Горње Гаре

Горње Гаре је насеље у Србији у општини Црна Трава у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 30 становника.

Горње Гаре
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Општина	Црна Трава
Становништво
— 2022.	30
Географске карактеристике
Координате	42° 55′ 16″ С; 22° 19′ 29″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	808
Горње Гаре Горње Гаре на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	016
Регистарска ознака

На плећастој коси Добропољске чуке (1488 m), а под такозваним Гарским ридом, на врлетној и пуној пропланака и јаруга леве стране реке Власине налази се село Гаре.

Узана долина реке Власине (чије је корито у овом пределу на 375-400 метара надморске висине) на овом делу прелази у сутјеску. Гаре на удаљености око 5 км од корита реке Власине по косама и долинама налазе се распоређене у низовима мала насеља махале села Гаре.

Настанак села и порекло становништва

Гаре се дели у три дела: – Горње, Доње и Криви Дел. Село Гаре имало је уочи Другог светског рата (1940.г.) 316. домаћинства.

У Горњем Гару су махале (1964.г.):-
- Махала Маринковце (Маринковци),
- Махала Ђоринци,
– Махала Бањци,
– Махала Лукин дел,
– Махала Красина бара,
– Махала Дејанци,
– Махала Белутак,
– Махала Селиште,
– Махала Влајићева (Влајковићева) падина,
– Махала Дргловац,
– Махала Самоково,
– Махала Равниште,
– Махала Ђуклинци,
– Махала Кошаре,
– Махала Чокешини.
– Скробанова махала,
– Рајински рид махала
– Јанкова бара махала,
– Тричков рид махала.

У Доњем Гару су махале (1964.г.):
– Махала Крачинова,
– Махала Банковска,
– Махала Деда-Лепојина,
– Махала Красићевска,
– Махала Грњинска,
– Махала Петровићи.

У Кривом Делу су махале (1964.г.):
– Махала Меланци,
– Махала Друмци.

Предање које се чује о оснивању Гаре је да су досељеници из Србије дошли у свом старом завичају у сукобу са турским властима, па убивши Турчина понесу мали иметак и поведу белу кравицу и зауставе се на шумаком пропланку на месту где је данас Горње Гаре. Ту су „иземкињу“ кућу себи саградили, растурили нешто букове шуме којом је био обрастао тада Гарски рид и ову површину назову Горње Гарине. У жељи да повећају обрадиву површину растрсили су и други део шуме и назову то земљиште Доње Гарине. Како су се становници Гара најпре бавили сточарством то су у потражњи за стоочном храном прешли реку Власину и заузели данашње подручје села Криви Дел, где су наишли на храстову шуму веома погодну за зимску сточну храну. Како је горњогарски терен ерозиван и без пашњака и ливада, а букова шума није могла служити као зимска храна, то су лисници („нарасници“) који су сечом храстове шуме на криводелском терену добијани били као одлична зимска храна за говеда, овце и козе-тако су Гарчани у жељи да дођу до сточне хране освајали не само Доње Гаре на подручју Кривог Дела. Овај део Гара је скоро добио име Криви Дел. Редуковањем назива Горње Гарине и Доње Гарине постало је Гаре.

Постоји предање о томе како је пре данашњег становништва у „латинско време“ у Кривом Делу, постојало насеље, на месту где је данашње Селиште. Становници тога села „ишли далеко“ и „украли девојку“. Кад Турци то дознаду нападну их и принуде на расељавање. Од тих становника данас нема потомака.

Постоји предање да су досељеници тражили место где да се населе. Заставши код Горње Гаре виде своју децу како у игри колибе праве. Примивши то као Божју наклоност да остану и сретни буду, ту населе се у Горње Гаре, а одатле у Доње Гаре и Криви Дел.

Прво предање има економску основу па је стога и најчешће и највероватније да се Гаре тако и формирало.

Што се тиче насељавања тврди се да је већина породица из Рековца код Крагујевца и Завидинца код Бабушнице.

Демографија

У насељу Горње Гаре живи 80 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 60,6 година (55,5 код мушкараца и 65,9 код жена). У насељу има 42 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,90.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија[1] Година Становника 1948. 706 1953. 626 1961. 585 1971. 561 1981. 393 1991. 164 164 2002. 80 80 2011. 57 2022. 30

Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби			80	100,0%

Становништво према полу и старости^[3]

	м			ж
?	0			0
80+	0			1
75—79	5			7
70—74	8			7
65—69	4			9
60—64	5			8
55—59	1			0
50—54	3			1
45—49	4			4
40—44	3			2
35—39	0			0
30—34	2			0
25—29	1			0
20—24	4			0
15—19	1			0
10—14	0			0
5—9	0			0
0—4	0			0
Просек :	55,5			65,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 115 107 107 112 116 63 42

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 16 19 5 1 0 0 1 0 0 0 1,90

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	41	12	27	2	0	0
Женски	39	1	26	10	1	1
УКУПНО	80	13	53	12	1	1

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	7	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	7	0	0	0	1
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	0	0	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	1	0	0	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	1	1	0
Женски	0	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	1	1	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	3
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	3

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()