Глицин

хемијско једињење From Wikipedia, the free encyclopedia

Глицин

Глицин или α-аминосирћетна киселина ( ili ), је најједноставнија аминокиселина, која не поседује ниједан асиметричан атом угљеника у својој структури. У организму се може произвести из других аминокиселина, тако да не спада у есенцијалне аминокиселине.[4][5]

Укратко Називи, Идентификација ...
Глицин[1]
Thumb
Thumb
Thumb
Thumb
Називи
назив
Glycine
Други називи
Aminoethanoic acid
Aminoacetic acid
Идентификација
3Д модел ()
Абревијација
100.000.248
Е-бројеви E640 (појачивач укуса)
MeSH Glycine
Својства
252
Моларна маса
Агрегатно стање бела материја
Густина
Тачка топљења 233 °C (разлаже се)
25 g/100 mL
Растворљивост растворан у етанолу, пиридину
нерастворан у етру
Киселост (pKa) 2.35 и 9.78
Изоелектрична тачка 5,97
Опасности
Смртоносна доза или концентрација ():
2600 mg/kg (миш, орално)
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa).
Y верификуј (шта је YН ?)
Референце инфокутије
Затвори

Синтеза

Глицин се може произвести из аминокиселина серин и треонин, из глиоксалне киселине и саркозина.

Разградња

  • Из глицина и метилен тетрахидрофолне киселине настаје серин (обрнута рекција од горе наведене). Разградњом серина настаје пирогрожђана киселина. Због овога глицин спада у гликогене аминокиселине.
  • Трансаминацијом глицина са α-кетоглутарном киселином настаје глиоксална киселина и глутаминска киселина. Оксидацијом глиоксалне киселине настаје оксална киселина. Оксална киселина може довести до настанка оксалатних бубрежних каменаца.
  • Један од најважнијих путева разградње глицина је његово цепање на угљен-диоксид, амонијум јон и метилен групу која се везује за тетрахидрофолну киселину, па настаје метилен тетрахидрофолна киселина. Ова рекција је катализована ензимских комплексом глицин синтаза.

Значај

  • Глицин учествује у синтези протеина и разних других једињења:
  • креатина
  • порфирина
  • пурина
  • гликохолне киселине
  • хипурне киселине
  • серина.
  • Жучне киселине произведене у јетри конјугују се са глицином и таурином и настају одговарајуће конјуговане киселине: гликохолна киселина, гликохенодеоскихолна киселина, таурохолна киселина, таурохенодеоскихолна киселина.
  • Глицин је и важан инхибиторни неуротрансмитер у нервном систему.

Поремећаји

  • Глицинурија је повећано излучивање глицина мокраћом. Настаје због поремећаја у бубрежном тубуларном траспорту глицина.
  • Хиперглицинемија је повећана концентрација глицаина у крви. Настаје због поремећаја у ензимском систему разградње глицина.
  • Хипероксалурија појачано излучивање оскалне киселине мокраћом услед чега се врло рано (код деце) јављају бубрежни каменци, инфекције бубрега и њихова инсуфицијенција.
  • Хиперсаркозинемија настаје због мањка ензима саркозин оксидазе, због чега се саркозин нагомилава у организму. Ово обољење доводи до менталне ретардације.

Референце

Литература

Спољашње везе

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.