Бокељска ноћ, или изворно Бокешка ноћ је традиционална свечаност која се одржава у Котору сваке године у другој половини августа. Ова јединствена манифестација, својеврсни маскенбал чамаца, спој је традиције и модерног приступа организовању манифестације на мору.[1] Централни догађај је дефиле током кога окићени и осветљени, односно „маскирани” чамци (барке) плове у поворци которским акваторијумом. Ова манифестација има за циљ одржавање традиције којом се жели дочарати приморски живот и менталитет рибара, помораца и Бокеља. Манифестација има и такмичарски карактер и на крају дефилеа се бирају најлепше и најкреативније „маске”. Учесници се труде да, преко оригинално украшених чамаца, посетиоцима на шаљив и саркастичан начин пошаљу поруку о разним догађајима и појавама у друштву, граду, држави и слично. Бокељска ноћ завршава се свечаним ватрометом, концертом и забавом на трговима Старог града.[2][3] Традиционалан обичај је и да се те ноћи осветле, односно да „плану” бедеми Старог града, тако да цела контура древног града буде означена и осветљена.[4]
| Бокељска ноћ | |
|---|---|
 Поворка барки и традиционални ватромет над морем | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Котор, Црна Гора |
Својеврсна незванична химна ове свечаности је у Боки чувена песма „Бокељска ноћ”,[5] коју је за ову манифестацију написала загребачка песникиња и професорка хрватског језика и књижевности Маја Перфиљева.[4]
Бокељској ноћи сваке године присуствује око 30.000 посетилаца.[2] Организатор је Културни центар Котора, под покровитељством Општине Котор и уз подрску Туристицке организације Котора, Министарства туризма, Националне туристичке организације и многобројних спонзора.[6] По овој манифестацији је град Котор постао препознатљив и ван граница Црне Горе.[7]
Манифестација Бокељска ноћ уписана је у Црној Гори на листу нематеријаног културног насљеђа које има статус добра.[8]
Историја
Бокељска ноћ почела је да се организује у 19. веку као Венецијанска ноћ, по узору на фестивал какав се тада одржавао у Венецији. Фестивал је покренуло Српско пјевачко друштво "Јединство" из Котора. Почетком 20. века преименована је у Бокељску ноћ. Манифестација је прекидана за време ратова, али се традиција ипак очувала све до данас.[3]
Током историје посебно се памте две Бокељске ноћи. Прва је одржана 1936. године, када је на фешти био присутан енглески краљ Едвард VIII. Тада је део енглеске флота било укотвљен у тиватском делу залива и са бродова су рефлекторима осветљавани небо и околна брда.[3]
Друга значајна „фешта” је одржана 1959. године и памти се као година када је са платоа некадашњег хотела „Славија”, који је срушен у разорном земљотресу 1979. године, Бокељску ноћ пратио Јосип Броз Тито. Приликом величанственог дочека тадашњег председника ФНРЈ град и околна брда „горели” су од светлости, јер су свуда биле упаљене свеће, на брдима, бедемима, мору и на сваком прозору.[4] То је уједно и једина Бокељска ноћ одржана два пута у току године, јер је поновљена 6. септембра[7] специјално за Тита. Према речима старих Которана, тада је у заливу била скоро цела флота Југословенске ратне морнарице, и то је била најблиставија Бокељска ноћ икад одржана.[3]
Опис манифестације
Барке које ће учествовати у дефилеу уређују се данима пре свечаности.[9]
Централни догађај ове свечаности, или како је Которани зову фешта над фештама, је дефиле украшених и осветљених барки (чамаца). Маскиране барке у поворци крећу од рибарског насеља Муо у Котору, одакле плове морским путем од Котора до Доброте и назад.[2] Барке су везане једна за другу, а вуку их вучни бродови. У дефилеу учествује више десетина барки.[10] Овај дефиле понавља се три пута - три „ђира”.[11] Барке полако крстаре дуж которске луке и уз обалу на којој су посматрачи, али и жири, који оцењује барке. После дефилеа и проглашења победника следи спектакуларни ватромет, који се испаљује са платформи на мору. Све је праћено песмом и музиком, а најчешће се чује чувена песма „Бокељска ноћ”, симбол ове манифестације. Цео програм траје око два сата, а затим следи забава на трговима, пјацама и пјацетама старог которског града,[1] која траје до јутарњих часова.[3]
Песма Бокељске ноћи
Заштитни знак ове свечаности је песма „Бокељска ноћ”,[12] коју је за ову манифестацију написала загребачка песникиња и професорка хрватског језика и књижевности Маја Перфиљева. Песма је касније представљала СФРЈ на Фестивалу „Златни кључ” у Братислави и одомаћила се међу становништвом.[4]
Социолошки утицај
Бокељска ноћ призвод је колективног духа насталог у прошлости, који се временом прилагођавао или мењао, сходно потребамада. Ова манифестација има за циљ одржавање традиције којом се показује приморски живот и менталитет рибара, помораца и Бокеља. Украшавањем чамаца учесниц на шаљив и саркастичан начин, кроз симболе, хумор и пародију, шаљу поруку о разним догађајима и појавама у друштву, граду, држави и слично.[2]
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand in your browser!
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
