Због полемике која је настала око пласмана бродова у финале, донета је једна од најнеобичнијих одлука у историји олимпијских игара. Одржана су две одвојене финалне трке, а свака од њих је третирана као засебно такмичења јер су подељена два комплета медаља, а резултате је признао Међународни олимпијски комитет.
Према пропозицијама у финале је требало да се пласирају првопласирани из сва три полуфуинала, и другпласирани из трећег полуфинала (које је имало 4 екипе, уместо три колико су имале друге две полуфиналне групе). Након протеста који је уследио због тога што су дргопласирани из другог и трећепласирани из трећг полуфинала имали објављена боља времена него првопласирани из првог, правила за финале су се променила. На крају у финале се пласирало шест посада подељених у две групе односно два одвојена финала Б и А. У Б финалу су учествовали дугопласирани из другог и другопласирани и трећепласиерани из трећег полуфинала У финалу А су учествовали победници све три полуфиналне групе.
Немачки тим је променио кормилара после полуфинала. Густав Моц је учествовао само у полуфиналу а Макс Амерман у финалу. Међутим, иако евидентиран код резултата такмичења, у прегледу медаља у бази МОК пише да је златну медаљу примио само Густав Моц.