Remove ads
Бранислав „Брана” Црнчевић (Ковачица, 8. фебруар 1933 — Београд, 14. април 2011) био је српски књижевник, афористичар, новинар, сценариста и политичар.[1] Био је посланик Савезне скупштине Савезне Републике Југославије.
Брана Црнчевић | |
|---|---|
 | |
| Пуно име | Бранислав Црнчевић |
| Датум рођења | 8. фебруар 1933. |
| Место рођења | Ковачица, Краљевина Југославија |
| Датум смрти | 14. април 2011. (78 год.) |
| Место смрти | Београд, Србија |
| Политичка странка | Српска напредна странка (2008—2011) Српска радикална странка (до 2008) Социјалистичка партија Србије Српска демократска странка (Република Српска) |
Младост и образовање
Рођен је 1933. године у Ковачици. Његов отац Ђура Црнчевић је био Србин из Црне Горе, а преминуо је 1937. године. Мајка Вида се поново удала, па су живели у Руми. По окупацији у Априлском рату 1941. године, породица је из Руме протерана у Београд. Услед сиромаштва у последицама ратних околности, Брана је живео по домовима за смештај српских избеглица из Независне Државе Хрватске, најпре у Београду и потом у Матарушкој Бањи, док је његов брат Никола остао са мајком и очухом. Када је покушао да побегне из дома у којем је владала глад, по казни је одведен у село Црљенац код Петровца на Млави, где је упознао једног руског свештеника и почео да позајмљује књиге из његове личне библиотеке. Мајка га је ту пронашла 1944. године.[2]
Студирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Своју каријеру је започео као шеф стоваришта и потом службеник представништва зрењанинске пиваре у Новом Саду.
Новинарска и књижевна каријера
Затим је уследила новинарско-уредничка фаза у листовима „Јеж” и „Дуга”, као и у листу за децу „Мали јеж”. Такође је објављивао колумне у разним листовима и часописима, међу којима су „НИН” и „Политика”. У међувремену, објавио је своју прву књигу за децу Босоноги и небо, а нешто касније и прву збирку афоризама Пиши као што ћутиш. На књижевну сцену је ступио под псеудонимом Винон Румски и Бранислав БИП. Током своје дуге каријере писао је литературу за децу, романе, афоризме, приче, телевизијске драме, песме...
Црнчевићева дела су осећајна, једноставна и бајковита, што га препоручује како деци, тако и одраслим читаоцима. За грађу својих дела, он узима стварне, разигране, али и тужне слике живота. Књижевној теми приступа анегдотски са становишта хумора и фине ироније. Афоризми које је објављивао углавном су на тему карактера Срба и проблема мале државе.
Политички ангажман
Црнчевић се са антикомунистичким ставовима истицао још у првој половини 60-их година, када је због једне приче био саслушаван од стране полиције и осуђен на месец дана затвора у Падинској Скели, али је имао нешто блажи затворски третман захваљујући интервенцији Добрице Ћосића и Животија Србе Савића, начелника Секретаријата унутрашњих послова за град Београд.
Са Слободаном Милошевићем се упознао након Осме седнице Централног комитета Савеза комуниста Србије 1987. године и уз повремене прекиде био његов пријатељ. Као кандидат Социјалистичке партије Србије је изабран за посланика Савезне скупштине Савезне Републике Југославије. Остао је упамћен као први савезни и народни посланик који се на заседању обратио са: „Даме и господо”, уместо: „Другарице и другови”.[3] Напустио је СПС након увођења санкција Републици Српској.
Изабран је за председника Матице исељеника Србије[1] 1990. године. Био је члан Српске демократске странке и заговорник невиности Радована Караџића пред Хашким Трибуналом.
По одласку Војислава Шешеља у Хаг учлањује се у Српску радикалну странку. Након страначког раскола, приклонио се крилу Томислава Николића и Александра Вучића, па постао један од оснивача Српске напредне странке.
Брана Црнчевић је члан Сената Републике Српске од 1996. године и добитник Ордена Његоша првог реда.
Смрт и наслеђе
Преминуо је 14. априла 2011. године у Београду, после дуге и тешке болести.[4] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.
Културни центар у Руми носи његово име.
Remove ads
Орден Његоша првог реда (Република Српска)
Књижевне награде
- Награда Змајевих дечјих игара, за стваралачки допринос савременом изразу у књижевности за децу, 1987.
- Награда „Златни кључић”, за књижевност за децу, 2003.
- Награда „Златни беочуг”, за животно дело, 2010.
- Награда „Златни крст кнеза Лазара”, 2010.
- Награда „Мајсторско писмо”, Књижевне заједнице „Борисав Станковић”, Врање, 2011.
- Ако су сви изузев мене мој народ, мој јадни народ нема никога осим мене.
- Тешко је бити Србин, али касно.
- Сви смо ми деца дезертера из 1389. године.
- Песник је одговоран само за оно што није рекао.
- Осећам да би они жртвовали мој живот за своја убеђења.
- Пре рата нисмо имали ништа, а онда су дошли Немци и уништили све.
- Склоните се, долази будућност.
- Ко је имао прилику да погине нека не кука што је остао жив.
- Отаџбина никада није толико у опасности колико је спасавају.
- Наши преци живели су веома бедно, а према најновијим подацима неки уопште нису ни живели.[5]
Remove ads
- 1963. Босоноги и небо
- 1963. Ципелице од крокодилске коже
- 1963. Њен први чај
- 1965. Девојка са три оца
- 1965. Кафаница, судница, лудница (извођено и као представа у Атељеу 212)
- 1965. Пиши као што ћутиш
- 1968. Дунаво
- 1967 — 1971 Занати
- 1971. Капетан и лула
- 1971, 1981, 1989, 2006. Дневник једног...
- 1978. Пета страна света
- 1982. Сибири
- 1982. Емигрант и игра
- 1984. Мрав добра срца
- 1985. Снови без тумачења
- 1990, 2006. Српска посла
- 1992, 2006. Српска и хрватска посла
- 1994. Гласник
- 1997. Црни ђаво, црвени реп I-II 2001. III
- 2001. Песме
- 2003. Заштитница уметности и друге приповетке
- 2005. Земља надимака
- 2005. Љутито мече
- 2006. Књига задушница
- 2006. Обећани свет
- 2007. Седам мокрих мајица и други записи
- 2008. Има да нас нема
- 2009. Чувари пепела
- 2010. Шта има
- 2010. Пиши као што ћутиш (измењено, допуњено и проширено издање)
- 2011. Црни ђаво, црвени реп I-II
- 2011. Заштитница уметности и друге приповетке
- 2012. Трособна самица / Трёхкомнатная одиночка, драма
Remove ads
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
Remove ads