НБА тим из Сан Франциска (1946) From Wikipedia, the free encyclopedia
Голден Стејт вориорси (енгл. ) амерички су кошаркашки клуб из Сан Франциска, Калифорнија. Играју у НБА лиги (Пацифичка дивизија).
| Голден Стејт вориорси | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
 | ||||||
| Конференција | Западна конференција | |||||
| Дивизија | Пацифичка дивизија | |||||
| Основан | 1946. | |||||
| Историја | Филаделфија вориорси (1946—1962) Сан Франциско вориорси (1962—1971) Голден стејт вориорси (1971—данас) | |||||
| Дворана | Чејс центар (2019—) Оракл арена (1971—2019) | |||||
| Локација | Сан Франциско, Калифорнија | |||||
| Боје клуба | ||||||
| Тренер | Стив Кер | |||||
| Прваци | 7 (1947, 1956, 1975, 2015, 2017, 2018, 2022) | |||||
| Прваци конференције | 12 (1947, 1948, 1956, 1964, 1967, 1975, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019, 2022) | |||||
| Прваци дивизије | 7 (1975, 1976, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019) | |||||
| Повучени бројеви | 6 (13, 14, 16, 17, 24, 42) | |||||
| Веб-сајт | ||||||
| ||||||
Клуб је основан у Филаделфији 1946. као Филаделфија вориорси. Вориорси су били једни од оснивача Кошаркашке асоцијације Америке и освајачи лиге 1947. Прву титулу у НБА лиги су освојили 1956. У Сан Франциско су прешли 1962. и постали Сан Франциско вориорси, а име Голден стејт вориорси узели су у сезони 1971/72.[1]
Вориорси су освојили седам НБА шампионата. Последњу титулу су освојили 2022. победивши у финалу Бостон селтиксе.
Голден Стејт је у сезони 2015/16. оборио рекорд чувене генерације Чикаго булса из сезоне 1995/96. са остварена 73 тријумфа у регуларном делу сезоне и само 9 пораза.
Вориорси су основани 1946. године под именом Филаделфија вориорси, а клуб је био члан Кошаркашког савеза Америке. Прво је био у власништву Питера Тирела, који је поседовао хокејашки тим Филаделфија рокетси такође.[2] Тирел је запослио Едија Готлиба, дуго времена промотера кошарке у области Филаделфије, који је радио као тренер и генерални директор.[3]
Предвођени шутерском сензацијом Џоом Фулксом, тим је освојио првенство у премијерној сезони 1946/47. победом над Чикаго стагсима 4 : 1. НБА лига која је основана 1949, званично признаје тај шампионат као своје прво такмичење. Готлиб је купио тим 1951. године.
Своју другу титулу Вориорси су освојили у сезони 1955/56, победивши Форт Вејн пистонсе у финалу. У то време највеће звезде Вориорса били су Пол Аризин, Том Гола и Нил Џонстон. Тим је на драфту 1959. године изабрао Вилта Чејмберлена. Брзо се Чејмберлен прилагодио и постао један од лидера тима. Дана 2. марта 1962. године, у мечу одиграном на неутралном терену у Хершију (Пенсилванија), Чејмберлен је убацио 100 поена против Њујорк никса (једини који је у једној утакмици постигао 100 поена).[4]
.jpeg)
Френклин Миули је 1962. године купио већински пакет акција тима и преселио франшизу у Сан Франциско, а тим је преименован у Сан Франциско вориорси. Већина утакмица на домаћем паркету је играна на Кав Паласу у Дејли Ситију (објекат се налази јужно од границе града Сан Франциска) од 1962. до 1964. године, те у Сан Франциско-Сивик Аудиторијуму од 1964. до 1966. године, мада су Вориорси повремено играли као домаћини у најближим градовима попут Оукланда и Сан Хосеа.
Пре НБА сезоне 1963/64, Ратници су драфтовали Нејта Термонда. Вориорси су победили и освојили титулу првака Западне конференције, али су поражени у НБА финалу од Бостон селтикса. У сезони 1964/65, ратници трејдују Чејмберлена у Филаделфија севентисиксерсе у замену за Конија Диркинга, Лија Шафера, Пала Неумана и 150.000 долара; победили су у само 17 утакмица. 1965. године су изабрали Рика Берија у првом кругу драфта, који је постао руки године те сезоне, а онда предводио Вориорсе у НБА финалу у сезони 1966/67, изгубивши од Чејмберленовог новог тима, Филаделфије севентисиксерс.
Бери је био љут на руководство Вориорса и због неспоразума прелази у ривалски тим Оукланд оуксе, за које је наступао две године.[5] Током следећих пар година тим није био конкурентан за титулу. У сезони 1970/71. последњи пут је наступао под именом Сан Франциско вориорси.
Франшиза је усвојила бренд име Голден Стејт вориорси пре сезоне 1971/72, како би указивало да тим представља целу државу Калифорнију.[1] Скоро све утакмице код куће су играли у Оукланду; шест су играли у Сан Дијегу, али ниједну у Сан Франциску или Дејли Ситију. Оукланд Арена је постала дом Вориорса 1972. године.
Вориорси су играли у плеј-офу од 1971. до 1977. године, осим у 1974. и освајају прву НБА титулу 1974/75. под новим именом. У ономе што многи сматрају за највећу сензацију у историји НБА, Голден Стејт је не само победио, већ и понизио екипу Вашингтон булетса победом 4 : 0 у финалу НБА лиге. Тренер шампионског тима је био бивши играч Ратника Ал Атлес, а на терену су најзапаженији били Рик Бери, Џамал Вилкс и Фил Смит. Бери је именован за најкориснијег играча финала.[6]
Због губитка кључних играча као што су Бери, Вилкс и Термонд услед трејдова и пензионисања, Ратници су покушавали да саставе нови тим у борби за титулу од 1978. до 1987. Кроз одабир на драфту, наредних година у Вориорсе су дошли бивши центар Пердјуа Пурвис Шорт (1978), Џо Керол (1980) и центар Роберт Периш (1976) који је трејдован у Бостон селтиксе 1980. године. Године 1983. ратници су за Бернарда Кинга послали понуду Њујорк никсима, али пошто ови нису могли да га исплате — брзо су га трејдовали Никсима у замену за Мајкла Реја Ричардсона.
Одлазак ових играча из различитих разлога симболизује узалудност франшизе током овог периода да стабилизује клуб и резултате. Први тренер Атлес је постао генерални директор 1980. и тим је направио неколико промена на клупи. Нови власници Џим Фицџералд и Дан Финан коначно су успели да врате углед тима ангажовањем бившег тренера Кливленда Џорџа Карла 1986. и након избора крила Криса Малина на драфту 1985.
Након што су довели Криса Малина у клуб, на драфту 1988. године су изабрали Мича Ричмонда и Тима Хардавеја. Ратници су коначно после низа неуспеха изградили један од најбољих офанзивних тимова у лиги. Током сезоне 1990/91, три играча имала су просек од 22 поена, али је одбрана била слаба. Доласком Латрела Спривела 1992. и Криса Вебера 1993. године, екипа је имала потенцијал за високе домете. Велики проблем су представљале повреде важних играча. Крис Малин 1992. није играо пола сезоне, Хардавеј десет мечева, а Били Овенс 37 утакмица. Од 1993. до 1995. повреде су мучиле и остале играче из прве петорке Вориорса, али је тим ипак успео да се квалификује за доигравање 1993.
Хардавеј је отишао из клуба 1996, а било је недисциплине у тиму (када је на тренингу, 1. децембра 1997. Спривел напао тренера Пи Џеј Карлисима).[7][8]
После тога, све до 2007. године, Ратници нису успели да се квалификују у плеј-оф. Поред искуснијих Барона Дејвиса и Џејсона Ричардсона и доласком младог Монте Елиса 2005. године, успели су да играју у доигравању после 13 година.[9] Победили су лидера конференције Далас мавериксе 4 : 2, али су у наредној рунди изгубили од Јуте 4 : 1.
На НБА драфту 2009. године, Голден Стејт вориорси су одабрали Стефа Карија као седмог пика. Потписао је четворогодишњи уговор вредан 12,7 милиона долара.[10] Довођење Карија се испоставило као веома добар потез те су постављени услови за стварање шампионске генерације. У сезони 2012/13 Вориорси су трејдовали Монту Елиса, Екпеа Јуда, и Квомија Брауна у Милвоки баксе, у замену за Ендруа Богута и Стивена Џексона.[11]
Током сезоне 2012/13 Кари је поставио рекорд НБА лиге по постигнутим тројкама у регуларној сезони (272).[12] Наредне године, Кари и саиграч Клеј Томпсон постављају заједнички НБА рекорд по постигнутим тројкама у сезони (484),[13] због чега добијају надимак Сплеш брадерси.[14][15] Голден Стејт је завршио регуларну сезону скором 47—35, изборио је плеј-оф и добио Денвер нагетсе у првом кругу.[16] У полуфиналу је играо против Сан Антонио спарса, али је испао после шест одиграних утакмица.
У сезони 2014/15 Кари је предводио Ратнике до прве НБА титуле од 1975. године. Голден Стејт је у финалу победио Кливленд кавалирсе укупним резултатом 4−2.
Голден Стејт вориорси су наставили с добром игром и у сезони 2015/16; тим је нанизао 24 узастопне победе од почетка такмичења.[17] Низ победа прекинут је поразом од екипе Милвоки бакса.[18] Исте сезоне је Голден Стејт оборио рекорд НБА лиге по постигнутим тројкама у једној сезони.[19] Вориорси су наставили да исписују странице историје НБА лиге, победом против Мемфис гризлиса 125:104 и тако су оборили рекорд чувене генерације Чикаго булса из сезоне 1995/96 са остварена 73 тријумфа у регуларном делу сезоне.[20] Ипак нису успели да освоје шампионски прстен, пошто је Голден Стејт поражен у неизвесном НБА финалу од Кливленда са 3−4 у серији.
У сезони 2016/17, Ратници су први тим у историји НБА лиге који је плеј оф серију до великог финала окончао без пораза. Голден Стејт је победио екипу Сан Антонија у гостима резултатом 129−115 и тако финалну серију Западне конференције затворио са максималним учинком. Ратници су у плеј офу остварили скор од 12−0 и исписали нову страницу историје.[21] Доласком Кевина Дурента из Оклахоме, знатно је ојачан тим из Оукленда. Био је један од најзаслужнијих за освајање другог шампионског прстена, победом у финалу НБА лиге против Кливленд кавалирса са 4:1 у серији.
Вориорси су наставили са доминацијом у сезони 2017/18, после победе над Кливлендом са 4:0 у финалној серији.[22]
Голден Стејт Вориорси — тренутни састав | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Играчи | Тренери | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Тренер | Године |
|---|---|
| Едвард Готлиб | 1946—1955 |
| Џорџ Сенески | 1955—1958 |
| Ал Серви | 1958—1959 |
| Нил Џонстон | 1959—1961 |
| Френк Макгвајер | 1961—1962 |
| Боб Фирик | 1962—1963 |
| Алекс Ханум | 1963—1966 |
| Бил Шерман | 1966—1968 |
| Џорџ Ли | 1968—1970 |
| Ал Атлс | 1970—1980 |
| Џони Бак | 1980 |
| Ал Атлс | 1980—1983 |
| Џони Бак | 1983—1986 |
| Џорџ Карл | 1986—1988 |
| Ед Грегори | 1988 |
| Дон Нелсон | 1988—1995 |
| Боб Ланир | 1995 |
| Рик Аделман | 1995—1997 |
| Пи Џеј Карлисимо | 1997—1999 |
| Гари Сент Џин | 1999—2000 |
| Дејв Кауенс | 2000—2001 |
| Брајан Винтерс | 2001—2002 |
| Ерик Маселман | 2002—2004 |
| Мајк Монтгомери | 2004—2006 |
| Дон Нелсон | 2006—2010 |
| Кит Смарт | 2010—2011 |
| Марк Џексон | 2011—2014 |
| Стив Кер | 2014—данас |
У историји Голден Стејта двојица кошаркаша су проглашени најкориснијим играчем у лиги (МВП): Вилт Чејмберлен 1960. и Стеф Кари 2015. и 2016. године.
| Категорија | Играч | Статистика |
|---|---|---|
| Одигране утакмице | Крис Малин | 807 |
| Поени | Вилт Чејмберлен | 17,783 |
| Скокови | Нејт Термонд | 12,771 |
| Асистенције | Стеф Кари | 4,856 |
| Украдене лопте | Крис Малин | 1,360 |
| Блокаде | Адонал Фојл | 1,140 |
| Проценат шута | Вилт Чејмберлен | 7,216 |
| Проценат шута из игре | Андрис Бједринс | 0,595 |
| Шут за три | Стеф Кари | 1,387 |
| Проценат шута за три | Ентони Мороу | 0,460 |
| Слободних бацања | Пол Аризин | 5,010 |
| Проценат шута слободних бацања | Стеф Кари | 0,901 |
| Поени по утакмици | Вилт Чејмберлен | 41,5 |
| Скокови по утакмици | Вилт Чејмберлен | 25,1 |
| Асистенције по утакмици | Тим Хардавеј | 9,3 |
| Украдене лопте по утакмици | Рик Бари | 2,3 |
| Блокаде по утакмици | Мануте Бол | 3,7 |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
