Вранци[1] или корморани (лат. ) је породица птица која се према традиционалној класификацији сврстава у ред несита или пеликана (лат. ), а према модерној у ред [2].
Кратке чињенице Научна класификација, Родови ...
Затвори
Према класификацији -a, породица укључује три рода: , и .[2] Постоје и другачије класификације, а према једној од њих у оквиру породице се налази само један род , који укључује све врсте, којих укупно има 42, док се према другим класификацијама породица дели на више од три рода.
Вранци воде активан начин живот. Имају усправно држање, дугачак врат и њихови прсти су повезани пловним кожицама. Веома су добри пливачи и рониоци.
Перје одрасле птице је сјајно црно са белим мрљама на подбратку и образима, а понекад је са сјајно зеленим преливом.[3]
Живе свуда по свету осим у региону средњег Пацифика.[3]
Већина врста живи дуж морских обала, а неке врсте живе на копну поред слатких вода.[3]
Вранци се хране углавном рибом.[3]
Вранци су традиционално смештани у ред несита (лат. ).[1] Род је увео француски зоолог Матирен Жак Брисон 1760. године са великим вранацем () као типском врстом.[4][5] је латинска реч за „корморана”.[6] Род садржи 22 врсте укључујући једну врсту која је изумрла у 19. веку.[7]
Врсте које припадају породици вранаца према Приручнику птица света (енгл. ):[8]
- Род
- Жутогрли вранац
()[9]
- Маслинасти вранац или неотропски вранац
( или )
- Мали црни вранац
()
- Велики вранац
()[9]
- Белогруди вранац
()
- Индијски вранац
()
- Јужноафрички капски вранац[10]
()
- Бронзани вранац[9][10]
()
- Валбергов вранац[10]
()
- Јапански вранац
()
- Брантов вранац
()
- Штелеров вранац или вранац наочарац или Паласов вранац
() – (изумро око 1850)
- Морски вранац
()[9]
- Пучински вранац
()
- Црвенолики вранац
()
- Магелански вранац
()
- Аустралијски шарени вранац или жутолики вранац
()
- Црнолики вранац
()
- Црвеноноги вранац
()
- Пегави вранац
()
- Питски вранац
()
- Вранац нелетач
()
- Род
- Гуано вранац
()
- Новозеландски краљевски вранац
()
- Отагоански вранац
()
- Фовоов вранац
()
- Чатамски вранац
()
- Окландски вранац
()
- Кембелов вранац
()
- Баунтијски вранац
()
- Плавооки вранац
()
- Антарктички вранац
()
- Јужноџорџијски вранац
()
- Хердски вранац
()
- Крозијски вранац
()
- Кергеленски вранац
()
- Макворијски вранац
()
- Род
- Мали шарени вранац
()
- Дугорепи вранац[9] или тршћачки вранац
()
- Ћубасти вранац[10]
()
- Јавански вранац
()
- Мали вранац[9]
()
- Подврсте
Jobling, J.A. (2019). del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J.; Christie, D.A.; de Juana, E., ур. „Key to Scientific Names in Ornithology”. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions. Приступљено 9. 4. 2019. Васић, С.; Д. В. Симић; Станимировић; Каракашевић; Шћибан; Ружић; Кулић; Кулић; Пузовић. „Српска номенклатура птица”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 11. 10. 2018.
- Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 163.
- Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: French и Latin). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 60, Vol. 6, p. 511.
- Benson, Elizabeth (1972): The Mochica: A Culture of Peru. Praeger Press, New York.
- Berrin, Katherine & Larco Museum (1997) The Spirit of Ancient Peru: Treasures from the Museo Arqueológico Rafael Larco Herrera. Thames and Hudson, New York.
- Cracraft, Joel (1971). „Systematics and evolution of the Gruiformes (Class Aves). 2. Additional comments on the Bathornithidae, with descriptions of new species” (PDF). American Museum Novitates. 2449: 1—14. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2009. г. Приступљено 19. 10. 2017.
- Dorst, J. & Mougin, J.L. (1979): Family Phalacrocoracidae. In: Mayr, Ernst & Cottrell, G.W. (eds.): Check-List of the Birds of the World Vol. 1, 2nd ed. (Struthioniformes, Tinamiformes, Procellariiformes, Sphenisciformes, Gaviiformes, Podicipediformes, Pelecaniformes, Ciconiiformes, Phoenicopteriformes, Falconiformes, Anseriformes): 163–179. Museum of Comparative Zoology, Cambridge.
- Hope, Sylvia (2002). The Mesozoic radiation of Neornithes. Chiappe, Luis M. & Witmer, Lawrence M. (eds.): Mesozoic Birds: Above the Heads of Dinosaurs: 339–388. ISBN 978-0-520-20094-4.
- Howard, Hildegarde (1932). „A New Species of Cormorant from Pliocene Deposits near Santa Barbara, California” (PDF). Condor. 34 (3): 118—120. doi:10.2307/1363540.
- IUCN (2007): 2007 IUCN Red List of Threatened Species. IUCN, Gland.
- Kennedy, M.; Gray, R. D.; Spencer H.G. (2000). „The Phylogenetic Relationships of the Shags and Cormorants: Can Sequence Data Resolve a Disagreement between Behavior and Morphology?” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 17 (3): 345—359. PMID 11133189. doi:10.1006/mpev.2000.0840. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 4. 2007. г. Приступљено 28. 8. 2018.
- Kurochkin, Evgeny N. (1995). „Synopsis of Mesozoic birds and early evolution of Class Aves” (PDF). Archaeopteryx. 13: 47—66. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 9. 2007. г. Приступљено 19. 10. 2017.
- Mayr, Gerald (2005). „Tertiary plotopterids (Aves, Plotopteridae) and a novel hypothesis on the phylogenetic relationships of penguins (Spheniscidae)” (PDF). Journal of Zoological Systematics. 43 (1): 67—71. doi:10.1111/j.1439-0469.2004.00291.x.
- Murray, Bertram G. Jr. (1970). „A Redescription of Two Pliocene Cormorants” (PDF). Condor. 72 (3): 293—298. doi:10.2307/1366006.
- Orta, Jaume : Family Phalacrocoracidae. In: del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew & Sargatal, Jordi (eds.): Handbook of Birds of the World, Volume 1 (Ostrich to Ducks): 326–353, plates 22–23. Lynx Edicions, Barcelona. 1992. 978-84-87334-10-8.
- Robertson, Connie (1998). Book of Humorous Quotations. Wordsworth Editions. стр. 97. ISBN 978-1-85326-759-8.
- Siegel-Causey, Douglas (1988). „Phylogeny of the Phalacrocoracidae” (PDF). Condor. 90 (4): 885—905. doi:10.2307/1368846.
- Thevet, F. André (1558): About birds of Ascension Island. In: Les singularitez de la France Antarctique, autrement nommee Amerique, & de plusieurs terres & isles decouvertes de nostre temps: 39–40. Maurice de la Porte heirs, Paris.
- van Tets, G. F. (1976): Australasia and the origin of shags and cormorants, Phalacrocoracidae. Proceedings of the XVI International Ornithological Congress: 121–124.
Викиврсте имају више информација о чланку
Вранци.
.jpg)
