Волфганг Едуард Шнајдерхан (28. мај 1915 — 18. мај 2002) био је аустријски класични виолиниста.[1]
Волфганг Шнајдерхан | |
---|---|
Датум рођења | 28. мај 1915 |
Место рођења | Беч, Аустроугарска |
Датум смрти | 18. мај 2002 |
Место смрти | Беч, Аустрија |
Шнајдерхан је рођен у Бечу. Након кратког студирања са Отакаром Шевчиком у Писеку,[2] своје школовање наставља са Јулиусом Винклером у родном Бечу. Већ са десет година показује свој таленат, те јавно изводи Баховау Шансону у Д-молу. Следеће године дебитирао је и у Копенхагену свирајући Менделсонов Концерт за виолину. Неко време живио је у Енглеској, тачније од 1929. године, где је виђан у друштву уметника као што су Марија Ерица, Фиодор Иванович Чаљапин, Јан Кипура и Пол Робесон.[2]
Одмах по повратку у Беч постаје први концертни мајстор Бечког симфонијског оркестра од 1933. до 1937. године, а од 1937. до 1951. године[2] предводио је и Бечки филхармонијски оркестар. Међутим, никада се потпуно није одрекао своје солистичке каријере. Тако већ 1947. године наступа као солиста на бечкој премијери Елгаровог Концерта за виолину.
Каријеру је употпунио и формирањем гудачког квартета.[2] Након Куленкампфове смрти 1948. године Шнајдерхан постаје део познатог клавирског трија са Едвином Фишером и Енриком Мајнардијем.
У септембру 1952. године направио је своје референтне Немачке грамофонске (енгл. Deutsche Grammophon) снимке свих десет Бетовенових виолинских соната са Вилхелмом Кемпфом у Бечу.
Био је и наставник у Салцбургу, Бечу и Луцерну. Године 1956. основао је Лузернске гудаче заједно са Рудолфом Баумгартнером. Док 1959. године премијерно изводи Concerto funebre његовог пријатеља Карла Амадеуса Хартмана.
Шнајдерхан је био ожењен сопранистом Ирмгард Сифридом од 1948. до смрти 1988. године; заједно су имали три ћерке, укључујући глумицу Мону Сифрид (рођену 1957. године).[3]
Умро је у родном Бечу 2002. године у 86. години живота. Његов нећак, назван по њему, Волфганг Шнајдерхан, био је начелник штаба немачког Бундесвера од 2002. до 2009. године.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.