Брзи етернет

У рачунарским мрежама Брзи етернет (енгл. ) представља стандард, најкоришћенију варијанту етернета, која је дефинисана 1995. године за рад на брзини од 100Mb/s. Развијан је за два типа медијума: бакарне неоклопљене упредене парице категорије 3, систем , парице категорије 5 (), и мултимодно оптичко влакно 100Base-FX. Технологија 100Base-TX која је још увек најкоришћенија. (Често се системи и називају заједничким именом )

кабл, са конекторима

Испоставило се да је најбољи метод имала технологија са кодирањем , уведеним уместо „Манчестер“ кодирања код , док стандарди и нису имали успеха на тржишту. Најпопуларније имплементације сто-мегабитног етернета су: на кабловима са упреденим парицама категорије 5 и са оптичким влакнима.

• - слична је развијен на технологији уводећи неколико побољшања:
  • Време трајања једног бита се смањује са 100 на 10
  • Уводе се упредене парице категорије 5 са пропусни опсегом 125
  • Парице се везују на исти начин и линкови могу да имају дужину до 100
  • Комуникације је двосмерна, једна парица за одлазни, друга за долазни саобраћај (енгл. ) потпун дуплекс.
  • Не користи се директно бинарно кодирање, већ систем 4B/5B преузет од протокла.
  • Систем поред разводника подржава етернет комутатор.

• - користи исти метод сигнализације као и , али преко оптичког влакна, тј. врши се светлосна сигнализација уместо електричне.

Види још

• Рачунарска мрежа
• Слој везе
• Физички слој
• MAC адреса