Вилијам Келин Млађи
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Вилијам Келин Млађи (енгл. ; Њујорк, 23. новембар 1957) амерички је лекар, научник и добитник Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. за истраживање о томе како ћелије осећају промену доступног кисеоника и како се њој прилагођавају.[1][2]
| Вилијам Келин Млађи | |
|---|---|
.jpg) Вилијам Келин Млађи | |
| Датум рођења | 23. новембар 1957. |
| Место рођења | Њујорк, Њујорк, САД |
| Држављанство | САД |
| Образовање | Универзитет Дјук (докторат 2005) |
| Поље | онкологија |
| Институција | Медицински институт Хауард Хјуз; Институт за рак Дана—Фарбер; Универзитет Харвард |
| Награде | Нобелова награда за физиологију или медицину (2019) |
Награду је поделио с Грегом Л. Семензом (енгл. ) и Питером Џ. Ратклифом (енгл. ).[1]
Вилијам Келин Млађи рођен ју Њујорку, 23. новембра 1957. године.
Студирао је хемију и математику на Универзитету Дјук у Дараму, у америчкој савезној држави Северна Каролина и тамо стекао звање доктора медицине 1982. године.
У том периоду је радио на Универзитету Џонс Хопкинс у Балтимору, у савезној држави Мериленд.[1]
У Институту за рак Дана—Фарбер (енгл. ) Вилијам Келин је 1993. основао лабораторију за своја истраживања у сузбијању тумора.
Године 2002, постао је професор на Медицинском факултету Универзитета Харвард у Кембриџу, Масачусетс.[1]
Иако се вековима разумела важност кисеоника, дуго није било познато како се ћелије прилагођавају променама нивоа истог.
ВХЛ тумори (од енгл. — „Фон Хипел—Линдауова болест”) и чињеница да су изазвани мутацијом гена који стварају низак ниво кисеоника у крви су заинтересовали Вилијама Келина да се бави истраживачким радом на том пољу. Каелин је претпоставио да можда постоји веза између стварања ВХЛ тумора и недостатка тела да детектује кисеоник.
Каелинов рад се ускладио с радом Питера Џ. Ратклифа и Грега Л. Семенза, те су заједно открили како ћелије могу да осете променљиву доступност кисеоника и прилагоде јој се.[3] Током 1990-их, идентификовали су молекуларну машинерију која регулише активност гена као одговор на различите нивое кисеоника.
Шведска краљевска академија наука за добитнике Нобелове награде за физиологију или медицину 2019. прогласила је Вилијама Келина Млађег, Грега Л. Семенза и Питера Џ. Ратклифа за истраживање о томе како ћелије осећају промену доступног кисеоника и како се њој прилагођавају. Ово истраживање изузетно је важно за борбу против рака, анемија и многих других болести.[1]
Саопштење шведског института у образложењу доделе награде:
„Основни значај кисеоника познат је вековима, али процес прилагођавања ћелија променама нивоа кисеоника дуго је остао мистерија. Овогодишња Нобелова награда награђује рад који је открио молекуларне механизме који су укључени у прилагођавање ћелија на променљиво снабдевање кисеоником у телу”.[2]
Био је ожењен Керолином Келин, хирургом за рак дојке, од 1988. до њене смрти 2015. године. Има двоје деце.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
