српски архитекта и урбаниста From Wikipedia, the free encyclopedia
Бранко Бојовић (Београд, 1940 — Београд, 10. мај 2020) био је српски архитекта и урбаниста. Бојовић је био члан Академије архитектуре Србије од њеног оснивања. Руководио је израдом урбанистичких и других планова градова Републике Србије, Републике Српске и Црне Горе, учествовао је у изради просторног плана Србије. Био је председник Урбанистичког друштва Србије. Његов легат налази се у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.
Бранко Бојовић | |
|---|---|
 Бранко Бојовић 1982. године | |
| Датум рођења | 1940. |
| Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 10. мај 2020. (79/80 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Потпис | |
 | |
У сродству је са војводом Петром Бојовићем. Његов отац је био официр Југословенске војске у Отаџбини у склопу Седмог артиљеријског пука. Стрељан је као народни непријатељ по победи комунистичке стране.[1] Наводи се да је убиство Бојовићевог оца наложио опуномоћеник ОЗНЕ за Ниш, који је Бојовићевој мајци Радмили (девојачко Барловац) своју одлуку објаснио са: „Твој муж је школовани официр и једини начин да седнем на његово место јесте да га убијем”.[1] Гроб му никада није пронађен.[1]
Завршио је Петнаесту београдску гимназију[2] и дипломирао 1963. на Архитектонском факултету у класи Б. Новаковића.[3][4]
По дипломирању запослио се у Служби за урбанистичка и комунално-стамбена питања при Југословенском институту за урбанизам и становање. Радио је као саветник у Институту за архитектуру и урбанизам Србије 1986—1989. У периоду 1989—1994. обавља функцију председника Градске комисије за урбанизам, члана извршног савета те извршног одбора Скупштине града Београда. После ових послова ради у матичном Институту за архитектуру и урбанизам Србије.[3]
Као руководилац пројеката израдио је генералне урбанистичке планове за 70 градова, укључујући Сокобању, Пожаревац, Шабац, генерални урбанистички план привредне зоне Бара. Урадио је просторни план Републике Српске.[5][4] Учествовао је у изради просторног плана Републике Србије.[6]
Радио је као професор на Архитектонском и Геолошком факултету.[6]
Као члан жирија учествовао је у одабиру бројних победничких конкурсних решења у Југославији, попут Трга Републике у Загребу, Железничке станице Београд-центар и других. Био је члан тимова који су победили на више од 20 конкурса.[7]
Био је дугогодишњи уредник стручног часописа Изградња.[8]
Бојовић је био истакнути критичар државног пројекта Београд на води.[9][10] Противио се и критиковао је масовну нелегалну градњу по Београду и Србији, због које су опустела српска села, коју је сматрао за разлог „гетоизације Србије“.[11]
Залагао се за обнову зграде Генералштаба, чији је значај за Београд поредио са значајом опере за Сиднеј.[12]
Добитник је велике награде за животно дело Друштва архитеката Београда.[13]
Није био члан нити једне партије.[1]
Добитник је преко педесет друштвених признања и награда.
Објавио је око 300 чланака, 30 уранолошких студија, 87 реферата и 100 планерских елабората. Одржао је више од 100 предавња, промоција и трибина.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
