Густина

Маса по јединици запремине From Wikipedia, the free encyclopedia

За друге употребе, погледајте Густина (вишезначна одредница).

Густина је по дефиницији однос масе[1][2] и запремине[3] неког тела.[4]

У овој формули (ро) означава густину, m означава масу тела, а V његову запремину.[5] Димензије густине су М L-3 a SI јединица: килограм по кубном метру - kg/m³).

Густине елемената и чистих једињења су карактеристичне константе али пошто зависе од температуре, саопштавају се заједно са температуром на којој су одређене.[6][7]

На густину неке материје утиче састав, температура, агрегатно стање, алотропски облик, електрично поље итд. Један од првих задатака физичке хемије је био да на основу мерења макроскопских особина материје докучи нешто о њеној микроскопској грађи. У том погледу густина је од огромног значаја јер су на основу мерења густине и индекса преламања или диелектричне константе израчунавала молекулска рефракција а на основу ње, димензије молекула.

Занимљиво је да су за мерење густине гасовитог азота године 1904. Нобелове награде добили Вилијем Ремзи за хемију и Лорд Рејли за физику. Наиме, из веома мале разлике у густинама азота из ваздуха и хемијски добијеног азота они су закључили да у ваздуху поред азота постоји још неки гас и тако су пронашли аргон. То је суштина физичке хемије - мерити нешто обично и из тога пронаћи нешто необично.

Густина чврстих тела у (kg/m³) на 20°C

Телоу kg/m³ Телоу kg/m³
Алуминијум 2720 Магнезијум1740
Антимон6685 Манган7400
Арсен5776 Бакар (електролитни)8933
Азбест 2000-2800 група минерала-мика2600-3200
Бакелит1340 Миканит1900-2600
Баријум3600 Молибден10200
Берилијум2690-2700 Легура бакра са цинком8400-8700
Бор (хемијски елемент)3300 Нафталин1150
Бетон1800-2400 Никл8350-8900
Бизмут9807 Никелин 8600-8850
Бронза8800-8900 Ново сребро8400-8700
Целулоза1380 Најлон1140
Хром6920 Олово11300-11400
Хромоникелин8200-8370 Парафин870-910
Опека1400-2200 Песак (сув)1550-1800
Калај (бели)7200-7400 Платина21300-21500
Цинк7130-7200 Плексиглас1180-1200
Дрво800 Порцелан2300-2500
- храст600-900 Калијум870
- липа400-600 Шалитра2260
Дуралуминијум2800 Сумпор моноклитни1960
Ебонит1100-1300 Сумпор ромбоидан2067
Електрон
(легура магнезијума)		1740-1840 Кожа (сува)860
Фосфор бели1830 Натријум980
Гипс2310-2330 Сребро10500
Глина (сува)1500-1800 Челик7500-7900
Графит2300-2720 нерђајући челик7860
Гума 1100-1190 Топљени челик7840
Палаквијум960-990 Снег125
Инвар8000 Стакло обично2400-2800
Иридијум22400 Кварцно стакло2900
Кадмијум8640 Масти920-940
Пампур220-260 Тантал16600
Креда1800-2600 Дрвени угаљ300-600
Кобалт8900 Волфрам19100
Силицијум2329,6 Восак950-980
Кварц2500-2800 Злато19282
Игелит1350 Гвожђе чисто (α)7875
Лед на 0 °C880-920 Гвожђе (сиво)800-7250

Густина течности у (kg/m³) на 22°C

За одређивање густине течности може се користити инструмент ареометар.

Thumb
Мензура са различито обојеним течностима различите густине

Густина гасова у (kg/m³) на 20°C

Историја

У познатој, али вероватно апокрифној причи, Архимед је добио задатак да утврди да ли је златар краља Хијера проневерио злато током израде златног венца посвећеног боговима и заменио га другом, јефтинијом легуром.[8] Архимед је знао да се венац неправилног облика може смрскати у коцку чија се запремина може лако израчунати и упоредити са масом; али цар то није одобравао. Збуњен, Архимед се наводно окупао у купатилу и уочио да се из пораста нивоа воде након урањања може израчунати запремина златног венца кроз истискивања воде. Након овог открића, он скочио из купатила и наг трчао улицама вичући: „Еурека! Еурека!” (Εύρηκα! на грчком значи „пронашао сам“). Као резултат тога, термин „еурека” је ушао у уобичајени говор и данас се користи да означи тренутак просветљења.

Ова прича се први пут појавила у писаној форми у Витрувијевим Књигама о архитектури, два века након што се наводно одиграла.[9] Неки научници су сумњали у тачност ове приче, рекавши између осталог да би метода захтевала прецизна мерења која би у то време било тешко извршити.[10][11]

Види још

Референце

Литература

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.