Голден Стејт вориорси

Голден Стејт вориорси (енгл. ) амерички су кошаркашки клуб из Сан Франциска, Калифорнија. Играју у НБА лиги (Пацифичка дивизија).

Голден Стејт вориорси
Конференција	Западна конференција
Дивизија	Пацифичка дивизија
Основан	1946.; пре 79 година (1946)
Историја	Филаделфија вориорси (1946—1962) Сан Франциско вориорси (1962—1971) Голден стејт вориорси (1971—данас)
Дворана	Чејс центар (2019—) Оракл арена (1971—2019)
Локација	Сан Франциско, Калифорнија
Боје клуба
Тренер	Стив Кер
Прваци	7 (1947, 1956, 1975, 2015, 2017, 2018, 2022)
Прваци конференције	12 (1947, 1948, 1956, 1964, 1967, 1975, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019, 2022)
Прваци дивизије	7 (1975, 1976, 2015, 2016, 2017, 2018, 2019)
Повучени бројеви	6 (13, 14, 16, 17, 24, 42)
Веб-сајт
Домаћи Гостујући Трећи Градски Класични

Клуб је основан у Филаделфији 1946. као Филаделфија вориорси. Вориорси су били једни од оснивача Кошаркашке асоцијације Америке и освајачи лиге 1947. Прву титулу у НБА лиги су освојили 1956. У Сан Франциско су прешли 1962. и постали Сан Франциско вориорси, а име Голден стејт вориорси узели су у сезони 1971/72.^[1]

Вориорси су освојили седам НБА шампионата. Последњу титулу су освојили 2022. победивши у финалу Бостон селтиксе.

Голден Стејт је у сезони 2015/16. оборио рекорд чувене генерације Чикаго булса из сезоне 1995/96. са остварена 73 тријумфа у регуларном делу сезоне и само 9 пораза.

Историја

Филаделфија вориорси

Вориорси су основани 1946. године под именом Филаделфија вориорси, а клуб је био члан Кошаркашког савеза Америке. Прво је био у власништву Питера Тирела, који је поседовао хокејашки тим Филаделфија рокетси такође.^[2] Тирел је запослио Едија Готлиба, дуго времена промотера кошарке у области Филаделфије, који је радио као тренер и генерални директор.^[3]

Предвођени шутерском сензацијом Џоом Фулксом, тим је освојио првенство у премијерној сезони 1946/47. победом над Чикаго стагсима 4 : 1. НБА лига која је основана 1949, званично признаје тај шампионат као своје прво такмичење. Готлиб је купио тим 1951. године.

Своју другу титулу Вориорси су освојили у сезони 1955/56, победивши Форт Вејн пистонсе у финалу. У то време највеће звезде Вориорса били су Пол Аризин, Том Гола и Нил Џонстон. Тим је на драфту 1959. године изабрао Вилта Чејмберлена. Брзо се Чејмберлен прилагодио и постао један од лидера тима. Дана 2. марта 1962. године, у мечу одиграном на неутралном терену у Хершију (Пенсилванија), Чејмберлен је убацио 100 поена против Њујорк никса (једини који је у једној утакмици постигао 100 поена).^[4]

Сан Франциско вориорси

Рик Бери, кошаркаш Вориорса

Френклин Миули је 1962. године купио већински пакет акција тима и преселио франшизу у Сан Франциско, а тим је преименован у Сан Франциско вориорси. Већина утакмица на домаћем паркету је играна на Кав Паласу у Дејли Ситију (објекат се налази јужно од границе града Сан Франциска) од 1962. до 1964. године, те у Сан Франциско-Сивик Аудиторијуму од 1964. до 1966. године, мада су Вориорси повремено играли као домаћини у најближим градовима попут Оукланда и Сан Хосеа.

Пре НБА сезоне 1963/64, Ратници су драфтовали Нејта Термонда. Вориорси су победили и освојили титулу првака Западне конференције, али су поражени у НБА финалу од Бостон селтикса. У сезони 1964/65, ратници трејдују Чејмберлена у Филаделфија севентисиксерсе у замену за Конија Диркинга, Лија Шафера, Пала Неумана и 150.000 долара; победили су у само 17 утакмица. 1965. године су изабрали Рика Берија у првом кругу драфта, који је постао руки године те сезоне, а онда предводио Вориорсе у НБА финалу у сезони 1966/67, изгубивши од Чејмберленовог новог тима, Филаделфије севентисиксерс.

Бери је био љут на руководство Вориорса и због неспоразума прелази у ривалски тим Оукланд оуксе, за које је наступао две године.^[5] Током следећих пар година тим није био конкурентан за титулу. У сезони 1970/71. последњи пут је наступао под именом Сан Франциско вориорси.

Ера Голден Стејта

1971—1987

Шампиони 1975

Франшиза је усвојила бренд име Голден Стејт вориорси пре сезоне 1971/72, како би указивало да тим представља целу државу Калифорнију.^[1] Скоро све утакмице код куће су играли у Оукланду; шест су играли у Сан Дијегу, али ниједну у Сан Франциску или Дејли Ситију. Оукланд Арена је постала дом Вориорса 1972. године.

Вориорси су играли у плеј-офу од 1971. до 1977. године, осим у 1974. и освајају прву НБА титулу 1974/75. под новим именом. У ономе што многи сматрају за највећу сензацију у историји НБА, Голден Стејт је не само победио, већ и понизио екипу Вашингтон булетса победом 4 : 0 у финалу НБА лиге. Тренер шампионског тима је био бивши играч Ратника Ал Атлес, а на терену су најзапаженији били Рик Бери, Џамал Вилкс и Фил Смит. Бери је именован за најкориснијег играча финала.^[6]

Због губитка кључних играча као што су Бери, Вилкс и Термонд услед трејдова и пензионисања, Ратници су покушавали да саставе нови тим у борби за титулу од 1978. до 1987. Кроз одабир на драфту, наредних година у Вориорсе су дошли бивши центар Пердјуа Пурвис Шорт (1978), Џо Керол (1980) и центар Роберт Периш (1976) који је трејдован у Бостон селтиксе 1980. године. Године 1983. ратници су за Бернарда Кинга послали понуду Њујорк никсима, али пошто ови нису могли да га исплате — брзо су га трејдовали Никсима у замену за Мајкла Реја Ричардсона.

Одлазак ових играча из различитих разлога симболизује узалудност франшизе током овог периода да стабилизује клуб и резултате. Први тренер Атлес је постао генерални директор 1980. и тим је направио неколико промена на клупи. Нови власници Џим Фицџералд и Дан Финан коначно су успели да врате углед тима ангажовањем бившег тренера Кливленда Џорџа Карла 1986. и након избора крила Криса Малина на драфту 1985.

1987—2009

Након што су довели Криса Малина у клуб, на драфту 1988. године су изабрали Мича Ричмонда и Тима Хардавеја. Ратници су коначно после низа неуспеха изградили један од најбољих офанзивних тимова у лиги. Током сезоне 1990/91, три играча имала су просек од 22 поена, али је одбрана била слаба. Доласком Латрела Спривела 1992. и Криса Вебера 1993. године, екипа је имала потенцијал за високе домете. Велики проблем су представљале повреде важних играча. Крис Малин 1992. није играо пола сезоне, Хардавеј десет мечева, а Били Овенс 37 утакмица. Од 1993. до 1995. повреде су мучиле и остале играче из прве петорке Вориорса, али је тим ипак успео да се квалификује за доигравање 1993.

Хардавеј је отишао из клуба 1996, а било је недисциплине у тиму (када је на тренингу, 1. децембра 1997. Спривел напао тренера Пи Џеј Карлисима).^[7][8]

После тога, све до 2007. године, Ратници нису успели да се квалификују у плеј-оф. Поред искуснијих Барона Дејвиса и Џејсона Ричардсона и доласком младог Монте Елиса 2005. године, успели су да играју у доигравању после 13 година.^[9] Победили су лидера конференције Далас мавериксе 4 : 2, али су у наредној рунди изгубили од Јуте 4 : 1.

2009—данас: Сплеш брадерси

Стеф Кари

Клеј Томпсон

На НБА драфту 2009. године, Голден Стејт вориорси су одабрали Стефа Карија као седмог пика. Потписао је четворогодишњи уговор вредан 12,7 милиона долара.^[10] Довођење Карија се испоставило као веома добар потез те су постављени услови за стварање шампионске генерације. У сезони 2012/13 Вориорси су трејдовали Монту Елиса, Екпеа Јуда, и Квомија Брауна у Милвоки баксе, у замену за Ендруа Богута и Стивена Џексона.^[11]

Током сезоне 2012/13 Кари је поставио рекорд НБА лиге по постигнутим тројкама у регуларној сезони (272).^[12] Наредне године, Кари и саиграч Клеј Томпсон постављају заједнички НБА рекорд по постигнутим тројкама у сезони (484),^[13] због чега добијају надимак Сплеш брадерси.^[14][15] Голден Стејт је завршио регуларну сезону скором 47—35, изборио је плеј-оф и добио Денвер нагетсе у првом кругу.^[16] У полуфиналу је играо против Сан Антонио спарса, али је испао после шест одиграних утакмица.

У сезони 2014/15 Кари је предводио Ратнике до прве НБА титуле од 1975. године. Голден Стејт је у финалу победио Кливленд кавалирсе укупним резултатом 4−2.

Голден Стејт вориорси су наставили с добром игром и у сезони 2015/16; тим је нанизао 24 узастопне победе од почетка такмичења.^[17] Низ победа прекинут је поразом од екипе Милвоки бакса.^[18] Исте сезоне је Голден Стејт оборио рекорд НБА лиге по постигнутим тројкама у једној сезони.^[19] Вориорси су наставили да исписују странице историје НБА лиге, победом против Мемфис гризлиса 125:104 и тако су оборили рекорд чувене генерације Чикаго булса из сезоне 1995/96 са остварена 73 тријумфа у регуларном делу сезоне.^[20] Ипак нису успели да освоје шампионски прстен, пошто је Голден Стејт поражен у неизвесном НБА финалу од Кливленда са 3−4 у серији.

У сезони 2016/17, Ратници су први тим у историји НБА лиге који је плеј оф серију до великог финала окончао без пораза. Голден Стејт је победио екипу Сан Антонија у гостима резултатом 129−115 и тако финалну серију Западне конференције затворио са максималним учинком. Ратници су у плеј офу остварили скор од 12−0 и исписали нову страницу историје.^[21] Доласком Кевина Дурента из Оклахоме, знатно је ојачан тим из Оукленда. Био је један од најзаслужнијих за освајање другог шампионског прстена, победом у финалу НБА лиге против Кливленд кавалирса са 4:1 у серији.

Вориорси су наставили са доминацијом у сезони 2017/18, после победе над Кливлендом са 4:0 у финалној серији.^[22]

Тренутни састав

Голден Стејт Вориорси — тренутни састав п р у
Играчи	Тренери
Поз. # Име Висина Маса Датум рођења К 8 Бјелица, Немања 2,09 m 106 kg 9. 5. 1988. Србија* Б 2 Кјоза, Крис (ДЛ) 1,8 m 79 kg 25. 11. 1995. Флорида* Б 30 Кари, Стефен 1,88 m 84 kg 14. 3. 1988. Дејвидсон* К 23 Грин, Дрејмонд 1,98 m 104 kg 4. 3. 1990. Мичиген стејт* К 9 Игодала, Андре 1,98 m 98 kg 28. 1. 1984. Аризона* К 00 Куминга, Џонатан 2,01 m 102 kg 6. 10. 2002. Патрик — Њу Џерзи* К 1 Ли, Дејмион 1,96 m 95 kg 21. 10. 1992. Лујвил* К 5 Луни, Кевон 2,06 m 101 kg 6. 2. 1996. UCLA Б 4 Муди, Мозес 1,96 m 96 kg 31. 5. 2002. Арканзас* Б 0 Пејтон II, Гари 1,91 m 88 kg 1. 12. 1992. Орегон Стејт* Б 3 Пул, Џордан 1,93 m 88 kg 19. 6. 1999. Мичиген* К 32 Портер Млађи, Ото 2,03 m 90 kg 3. 6. 1993. Џорџтаун* Б 11 Томпсон, Клеј 1,98 m 100 kg 8. 2. 1990. Вашингтон Стејт* К 95 Тоскано-Андерсон, Хуан 1,98 m 95 kg 10. 4. 1993. Маркет* Б 12 Ведерспун, Квиндери (ДЛ) 1,91 m 93 kg 10. 9. 1996. Мисисипи Стејт* К 22 Вигинс, Ендру 2,01 m 89 kg 23. 2. 1995. Канзас* Ц 33 Вајзман, Џејмс 2,13 m 109 kg 31. 3. 2001. Мемфис*	Главни тренер Стив Кер Помоћни тренери Рон Адамс Кени Аткинсон Брус Фрејзер Џама Махлалела Дејан Милојевић Легенда (К) Капитен (Ц) Центар (НП) Непотписан пик (СА) Слободан агент (С) Суспендован (ДЛ) Тренутно у Д лиги Повређен Тим • Преласци Последњи прелазак: 25. 4. 2022.

Тренери

Тренер	Године
Едвард Готлиб	1946—1955
Џорџ Сенески	1955—1958
Ал Серви	1958—1959
Нил Џонстон	1959—1961
Френк Макгвајер	1961—1962
Боб Фирик	1962—1963
Алекс Ханум	1963—1966
Бил Шерман	1966—1968
Џорџ Ли	1968—1970
Ал Атлс	1970—1980
Џони Бак	1980
Ал Атлс	1980—1983
Џони Бак	1983—1986
Џорџ Карл	1986—1988
Ед Грегори	1988
Дон Нелсон	1988—1995
Боб Ланир	1995
Рик Аделман	1995—1997
Пи Џеј Карлисимо	1997—1999
Гари Сент Џин	1999—2000
Дејв Кауенс	2000—2001
Брајан Винтерс	2001—2002
Ерик Маселман	2002—2004
Мајк Монтгомери	2004—2006
Дон Нелсон	2006—2010
Кит Смарт	2010—2011
Марк Џексон	2011—2014
Стив Кер	2014—данас

Статистике и признања

У историји Голден Стејта двојица кошаркаша су проглашени најкориснијим играчем у лиги (МВП): Вилт Чејмберлен 1960. и Стеф Кари 2015. и 2016. године.

Најбољи играчи

Лидери

Категорија	Играч	Статистика
Одигране утакмице	Крис Малин	807
Поени	Вилт Чејмберлен	17,783
Скокови	Нејт Термонд	12,771
Асистенције	Стеф Кари	4,856
Украдене лопте	Крис Малин	1,360
Блокаде	Адонал Фојл	1,140
Проценат шута	Вилт Чејмберлен	7,216
Проценат шута из игре	Андрис Бједринс	0,595
Шут за три	Стеф Кари	1,387
Проценат шута за три	Ентони Мороу	0,460
Слободних бацања	Пол Аризин	5,010
Проценат шута слободних бацања	Стеф Кари	0,901
Поени по утакмици	Вилт Чејмберлен	41,5
Скокови по утакмици	Вилт Чејмберлен	25,1
Асистенције по утакмици	Тим Хардавеј	9,3
Украдене лопте по утакмици	Рик Бари	2,3
Блокаде по утакмици	Мануте Бол	3,7

Повучени бројеви

Списак играча чији су дресови повучени^[23]

Играчи Голден Стејт вориорса
Бр.	Играч	Позиција	Године
13	Вилт Чејмберлен‎	Ц	1959—1965
14	Том Мешери	К	1961—1971
16	Ал Атлс	П	1960—1971
17	Крис Малин[24]	К	1985—1997, 2000—2001
24	Рик Бaри	К	1965—1967, 1972—1978
42	Нејт Термонд	Ц	1963—1974

Дворане

• Philadelphia Arena (1946—1962)
• Philadelphia Convention Hall and Civic Center (1952—1962)
• Cow Palace (1962—1964, 1966—1971)
• San Francisco Civic Auditorium (1964—1966)
• USF War Memorial Gymnasium (1964—1966)
• San Diego Sports Arena (1971—1972)
• San Jose Arena (1996—1997)
• Арена Оукланд (1966—1967, 1971—1996 и 1997—2019)
• Chase Center (2019—данас)^[25]