |
| 2006. | Злочин и време | Преступление и погода | Виктор | |
| 2007. | Лењинов тестамент | Завещание Ленина | Сергеј | ТВ минисерија |
| 2008. | Ми смо из будућности | Мы из будущего | Сергеј Филатов | Номинована - филмска награда МТВ Русија за најбољи пољубац (дели са Јекатерина Климова) |
| 2009. | Весели момци | Весельчаки | Луки | |
| 2010-е | ||||
| 2010. | Хамлет. XXI век | Гамлет. XXI век | Лаертес | |
| 2010. | Москва, волим те! | Москва, я люблю тебя! | Таксист | |
| 2011. | Циљ | Мишень | Митја | |
| 2011. | Пет невеста | Пять невест | Алексеј Каверин | |
| 2012. | Шпијун | Шпион | Јегор Дорин | |
| 2012. | Бездушни | Духless | Мак Андреев | Награда Златни орао за најбољег главног глумца |
| 2013. | Легенда № 17 | Легенда № 17 | Валери Кхарламов | |
| 2014. | Дубровски | Дубровский | Владимир Дубровски | Играни филм и ТВ мини-серија |
| 2014. | Вампирска академија | Vampire Academy | Димитриј Беликов | |
| 2015. | Бездушни 2 | Духless 2 | Мак Андрев | У филму игра и Милош Биковић |
| 2016. | Хардкор Хенри | Хардкор | Акан | |
| 2016. | Посада лета | Экипаж | Алексеј Гучшин | Ремаке оф Аир Посада |
| 2016. | Викинг | Викинг | Владимир Велики | |
| 2017. | Матилда | Матильда | Воронтсов | |
| 2018. | Ми Мафиа | МакМафия | Григориј Мишин | ТВ Серија |
| 2018. | Тренер | Тренер | Јуриј Столешњиков | |
| 2018. | У крају | На районе | ||
| 2019. | Викинзи | Викинги (6 сезон) | Олег пророк | ТВ серија, главна улога |
| 2020-е | ||||
| 2020. | Чернобил | Чернобыль | ватрогасац-спасилац, Алексејспасилац | |
| 2020. | Карамора | Карамора | млади анархиста, Карамора | |
| Награда | Година | Категорија | Номиновани рад | Резултат |
|---|---|---|---|---|
| Златна маска | 2017 | Најбоља мушка улога | Хамлет | Освојено[9] |
| Ника Награда | 2016 | Најбољи глумац | Бездушни 2 | Освојено[10] |
| Гламоур | 2013 | Човек године | Н/Д | Освојено[11] |
| Златни орао | 2012 | За најбољег главног глумца | Бездушни | Освојено |
| Златна рефлекторка | 2006 | Најбољи деби | Краљ Лир | Освојено[12] |
| Гламоур | 2013 | Човек године | Н/Д | Освојено[13] |
| МТВ Русија | 2008 | Пољубац (дели са Јекатерина Климова) | Ми смо из будућности | Номинација |
| Ника Награда | 2012 | Најбољи глумац | Бездушни | Номинација[14] |
| Руског цеха филмских критичара [15] | 2005 | Најбољи глумац | Гарпастум | Освојено |
| 2012 | За најбољег главног глумца | Бездушни | Номинација | |
| Фестивал филмских глумаца сазвежђа | 2008 | Најбољи водећи глумац | Ми смо из будућности | Освојено |
2013. - Лауреат Националне академије филмских уметности и наука Русије „ Златни орао “ за „ Најбољег глумца у биоскопу “ - за улогу Макса Андреева у психолошкој драми „ Духлесс “ у режији Романа Пригунова .
У новембру 2013. Козловски је постао званична особа добротворне фондације[26] „Излаз из Санкт Петербурга“ (Санкт Петербург), која промовише решење проблема са аутизмом.[27]
2014. године, заједно са Јелисаветом Бојарском, учествовао је у снимању спота „Све је добро“ за песму из добротворне анимиране серије „Летеће животиње“[28]
Од 30. августа 2018. године, члан Одбора поверилаца Добротворне фондације за помоћ деци оболелој од епидермолизе, „Бела. Деца лептира“ (Москва).[29] Деца са овим ретким генетским поремећајем називају се „лептири“, метафорично упоређујући њихову осетљиву кожу са крилима лептира.[30]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
