Архиепископија Јустинијана Прима

Архиепископија Јустинијана Прима (лат. ), која је у српској историографији позната и као Првојустинијанска архиепископија, била је древна црквена област са седиштем у граду Јустинијана Прима (лат. ) који се налазио на локалитету Царичин град (код Лебана у Србији). Архиепископија је установљена 535. године, а обухватала је целокупно подручје рановизантијске дијецезе Дакије (највећи део данашње Србије и делови данашњих држава Бугарске, Северне Македоније, Албаније и Црне Горе). Постојала је све до почетка 7. века, када је услед продора Авара и Словена дошло до коначног слома византијске власти у свим областима које су припадале овој архиепископији.^[1][2][3]

Архиепископија Јустинијана Прима
Основни подаци
Оснивање	535
Предстојатељ	Архиепископ Јустинијане Приме
Сједиште	Јустинијана Прима
Канонска јурисдикција	Дијецеза Дакија
Календар	Јулијански календар
Статистика

Историја

Тлоцрт катедралне базилике у граду Јустинијана Прима

Цар Јустинијан I (527-565), оснивач архиепископије

Све до 535. године, црквена управа у позноримским и рановизантијским провинцијама које су припадале царској дијецези Дакији, била је уређена по принципу провинцијских митрополија. Пошто је дијецеза Дакија била у саставу Префектуре Илирика, чије се седиште налазило у Солуну, сви провинцијски митрополити са подручја поменуте префектуре признавали су првенство солунског архиепископа.^[4]

У склопу реорганизације црквене управе, цар Јустинијан I (527-565) је 535. године донео одлуку о установљавању нове архиепископије, са седиштем у његовом родном граду, који је носио назив Јустинијана Прима (Прва Јустинијана). Новоустановљена архиепископија је добила надлежност над митрополијама и епископијама у свим провинцијама које су биле у саставу царске дијецезе Дакије (Прва Мезија, Прибрежна Дакија, Средоземна Дакија, Дарданија, Превалитана) укључујући и делове Друге Паноније и Друге Македоније. Након додатне реорганизације, која је извршена 545. године, Друга Македонија је изостављена из надлежности архиепископа Прве Јустинијане.^[5][3][6]

Архијереји са подручја Првојустинијанске архиепископије учествовали су 553. године на Петом васељенском сабору, који је одржан у Цариграду.^[7]

Северна подручја ове архиепископије тешко су пострадала већ током аварско-византијског рата (582-584), а целокупно подручје је похарано и разорено након 602. године, када је дошло до потпуног слома византијске власти у свим областима које су припадале овој архиепископији. Током прве половине 7. века, на тим просторима су се населили Срби.^[8][4][9]

Наслеђе

Током познијег средњовековног раздобља, наслеђе древне Првојустинијанске архиепископије неговано је под окриљем Охридске архиепископије, а данас се негује под окриљем Српске православне цркве, као помесне цркве-наследнице највећег дела канонског подручја бивше архиепископије, чије се древно седиште (Прва Јустинијана) налази у границама данашње српске православне Епархије нишке.^[10][11]

Види још

• Јустинијана Прима
• Досељавање Словена у југоисточну Европу

Референце

1. Гранић 1925, стр. 113-134.
2. Meyendorff 1989, стр. 56-57.
3. Turlej 2016, стр. 47-86.
4. Popović 1996.
5. Curta 2001, стр. 45–70.
6. Коматина 2016, стр. 35-39.
7. Meyendorff 1989.
8. Ковачевић 1981, стр. 109-124.
9. Коматина 2016, стр. 40-44.
10. Љубинковић 1967, стр. 61-76.
11. Поповић 2000, стр. 279-285.

Литература

• Bulić, Dejan (2013). „The Fortifications of the Late Antiquity and the Early Byzantine Period on the Later Territory of the South-Slavic Principalities, and their re-occupation”. The World of the Slavs: Studies of the East, West and South Slavs: Civitas, Oppidas, Villas and Archeological Evidence (7th to 11th Centuries AD). Belgrade: The Institute for History. стр. 137—234.
• Гранић, Бранко (1925). „Оснивање архиепископије у граду Justiniana Prima 535 године после Хр.” (PDF). Гласник Скопског научног друштва. 1 (1): 113—134.
• Janković, Đorđe (2004). „The Slavs in the 6th Century North Illyricum”. Гласник Српског археолошког друштва. 20: 39—61.
• Ковачевић, Јован И. (1981). „Досељење Словена на Балканско полуострво”. Историја српског народа. 1. Београд: Српска књижевна задруга. стр. 109—124.
• Коматина, Ивана (2016). Црква и држава у српским земљама од XI до XIII века. Београд: Историјски институт.
• Љубинковић, Радивоје (1967). „Традиције Приме Јустинијане у титулатури охридских архиепископа”. Старинар. 17: 61—76.
• Meyendorff, John (1989). Imperial unity and Christian divisions: The Church 450-680 A.D. Crestwood, NY: St. Vladimir's Seminary Press.
• Petrović, Vladimir P. (2007). „Pre-Roman and Roman Dardania: Historical and Geographical Considerations” (PDF). Balcanica. Balkanološki institut SANU. 37: 7—23.
• Поповић, Александар В. (2000). „Титулатура охридског архиепископа у писмима Димитрија Хоматијана”. Зборник радова Византолошког института. 38 (1999-2000): 279—285.
• Popović, Radomir V. (1996). Le Christianisme sur le sol de l'Illyricum oriental jusqu'à l'arrivée des Slaves. Thessaloniki: Institute for Balkan Studies.
• Turlej, Stanisław (2016). Justiniana Prima: An Underestimated Aspect of Justinian's Church Policy. Krakow: Jagiellonian University Press.
• Curta, Florin (2001). „Limes and Cross: The Religious Dimension of the Sixth-century Danube Frontier of the Early Byzantine Empire”. Старинар. 51: 45—70.
• Zeiller, Jacques (1918). Les origines chrétiennes dans les provinces danubiennes de l'Empire romain. Paris: E. De Boccard.