Вергина

Вергина (грч. — Вергина, антгрч. — Бергина) је градић у северној Грчкој у округу Иматија, периферија Средишња Македонија. Смештен је на обронцима планине Пијерија, просечне надморске висине 120 m, 13 km југоисточно од града Бер и 80 km југозападно од Солуна.

Вергина
Археолошки локалитет у Вергини уписан на листу Светске баштине
Грб
Административни подаци
Држава	Грчка
Општина	Бер
Основан	1922.
Становништво
Становништво	‍
— 2021.	1.096
Географске карактеристике
Координате	40° 17′ С; 22° 11′ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	120 m
Вергина Вергина на карти Грчке
Веб-сајт
www.vergina.gr

Вергина Βεργίνα
Светска баштина Унеска
Званично име	Вергина (Аигаи)
Место	Општина Бер, Commune of Vergina, Грчка
Координате	40° 29′ 14″ С; 22° 18′ 56″ И
Површина	334 km2 (3,60×109 sq ft)
Укључује	Aigai
Критеријум	културни:
Референца	780
Упис	1996. (20. седница)
Веб-сајт	http://whc.unesco.org/en/list/780

Вергина је постала светски позната када је 8. новембра 1977. године, грчки археолог Манолис Андроникос ископао гробнице македонских краљева, укључијући и гробинцу Филипа II Макодонског, оца Александра Великог. Археолошки локалитет је препознат као древни изгубљени град Аигаи (). Од 1996. године, Вергина је уписана на Унесков списак места Светске баштине у Европи.

Историја

Током 7. и 8. века пре нове ере у овом подручју су владали Илири који су основали насеље на стратешком положају. Почетком 7. века пре нове ере локална племена Трачани и Пејонци су се побунили против Илира и 650. п. н. е. краљ Пердика I (династија Темениди) из Аргоса (Пелопонез) освојио је град и претворио га у престоницу новооснованог Македонског краљевства.^[1]

Модерна Вергина је основана 1922. године у близини два села којим је управљао турски бег, Кутлеш (Κούτλες) и Барбеш (Mπάρμπες), у заливу Палатица где је живело само 25 грчких породица. Након протеривања бегова 1923. године, земља је додељена грчким досељеницима из Бугарске и Турске, а име новом насељу је дао миторполит берски према легендарној краљици Краљевства Верија.

Архелошки локалитет Вергина

Још 1850-их археолози су, знајући да се древна Егина налазила у близини, започели истраживања вештачких брежуљака верујући да су у питању краљевски тумули. Ископавања су почела 1861. године под надзором француског археолога Леона Езеја (), а под покровитељством Наполеона III. Код Палатице су откривени остаци македонске краљевске палате Антиговна III (263.-221. пре нове ере), али су даља истраживања обустављена због опасности од маларије.

Солунски универзитета је преузео ископавања 1937. године и пронађени су други делови палате, али је ископавање обустављено због италијанске окупације 1940. године. Након рата изстраживање је настављено и 1960-их грчки археолог Манолис Андроникос је био уверен да је велики тумул (Μεγάλη Τούμπα) у ствари маоузолеј македонских краљева. Након тронедељног ископавања 1977. године открио је четири гробне коморе са нетакнутим гробницама. Још три су пронађене током 1980-их. Осим гробнице Филипа II Македонског, Андроникос је веровао да је пронашао и гробинцу Александра IV, сина Александра Великог и Роксане; у шта верују и многи други археолози.

Према кровној конструкцији мање гробинце II, њеним златним украсима, азијским мотивима на фризовима, жезлу по узору на оно са Александрових кованица, научници су закључили да је она највероватније гробница полубрата Александра Великог, Филипа III Аридеја и његове жене. На каменом пиједесталу пронађена је камена хидрија (врч) с костима и позлаћеним храстовим лишћем. Уски фриз с приказом трке двоколица је украшавао зидове гробнице^[2].

Друга, једноставнија гробница број I са две просторије, је вероватно гробница Филипа II Македонског^[3]. У њој је пронађен мермерни саркофаг и ковчег (ларнакс) од 24-каратног злата тежак 11 kg, у којем су биле кости преминулих и позлаћених 313 храстових листова и 68 жирева тешких 717 грама. На поклопцу овог ковчега налази се „Сунце Вергине“, симбол који је постао знак грчке Македоније.^[4] Ту су такође пронађени, урна од слоноваче и злата, богато изрезбарн посмртни кревет на ком је положено тело краља и сребрнина за посмртну гозбу. У суседној, мањој просторији, био је још један ларнакс са костима жене умотеним у љубичасту и златну одећу са златном дијадемом украшеном цвећем и емајлом. Кревет у тој просторији је био делимочно нагорен златним украсима који су представљали цвеће митре. Изнад улаза у дорском стилу налазила се зидна слика величине 5,6 m с приказом лова.

Друге две пронађене гробнице су биле опљачкане. У „гробници Персефоне“, откривеној 1977. године, није било драгоцености, али је раскошно осликана с приказом Отмице Персефоне на зиду. Друга, откривена 1980. године је била јако оштећена, али је сачуван њен монументални дорски улаз с четири стуба. Била је изграђена у 4. веку пре нове ере и научници верују да је то била гробница Антигона II.

Галерија

• 
  Тумул у Вергини
• 
  Археолошки музеј у Вергини
• 
  Златни ковчег (ларнакс) из гробнице II
• 
  Фреска „Отмица Персефоне“ из гробнице III