Благоје Паровић

Благоје Паровић (Биоград, код Невесиња, 25. март 1903 — Виљануева де ла Кањада, 6. јул 1937), познат и под својим шифрованим именом Шмит, био је комунистички револуционар, члан Политбироа ЦК КПЈ и учесник Шпанског грађанског рата.

благоје паровић
Паровић у Шпанији
Надимак	Шмит
Датум рођења	(1903-03-25)25. март 1903.
Место рођења	Биоград, код Невесиња, Аустроугарска
Датум смрти	6. јул 1937.(1937-07-06) (34 год.)
Место смрти	Виљануева де ла Кањада, Република Шпанија
Професија	обућарски радник
Супружник	Анка Буторац
Члан КПЈ од	1923.
Учешће у ратовима	Шпански грађански рат
Служба	Шпанска републиканска армија 1937.

Биографија

Рођен је 25. марта 1903. године у селу Биограду, код Невесиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. За време Првог светског рата, остао је без оба родитеља. Обућарски занат је изучио у Винковцима.^[1]

Од 1921. године учествује у радничком покрету, а члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је од 1923. године. Године 1924. и 1925. је био хапшен због револуционарне делатности. Од 1926. до 1928. године радио је у загребачкој партијској организацији заједно са Јосипом Брозом Титом. У Загребу је Благоје упознао, а потом и оженио Анку Буторац. После завођења Шестојануарске диктатуре, 1929. године, повлачи се у илегалност, а 1930. одлази у Совјетски Савез.

После завршене „Међународне лењинске школе“ у Москви, Коминтерна га је упутила, као свог делегата, у Немачку. Године 1932. био је у привременом руководству КПЈ, и често је долазио у Југославију ради оживљавања рада партијских организација. На Четвртој земаљској конференцији КПЈ, одржаној 1934. године у Љубљани, изабран је за члана Политбироа Централног комитета КПЈ.

Јуна 1935. године учествовао је на Партијском пленуму одржаном у Сплиту, на којем је поднео реферат „О фронту народне слободе“. А исте године био је и делегат КПЈ на Седмом конгресу Коминтерне.

Смрт и контроверзе

Паровићево тело после егзекуције

Године 1937. отишао је у Шпанију, као представник ЦК КПЈ при ЦК КП Шпаније. Његовом иницијативом формиран је батаљон „Ђуро Ђаковић”, састављен од добровољаца из Југославије.^[2] У офанзиви републиканаца код Брунете постављен је за политичког комесара 13. интернационалне (француске) бригаде.

Према првој верзији, погинуо је 6. јула 1937. године у борби против шпанских фашиста код Виљануеве де ла Кањаде, док га је према другој верзији убио Влајко Беговић, егзекутор НКВД-а, по наређењу Јосипа Броза Тита.^[3][4][5][6]

Приватни живот

Његова супруга, Анка Буторац (1903—1942), је такође била позната револуционарка, чланица ЦК КП Хрватске, учесница НОБ-а и проглашена је за народног хероја.^[7]

Види још

• Спомен-биста Благоја Паровића у Београду