Баранда
From Wikipedia, the free encyclopedia
From Wikipedia, the free encyclopedia
Баранда је насеље у општини Опово, у Јужнобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 1544 становника.
Баранда | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобанатски |
Општина | Опово |
Становништво | |
— 2011. | 1.544 |
— густина | 29/ |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 05′ 05″ С; 20° 26′ 42″ И |
Временска зона | (), лети () |
Апс. висина | 78 |
Површина | 52,1 2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 26205 |
Позивни број | 013 |
Регистарска ознака |
По војним плановима из 1768. године планирано је стварање једног насеља између Опова и Сакула - Баранде.[1] Садашња Баранда насељена је 1775-1778. године. Име је добила по Кикиндском насељу Баранда. Већина досељеника потицала је из Кикинде и Сен-Ђурђа, због чега је један део села и назван Шенђурцима. Неки су дошли из Меленаца и других насеља Горње илирске границе, која је управо тада расформирана. Чим је насељена, Баранда је укључена у оповачку чету XII немачко-банатске регименте у којој је остала све до њеног укидања, док је црквено-верским пословима припадала панчевачком протопијату Темишварске епархије. Осим земљорадњом, Баранђани су се бавили и другим привредним делатностима, у првом реду домаћом радиношћу, ловом и риболовом, као и сточарством које је најрентабилније. Број становника у Баранди средином 19. века је опадао. Тако је 1847. године било 2330 православаца, а две деценије потом 1867. године 2133 житеља.
Добровољно ватрогасно друштво у месту је званично регистровано 1893. године.
Године 1905. Баранда је велика општина у Ковачичком срезу (Анталфалва). Ту живи 1972 становника у 415 домова, Срби доминирају по свему. Има их 1935 православних душа са 409 кућа. Од јавних здања ту су српска православна црква и две комуналне школе. У Баранди ради само пошта, брзојав је у суседном Опову.[2]
Православни храм посвећен Св. Николи је подигнут 1812-1814. године, а обновљен 1978. године. Иконописац из Великог Бечкерека, Георгије Поповић осликао је иконостас 1814. године. Чишћење икона на иконостасу обавио је 1930. године Антон Кожеља.[3]
Парохијско звање у Баранди је основано 1768. године. Црквене матичне књиге рођених и умрлих се воде од 1779. године, а матица венчаних од 1780. године. Пописани су 1797. године православни свештеници у Темишварској епархији. У Баранди су тада пароси, поп Аврам Зебић (рукоп. 1781) и поп Живојин Раданов (1754). Поп Аврам је поред српског језика, знао румунски и немачки.[4] По државном шематизму православног клира у Угарској, 1846. године у Баранди живи 2330 православних житеља, пароси су: Гаврил Арсеновић и Стефан Женар, а капелан Живојин Арсеновић.[5] Претплатници једне црквене књиге били су 1868. године баранђански пароси: Василије Женар (од 1859) и Константин Поповић.[6] Почетком 20. века православна парохија је друге платежне класе, има парохијски дом, а парохијска сесија износи 33 кј. земље.[7] Поп Константин Стануловић родом из Бочара, баранђански парох је био (1897-1907). године.
У Баранди је рођен 1862. године Митрополит рашко-призренски Нићифор Перић, егзарх Горње Мезије. Школовао се у родном месту и Београду, а монашки чин је примио у манастиру Враћевшници 1880. године, када је заменио дотадашње име Никола. Већ следеће 1881. године је рукоположен за презвитера у Карановцу, да би потом завршио Богословију у Београду 1889. године. Његов заштитник митрополит Михајло га је произвео у синђела, и поставио за намесника манастира Раванице. Животни пут га онда води 1893. године у Цариград где је изабран за наставника тамошње српске гимназије. На молбу митрополита скопског Методија, прешао је 1896. године у Скопље где је био уз митрополита, протосинђел архимандрит. Ту се истакао на просветном пољу након смрти Методија. Уследило је његово странствовање на острву Патмос и Цариграду, а 1899. године је био постављен за настојатеља и протојереја цркве Св. апостола у Ферикеју. Исте године је изабран за митрополита рашко-призренског и отишао на Косово.[8]
Учитељ у народној школи у Баранди био је 1825. године Александар Максимовић. Школа у Баранди је 1846. године имала 220 ученика, којима је предавао учитељ Тома Петковић (1842-1847). Школа је од 1873. године комунална и има два здања; једно из 1863. а друго из 1892. године. У једном здању је једна школска дворница са 4-6. разредом, а у другом су 1-3. разред.[7] Баранђански учитељи у 20. веку били су: Никола Недић (1896-) Јулијана Којић родом из Панчева (1898-), Ђорђе Радак (1907-1908), Олга Ђукановић (-1921), Михајло Вукадиновић родом из Ботоша (1995-1926. - пензионисан), Вукомир Видић (-1935), Мара Бељин (1936-), Добрила Костић (-1938), Јелена Павловић (1938-), Јула Каћански (1941-).
Баранда је 1865. године имала 2115 становника, у једној парохији прве класе. У насељу Баранда живи 1269 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 39,2 година (37,7 код мушкараца и 40,7 код жена). У насељу има 492 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,35.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
м | ж | |||
? | 2 | 2 | ||
80+ | 20 | 18 | ||
75—79 | 16 | 32 | ||
70—74 | 43 | 46 | ||
65—69 | 48 | 58 | ||
60—64 | 40 | 55 | ||
55—59 | 34 | 44 | ||
50—54 | 51 | 49 | ||
45—49 | 75 | 54 | ||
40—44 | 63 | 55 | ||
35—39 | 63 | 42 | ||
30—34 | 49 | 63 | ||
25—29 | 47 | 37 | ||
20—24 | 58 | 54 | ||
15—19 | 65 | 52 | ||
10—14 | 66 | 55 | ||
5—9 | 57 | 54 | ||
0—4 | 47 | 34 | ||
Просек : | 37,7 | 40,7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 674 | 184 | 415 | 47 | 24 | 4 |
Женски | 661 | 106 | 413 | 121 | 16 | 5 |
УКУПНО | 1.335 | 290 | 828 | 168 | 40 | 9 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 424 | 241 | 15 | 0 | 69 |
Женски | 220 | 124 | 2 | 0 | 12 |
УКУПНО | 644 | 365 | 17 | 0 | 81 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 2 | 21 | 27 | 2 | 14 |
Женски | 2 | 2 | 28 | 2 | 3 |
УКУПНО | 4 | 23 | 55 | 4 | 17 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 4 | 8 | 5 | 2 |
Женски | 3 | 4 | 5 | 10 | 18 |
УКУПНО | 4 | 8 | 13 | 15 | 20 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 6 | 0 | 0 | 7 | |
Женски | 3 | 2 | 0 | 0 | |
УКУПНО | 9 | 2 | 0 | 7 |
У Баранди је рођена Олга Петров (1920—1942) учитељица и учесница НОР-а, проглашена за народног хероја.
У Баранди живи и ствара српски глумац, редитељ, продуцент Драган Бјелогрлић.
У Баранди постоји филмски студио; ту су снимане телевизијске серије „Вратиће се роде“ и „Сенке над Балканом“, као и филмови „Роде у магли“ и „Монтевидео, Бог те видео!“, као и „Монтевидео, видимо се!“.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.