Вранци

За другa значења, погледајте страницу Вранци (Крешево).

Вранци^[1] или корморани (лат. ) је породица птица која се према традиционалној класификацији сврстава у ред несита или пеликана (лат. ), а према модерној у ред ^[2].

Вранци Временски распон: касни (горњи) палеоген – данашњост PreЄ Є O S D C P T J K Pg N могуће и раније касна (горња) креда
Мали шарени вранац ()
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Поткласа:
Инфракласа:
Ред:	или
Породица:	, 1850
Родови
, 1760 , 1856 , 1857

Према класификацији -a, породица укључује три рода: , и .^[2] Постоје и другачије класификације, а према једној од њих у оквиру породице се налази само један род , који укључује све врсте, којих укупно има 42, док се према другим класификацијама породица дели на више од три рода.

Опис

Вранци воде активан начин живот. Имају усправно држање, дугачак врат и њихови прсти су повезани пловним кожицама. Веома су добри пливачи и рониоци.

Перје одрасле птице је сјајно црно са белим мрљама на подбратку и образима, а понекад је са сјајно зеленим преливом.^[3]

Распрострањеност

Живе свуда по свету осим у региону средњег Пацифика.^[3]

Станиште

Већина врста живи дуж морских обала, а неке врсте живе на копну поред слатких вода.^[3]

Исхрана

Вранци се хране углавном рибом.^[3]

Систематика

Вранци су традиционално смештани у ред несита (лат. ).^[1] Род је увео француски зоолог Матирен Жак Брисон 1760. године са великим вранацем () као типском врстом.^[4][5] је латинска реч за „корморана”.^[6] Род садржи 22 врсте укључујући једну врсту која је изумрла у 19. веку.^[7]

Врсте које припадају породици вранаца према Приручнику птица света (енгл. ):^[8]

• Род
  • Жутогрли вранац
    ()^[9]
  • Маслинасти вранац или неотропски вранац
    ( или )
  • Мали црни вранац
    ()
  • Велики вранац
    ()^[9]
  • Белогруди вранац
    ()
  • Индијски вранац
    ()
  • Јужноафрички капски вранац^[10]
    ()
  • Бронзани вранац^[9][10]
    ()
  • Валбергов вранац^[10]
    ()
  • Јапански вранац
    ()
  • Брантов вранац
    ()
  • Штелеров вранац или вранац наочарац или Паласов вранац
    () – (изумро око 1850)
  • Морски вранац
    ()^[9]
  • Пучински вранац
    ()
  • Црвенолики вранац
    ()
  • Магелански вранац
    ()
  • Аустралијски шарени вранац или жутолики вранац
    ()
  • Црнолики вранац
    ()
  • Црвеноноги вранац
    ()
  • Пегави вранац
    ()
  • Питски вранац
    ()
  • Вранац нелетач
    ()
• Род
  • Гуано вранац
    ()
  • Новозеландски краљевски вранац
    ()
  • Отагоански вранац
    ()
  • Фовоов вранац
    ()
  • Чатамски вранац
    ()
  • Окландски вранац
    ()
  • Кембелов вранац
    ()
  • Баунтијски вранац
    ()
  • Плавооки вранац
    ()
  • Антарктички вранац
    ()
  • Јужноџорџијски вранац
    ()
  • Хердски вранац
    ()
  • Крозијски вранац
    ()
  • Кергеленски вранац
    ()
  • Макворијски вранац
    ()
• Род
  • Мали шарени вранац
    ()
  • Дугорепи вранац^[9] или тршћачки вранац
    ()
  • Ћубасти вранац^[10]
    ()
  • Јавански вранац
    ()
  • Мали вранац^[9]
    ()

Подврсте

Занимљивости

• У Североисточној Азији се јапански вранац користи за риболов. На врат птице се поставља метални прстен како не би прогутао ловину.
• Рибари са Дојранског језера у Македонији такође користе вранце за риболов.
• На подручју јужнословенских земаља живи и мали вранац - врста угрожена у целом свету. У Војводини та врста се гнезди уз Дунав крај Ђердапа. Такође постоје колоније у Копачевском риту и на Скадарском језеру.^[3]
• Вранац је инспирација за митско створење ливерпулску птицу која је символ града Ливерпула и која је препознатљива у популарној култури ка култни грб ФК Ливерпул.^[11]

Галерија

• 
  Вранац
• 
• 
  Пар корморана
• 
  Велики вранац
• 
• 

Референце

1. „Прилог II Заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива”.
2. „Phalacrocoracidae Reichenbach, 1849”. ITIS.
3. Микеш, Михаљ (2001). Велика енциклопедија животиња. Нови Сад. стр. 201, 202. ISBN 978-86-489-0303-7.
4. Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: French и Latin). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 60, Vol. 6, p. 511.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
5. Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 163.
6. Jobling, J.A. (2019). del Hoyo, J.; Elliott, A.; Sargatal, J.; Christie, D.A.; de Juana, E., ур. „Key to Scientific Names in Ornithology”. Handbook of the Birds of the World Alive. Lynx Edicions. Приступљено 9. 4. 2019.
7. Gill, Frank; Donsker, David, ур. (2019). „Hamerkop, Shoebill, pelicans, boobies, cormorants”. World Bird List Version 9.1. International Ornithologists' Union. Приступљено 12. 4. 2019.
8. Orta 1992 harvnb грешка: no target: CITEREFOrta1992 (help)
9. Васић, С.; Д. В. Симић; Станимировић; Каракашевић; Шћибан; Ружић; Кулић; Кулић; Пузовић. „Српска номенклатура птица”. Архивирано из оригинала 11. 10. 2018. г. Приступљено 11. 10. 2018.
10. „Закон о потврђивању споразума о очувању афричко - евроазијских миграторних птица водених станишта” (PDF). parlament.gov.rs.
11. „The Liver Bird”. National Museums Liverpool.

Литература

• Mayr, Ernst; Cottrell, G. William, ур. (1979). Check-list of Birds of the World. Volume 1 (2nd изд.). Cambridge, Massachusetts: Museum of Comparative Zoology. стр. 163.
• Brisson, Mathurin Jacques (1760). Ornithologie, ou, Méthode Contenant la Division des Oiseaux en Ordres, Sections, Genres, Especes & leurs Variétés (на језику: French и Latin). Paris: Jean-Baptiste Bauche. Vol. 1, p. 60, Vol. 6, p. 511.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Benson, Elizabeth (1972): The Mochica: A Culture of Peru. Praeger Press, New York.
• Berrin, Katherine & Larco Museum (1997) The Spirit of Ancient Peru: Treasures from the Museo Arqueológico Rafael Larco Herrera. Thames and Hudson, New York.
• Cracraft, Joel (1971). „Systematics and evolution of the Gruiformes (Class Aves). 2. Additional comments on the Bathornithidae, with descriptions of new species” (PDF). American Museum Novitates. 2449: 1—14. Архивирано из оригинала (PDF) 25. 03. 2009. г. Приступљено 19. 10. 2017.
• Dorst, J. & Mougin, J.L. (1979): Family Phalacrocoracidae. In: Mayr, Ernst & Cottrell, G.W. (eds.): Check-List of the Birds of the World Vol. 1, 2nd ed. (Struthioniformes, Tinamiformes, Procellariiformes, Sphenisciformes, Gaviiformes, Podicipediformes, Pelecaniformes, Ciconiiformes, Phoenicopteriformes, Falconiformes, Anseriformes): 163–179. Museum of Comparative Zoology, Cambridge.
• Hope, Sylvia (2002). The Mesozoic radiation of Neornithes. Chiappe, Luis M. & Witmer, Lawrence M. (eds.): Mesozoic Birds: Above the Heads of Dinosaurs: 339–388. ISBN 978-0-520-20094-4.
• Howard, Hildegarde (1932). „A New Species of Cormorant from Pliocene Deposits near Santa Barbara, California” (PDF). Condor. 34 (3): 118—120. doi:10.2307/1363540.
• IUCN (2007): 2007 IUCN Red List of Threatened Species. IUCN, Gland.
• Kennedy, M.; Gray, R. D.; Spencer H.G. (2000). „The Phylogenetic Relationships of the Shags and Cormorants: Can Sequence Data Resolve a Disagreement between Behavior and Morphology?” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 17 (3): 345—359. PMID 11133189. doi:10.1006/mpev.2000.0840. Архивирано из оригинала (PDF) 18. 4. 2007. г. Приступљено 28. 8. 2018.
• Kurochkin, Evgeny N. (1995). „Synopsis of Mesozoic birds and early evolution of Class Aves” (PDF). Archaeopteryx. 13: 47—66. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 9. 2007. г. Приступљено 19. 10. 2017.
• Mayr, Gerald (2005). „Tertiary plotopterids (Aves, Plotopteridae) and a novel hypothesis on the phylogenetic relationships of penguins (Spheniscidae)” (PDF). Journal of Zoological Systematics. 43 (1): 67—71. doi:10.1111/j.1439-0469.2004.00291.x.
• Murray, Bertram G. Jr. (1970). „A Redescription of Two Pliocene Cormorants” (PDF). Condor. 72 (3): 293—298. doi:10.2307/1366006.
• Orta, Jaume : Family Phalacrocoracidae. In: del Hoyo, Josep; Elliott, Andrew & Sargatal, Jordi (eds.): Handbook of Birds of the World, Volume 1 (Ostrich to Ducks): 326–353, plates 22–23. Lynx Edicions, Barcelona. 1992.  978-84-87334-10-8.
• Robertson, Connie (1998). Book of Humorous Quotations. Wordsworth Editions. стр. 97. ISBN 978-1-85326-759-8.
• Siegel-Causey, Douglas (1988). „Phylogeny of the Phalacrocoracidae” (PDF). Condor. 90 (4): 885—905. doi:10.2307/1368846.
• Thevet, F. André (1558): About birds of Ascension Island. In: Les singularitez de la France Antarctique, autrement nommee Amerique, & de plusieurs terres & isles decouvertes de nostre temps: 39–40. Maurice de la Porte heirs, Paris.
• van Tets, G. F. (1976): Australasia and the origin of shags and cormorants, Phalacrocoracidae. Proceedings of the XVI International Ornithological Congress: 121–124.

Спољашње везе

• Корморан (род)
• Cormorant videos Архивирано на сајту (13. фебруар 2010) on the Internet Bird Collection
• „Recovery plan for Chatham Island shag and Pitt Island shag 2001–2011” (PDF). Department of Conservation, Wellington, New Zealand. 2001. Приступљено 28. 9. 2007.
• First video of cormorant deep sea dive, by the Wildlife Conservation Society and the National Research Council of Argentina. WCS press release, 2012-07-31