Восток-1

Восток-1 (рус. ) је назив првог свемирског брода са људском посадом, који је у историју ушао 12. априла 1961. заједно са космонаутом Јуријем Гагарином. Гагарин је тако постао познат као први човек у свемиру. Први лет човека у свемир представљао је велику победу Совјета у свемирској трци.

Јуриј Гагарин у Востоку 1

Путања Востока 1 око Земље

Восток 1

Јури Гагарин на летелици Восток 1, како је телевизијски приказано за контролу лансирања
Оператер	Совјетски свемирски програм
Харвард ознака	1961 Mu 1
SATCAT №	103
Трајање мисије	1 сат, 48 минута[1] 1 сат, 46 минута[2][3]
Број орбита	1
Особине летелице
Летелица	Восток-3КА Бр.3
Произвођач	Експериментални пројектантски биро OKB-1
Лансирна маса	4.725 kg (10.417 lb)[1]
Маса при слетању	2.400 kg (5.290 lb)
Димензије	2,30 m (7 ft 6,5 in) дијаметар
Посада
Величина посаде	1
Чланови	Јури Гагарин
Позивно име	Кедр (Kedr – Сибирски бор),[4] или: Ласточка (Lastochka - Ласта)[а]
Почетак мисије
Датум лансирања	April 12, 1961, 06:07 (1961-04-12UTC06:07Z) UTC[8]
Ракета	Восток-К 8K72K
Место лансирања	Бајконур 1/5 45.920278° С; 63.342222° И / 45.920278; 63.342222[9]
Крај мисије
Датум слетања	April 12, 1961, 07:55 (1961-04-12UTC07:56Z) UTC
Место слетања	51.270682° С; 45.99727° И / 51.270682; 45.99727[10][11]
Орбитални параметри
Референтни систем	Геоцентрична
Режим	Никоземаљска
Периапсис	181 km (98 nmi)[12]
Апоапсис	327 km (177 nmi)[1]
Инклинација	64,95 степени[8]
Период	89,1 минута
Епоха	12. април 1961
Јури Гагарин у Шведској Восток програм Летови са посадом Восток 2 →

Восток-1 је био први свемирски брод у совјетском свемирском пројекту Восток (Исток). Гагарин је за 108 минута једном обишао Земљу. Гагарин је полетео са космодрома „Бајконур“, а спустио се надомак села Смелкова јужно од Саратова. Као резервни космонаути у програму су били још Герман Титов и Григориј Нељубов.

Данас је капсула Востока-1 у музеју РКК Енергија у граду Корољов код Москве.

Пилот

Такође погледајте Избор и обука програма Восток

Капсула Восток 1 је дизајнирана да носи једног космонаута. Јуриј Гагарин, 27, изабран је за главног пилота Востока 1, са Германом Титовом и Григоријем Нељубовим као резервама. Ови задаци су формално обављени 8. априла, четири дана пре мисије, али је Гагарин био фаворит међу кандидатима за космонауте најмање неколико месеци.^{[13]‍:262,272}

Коначна одлука о томе ко ће управљати мисијом у великој мери се ослањала на мишљење шефа обуке космонаута Николаја Камањина. У запису у дневнику од 5. априла, Камањин је написао да је још увек неодлучан између Гагарина и Титова.^[14] „Једина ствар која ме спречава да изаберем [Титова] је потреба да имам јачу особу за једнодневни лет.“^[15] Камањин је мислио на другу мисију, Восток 2, у поређењу са релативно кратком мисијом у једној орбити Востока 1. Када су Гагарин и Титов на састанку 9. априла обавештени о одлуци, Гагарин је био веома срећан, а Титов разочаран.^[16] Дана 10. априла, овај састанак је поново одигран пред телевизијским камерама, што је постало и званични снимак догађаја. Ово је укључивало говор о прихватању од Гагарина.^[17] Као показатељ степена тајности који је у питању, један од других кандидата за космонауте, Алексеј Леонов, касније се присетио да није знао ко је изабран за мисију све до почетка свемирског лета.^[18]

Припреме

Модел свемирске летелице Восток са горњим степеном, изложен на изложби „Русија у свемиру” на аеродрому у Франкфурту

За разлику од каснијих мисија Восток, није било доступних наменских летелица за праћење за примање сигнала са свемирске летелице. Уместо тога, ослањали су се на мрежу земаљских станица, такође названих командне тачке, за комуникацију са свемирским бродом; све ове командне тачке су се налазиле унутар Совјетског Савеза.^[19]

Због ограничења тежине, није постојао резервни ретроракетни мотор. Свемирска летелица је носила залихе за 13 дана да би се омогућило преживљавање и природни орбитални распад у случају да ретроракете нису успешне.^[20]

Слова „СССР“ је ручно насликао на Гагариновом шлему инжењер Герман Лебедев током пребацивања на место лансирања. Пошто је прошло мање од годину дана откако је оборен пилот У2 Гери Пауерс, Лебедев је закључио да без неке идентификације земље постоји мала шанса да би космонаут могао бити замењен за шпијуна при слетању.^[21]

Аутоматска контрола

Део инструментске табле Востока 1 са проминентним приказом навигационог инструмента „Глобус“.

Целокупна мисија је контролисана или аутоматским системима или копненом контролом. То је било зато што медицинско особље и инжењери свемирских летелица нису били сигурни како би човек могао да реагује на бестежинско стање, те је одлучено да се закључају ручне контроле пилота. У овом необичном потезу, шифра за откључавање контрола је стављена у коверту на броду, за Гагаринову употребу у случају хитног случаја.^[13]‍:278 Пре лета, Камањин и други су рекли Гагарину шифру (1-2-5), за сваки случај.^[22][23]

11. април 1961. године

Гагаринов електрокардиограм снимљен 11. априла 1961. у 19 сати и 35 минута. Изложен у Меморијалном музеју космонаутике у Москви.

На космодрому Бајконур 11. априла 1961. ујутру, ракета Восток-К, заједно са причвршћеном космичком капсулом Восток 3КА, транспортована је неколико километара до лансирне рампе, у хоризонталном положају. Када су стигли на лансирну платформу, техничари су обавили брзи преглед бустера како би се уверили да је све у реду. Када нису пронађени никакви видљиви проблеми, бустер је постављен на ЛЦ-1.^[24] У 10:00 (по московском времену), Гагарин и Титов су добили коначну ревизију плана лета.^[24] Обавештени су да је лансирање планирано следећег дана, у 09:07 по московском времену. Ово време је изабрано тако да када капсула почне да лети изнад Африке, а то је било када би ретроракете требале да се испале за поновни улазак, соларно осветљење буде идеално за сензоре система за оријентацију.^[25]

У 18:00, након што су обављена различита физиолошка очитавања, лекари су упутили космонауте да не разговарају о предстојећим мисијама. Те вечери Гагарин и Титов су се опуштали слушајући музику, играјући билијар и ћаскајући о свом детињству.^[18] У 21:50, обојици су понуђене таблете за спавање, како би се обезбедио добар сан, али су обојица одбила.^[26] Лекари су космонаутима прикључили сензоре, како би пратили њихово стање током целе ноћи, и веровали су да су обојица добро спавала.^[27][28] Гагаринови биографи Доран и Бизони напомињу да ту ноћ нису спавали ни Гагарин ни Титов.^[29] Главни конструктор Сергеј Корољов те ноћи није спавао, због стрепње изазване предстојећим свемирским летом.^[25]

Напомене

1. The six crewed Vostok missions used names of birds as their call signs, and the Vostok 1 spacecraft was known as Swallow in keeping with this convention.^[5][6] However, due to its special importance, a terrestrial call sign Cedar (or: Siberian Pine) was used for Vostok 1 during flight. This code name was used to camouflage the significance of the mission to potential eavesdroppers until success was assured.^[7]

Референце

1. „Aviation and Space World Records”. Fédération Aéronautique Internationale (FAI). Архивирано из оригинала 26. 7. 2009. г. Приступљено 12. 3. 2009.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. „Spaceflight mission report: Vostok 1”. Spacefacts. 2020-08-11. Приступљено 2020-03-12.
3. „The Vostok (3A No. 3) mission”. Приступљено 2020-03-12. „Gagarin's mission lasted 106 minutes, not 108 minutes, the duration that was reported for 50 years and even made book titles.”
4. Siddiqi, стр. 275
5. Yenne, Bill (1988). The Pictorial History of World Spaceflight. Exeter. стр. 18. ISBN 0-7917-0188-3.
6. Swenson, Loyd S. Jr.; Grimwood, James M.; Alexander, Charles C. „This New Ocean: A History of Project Mercury, Chapter 10, Section: "Vostok Wins the First Lap"”. NASA.
7. „Why was Apollo called Apollo? The history of spacecraft call signs”. Royal Museums Greenwich.
8. „Vostok 1 – NSSDC ID: 1961-012A”. NASA.
9. „Google Maps – Vostok 1 Launch Pad – Gagarin's Start photo”. Приступљено 25. 12. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
10. „Google Maps – Vostok 1 Landing Site – Monument”. Приступљено 25. 12. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
11. „Google Maps – Vostok 1 Landing Site – Monument Photo”. Приступљено 25. 12. 2010.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
12. Records file on the first space flight by the USSR citizen Youri Alexeyvich Gagarin (PDF). The USSR Central Aero Club. 1961.
13. Siddiqi, Asif A. Challenge To Apollo: The Soviet Union and the Space Race, 1945–1974. NASA. Архивирано из оригинала 08. 10. 2006. г. Приступљено 18. 10. 2022.
14. Burgess and Hall, p.140
15. Quoted in Burgess and Hall, p.140-141
16. Burgess and Hall, p.141. The press said that Titov was so happy for Gagarin that he almost kissed him, but Titov denies this – Burgess and Hall, p.145.
17. Siddiqi, p.272, also Burgess and Hall, p.142
18. Burgess and Hall, p.151
19. Hall and Shayler, p.148-149
20. „"Тогда Юра вернулся на землю не из космоса, а с того света!.."”.
21. „(russian) "Where did the writing CCCP come from?" with authentic photos.”. Архивирано из оригинала 15. 1. 2017. г. Приступљено 12. 10. 2017.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
22. „Oleg Ivanovsky - obituary”. The Daily Telegraph. 21. 9. 2014. Архивирано из оригинала 2014-09-22. г. Приступљено 25. 9. 2014.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
23. Burgess and Hall, p.156
24. Burgess and Hall, p.150
25. Siddiqi, стр. 273
26. Burgess and Hall, p.151. During a post-flight press conference on April 15, Alexander Nesmeyanov claimed that Gagarin took a sleeping pill. Also, Siddiqi, p.273, claims that they were both asleep at 21:30 when Korolev came to visit them, but Burgess and Hall, p.151, says Korolev spoke with them at this time.
27. Siddiqi, стр. 273
28. In a post-flight press conference, Gagarin also stated that he slept well.
29. Burgess and Hall, p.153.

Литература

• Colin Burgess, Rex Hall (2. 6. 2010). The first Soviet cosmonaut team: their lives, legacy, and historical impact. Praxis. стр. 356. ISBN 978-0-387-84823-5.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Rex Hall, David Shayler (18. 5. 2001). The rocket men: Vostok & Voskhod, the first Soviet manned spaceflights. Springer. стр. 350. ISBN 1-85233-391-X.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
• Антон Первушин (2011). 108 минут, изменившие мир. Эксмо. ISBN 978-5-699-48001-2. (Anton Pervushin. 108 minutes which changed the world; in Russian)
• Asif. A. Siddiqi (2000). Challenge to Apollo: The Soviet Union and the Space Race, 1945-1974. NASA. SP-2000-4408. Part 1 (page 1-500), Part 2 (page 501-1011).
• Rex Hall, David Shayler (18. 5. 2001). The rocket men: Vostok & Voskhod, the first Soviet manned spaceflights. Springer. стр. 350. ISBN 1-85233-391-X.CS1 одржавање: Формат датума (веза)

Спољашње везе

• Gagarin's Start – short video by Roscosmos including the preparation, Gagarin's flight, and Gagarin back on Earth
• Vostok 1 – Encyclopedia Astronautica
• The First Man In Space – NASA/JPL translation of Soviet Radio and Newspaper Reports – May 1, 1961
• An analysis of the flight of Vostok 1 – Sven Grahn
• transcript of Gagarin's radio conversations with ground stations, starting 2hrs before launch, and other related documents
• Sotheby's Auction House Results^{[мртва веза]}
• Asif Siddiqi (ур.). „Yuri Gagarin & the First Human Space Flight”.