From Wikipedia, the free encyclopedia
Балхашко језеро (каз. , рус. ) је језеро у пустињској степи источног Казахстана.[1]Површина језера је до 18.428 km². Балхашко језеро је издуженог облика сличног полумесецу. Јужна обала је веома разуђена са безброј малих острва и полуострва. Средња дубина језера је 5,8 метара, а максимална 26. Језеро је подељено на западни и источни део који су повезани каналом Узун-Арал ширине 4,5 километара. Источни део језера је дубљи и веома слан (> 7%), док је западни део мало слан (0,5-1,5% соли) и не зависи од промене нивоа језера. Разлика у салинитету је последица разлике у броју притока и ограниченој размени воде између његових делова.[2]
| Балхашко језеро | |
|---|---|
 Балхашко језеро | |
 | |
| Координате | 46° 10′ 00″ С; 74° 20′ 00″ И 46° 10′ 00″ С; 74° 20′ 00″ И |
| Тип | природно, слано, вулканско |
| Земље басена |  Казахстан, цело језеро и 85% слива Кина, 15% слива |
| Макс. дужина | 605 |
| Макс. ширина | 74 |
| Површина | 3 755 2 |
| Макс. дубина | 26 |
| Над. висина | 341,4 |
  Балхашко језеро | |
| Водена површина на Викимедијиној остави | |
Највећи град на обали језера је Балхаш и има око 66.000 становника. Главне притоке су реке Или[1] и Каратал. Језеро нема отоке. Око 15% површине слива овог језера припада територији Кине. Највећи део воде у језеро стиже од отопљеног снега са планина Синкјанга.
Као и Аралско језеро, и Балхашко језеро је у опасности да пресуши. У оба случаја разлог је употреба вода за наводњавање поља памука. Ова пракса је започета 1960-их у доба СССР[3] Језеро има уски, прилично централни мореуз. Западни део језера је неслана вода. Источна половина језера је слана.[4][5][6][7] Исток је у просеку 1,7 пута дубљи од запада. Главне локалне економске активности укључују рударство, прераду руде и риболов.
У сливу језера Балхаш је 2005. године живело 3,3 милиона људи, укључујући и становнике Алматија – највећег града Казахстана.[8] Највећи град на језеру је Балхаш са 66.724 становника (2010).[9] Он се налази се на северној обали и има истакнуто рударско-металуршко постројење. Велико лежиште бакра откривено је на том подручју 1928–1930. године и развија се у селима северно од језера. Део аутопута између Бишкека и Караганде пролази дуж западне обале језера. На западној обали се налазе и војне инсталације изграђене током совјетске ере, као што су радарски системи за упозорење на ракете. Јужна обала је скоро ненасељена и има само неколико села. Природа и дивљи живот језера привлаче туристе, а на језеру се налази неколико одмаралишта.[10] Године 2021, језеро Балхаш је изабрано за једну од 10 најбољих туристичких дестинација у земљи Казахстан.[11]
Економски значај језера је највећим делом у његовој рибарској индустрији. Систематско узгајање рибе почело је 1930. године;[4] годишњи улов је био 20 хиљада тона 1952. године,[12] порастао је на 30 хиљада 1960-их и обухватао до 70% вредних врста. Међутим, до 1990-их производња је пала на 6.600 тона годишње са само 49 тона вредних раса. Пад се приписује неколико фактора, укључујући прекид програма репродукције, криволов и пад нивоа и квалитета воде.[13]
Године 1970, изграђена је хидроелектрана Капшагај од 364 мегавата на реци Или, чиме се исцрпљује вода из новог резервоара Капшагај за наводњавање. Илијева вода се такође увелико користи узводно, у кинеској провинцији Синђанг, за узгој памука.[4] Тренутно постоји пројекат за додатну контрарегулаторну брану 23 km низводно од Капчагаја. Повезана хидроелектрана Кербулак снаге 49,5 MW ће делимично решити проблем снабдевања електричном енергијом јужних области Казахстана и служиће као тампон за дневне и недељне флуктуације водостаја реке Или.[14]
Снабдевање енергијом југоисточног дела Казахстана је стари проблем, са бројним решењима предложеним у прошлости. Предлози за изградњу електрана на Балхашу касних 1970-их и 1980-их су застали, а иницијатива за подизање нуклеарне електране у близини села Улкен[15] наишла је на снажно противљење еколога и становника.[16] Због тога је 2008. године казахстанска влада поново размотрила ситуацију и најавила изградњу Балхашке термоелектране.[17][18]
Постоји редован бродски саобраћај који плови кроз језеро, ушће реке Или и резервоар Капчагај. Главна пристаништа су Бурилбајтал и Бурлитобе.[19] Бродови[20] су релативно лагани због ограничене дубине у појединим деловима језера; користе се углавном за улов рибе, и транспорт рибе и грађевинског материјала. Укупна дужина пловног пута је 978 km, а период пловидбе је 210 дана/год.
У 2004. години, локална флота се састојала од 87 пловила, укључујући 7 путничких бродова, 14 теретних баржи и 15 тегљача. Влада је предвидела да ће 2012. године у сливу Или-Балхаш бити 233.000 тона грађевинског материјала, најмање 550.000 тона стоке, ђубрива и прехрамбених производа и најмање 53 тоне рибе. Очекује се да ће развој еко-туризма повећати број путника на 6.000 људи годишње.[21]
Академици и владини саветници страхују од великог губитка екосистема у језеру.[13] Беспоштедна индустријска експлоатација би вероватно опонашала еколошку катастрофу у Аралском мору.[13] Од 1970. године, отицање воде од 39 km3 за пуњење Капчагај акумулације довело је до пада дотока из Или за 66%.[4] Истовремено смањење нивоа језера износило је око 15,6 cm/годишње, што је много веће од природног пада у периоду 1908–1946 (9,2 cm/годишње).[22] Смањење дубине је акутно у западној „половини“. Од 1972. до 2001. године, мало слано језеро Алакол, 8 јужно од Балхаша, је практично нестало, а јужни део језера је изгубио око 150 km2 водене површине.[23] Од 16 постојећих језерских система око језера остало је само пет. Процес дезертификације захватио је око 1⁄3 басена.[24] Слана прашина се издувава са исушених подручја, доприносећи стварању азијских олуја прашине, повећавајући заслањеност земљишта и негативно утичући на климу. Све веће формирање муља у делти реке додатно смањује доток воде у језеро.[13]
| Локација | 1997 | 2000 | 2001 |
|---|---|---|---|
| Залив Тарангалик | 2,38 | 3,70 | 3,96 |
| Залив МА Сари-Шаган | 2,56 | 4,83 | 4,52 |
Још један фактор који утиче на екологију басена Или-Балхаш су емисије услед рударских и металуршких процеса, углавном у Рударско-металуршком комбинату Балхаш којим управља Казахмис. Почетком 1990-их, ниво емисије је био 280–320 хиљада тона годишње, депонујући 76 тона бакра, 68 тона цинка и 66 тона олова на површини језера. Од тада су се преноси скоро удвостручили. Загађивачи се такође доносе са депонија прашним олујама.[8]
Године 2000, велика конференција, Балкаш 2000, окупила је научнике за животну средину из различитих земаља, као и представнике бизниса и владе. Конференција је усвојила резолуцију и апел влади Казахстана и међународним организацијама, који предлажу нове начине управљања екосистемима басена Алакол и Балхаш.[22] На Међународном еколошком форуму 2005. посвећеном језеру Балхаш, Казахмис је најавио да ће до 2006. године реструктурирати своје процесе, смањујући тако емисије за 80–90%.[8]
Контаминација Балхаша не потиче само локално, већ је донета и приливом загађене воде из Кине. Кина такође троши 14,5 km3 воде годишње из реке Или, са планираним повећањем од 3,6 пута.[8] Тренутна стопа повећања је 0,5–4 km3/годишње.[25] Казахстанска влада је 2007. године предложила смањење цене за продају казахстанских производа Кини у замену за смањење потрошње воде из реке Или, али је Кина ту понуду одбила.[26][27]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
