From Wikipedia, the free encyclopedia
Андрићев институт је отворен 28. јуна 2013. године у Андрићграду.[1] Институт дјелује као елитни институт друштвених наука, умјетности и књижевности.
Андрићев институт дјелује у оквиру буџета Републике Српске и Србије, сходно закључцима двије владе.
Директор Андрићевог института је познати редитељ Емир Кустурица, а чланови Управног одбора су Олег Ајрапетов, Светозар Рајак, Мирослав Перишић, Перо Симић и Иван Обрадовић.[2]
Овдје се налази Библиотека „Иво Андрић“ Андрићев институт.
У оквиру института налазе се следећа одјељења:
Андрићев институт је регистрован у Окружном привредном суду у Источном Сарајеву 20. јуна 2013. године.[3]
.jpg)
Међународни научни одбор Одјељења за историју Андрићевог института формиран је 1. децембра 2014. године, када је и дефинисан програм обиљежавања 100 година од почетка Првог свјетског рата.
Научни одбор је дефинисао теме и садржаје сљедећих бројева Историјских свесака, које ће излазити сваког мјесеца, те донио одлуку о оснивању међународног научног историјског часописа.
Сви бројеви Историјских свесака налазе се у електронској форми на сајту Андрићевог института.[4]
У оквиру Одјељења за медије формиране су Електронске новине Андрићевог института под називом ИСКРА.[5]
Библиотека Андрићевог института носи име „Иво Андрић“ и основана је 2013. године. Намјењена је студентима и професорима Интернационалне академије умјетности, научним радницима, и истраживачима из области историје, књижевности и филма. Библиотеке броји преко 8000 јединица грађе, а у њој се налази литература на српском, енеглеском, италијанском, њемачком, шпанском, јапанаском, кинеском и другим језицима. Највише су заступљене монографије и периодика из књижевности, историје, умјетности и психологије. Библиотека посједује читаоницу са 15 читалачких мјеста, а корисницима је на располагању и пет рачунара са приступом интернету.
Институт додјељује награду за најбољи роман и за укупно књижевно стваралаштво. Први добитници почетком 2016. године били су Владимир Кецмановић за роман „Осама“ и Матија Бећковић за укупно књижевно стваралаштво и књигу „Три поеме“.[6][7] Добитници 2017. године били су Душан Ковачевић за укупно књижевно стваралаштво и за драмско дело „Хипноза једне љубави”, и Захар Прилепин за роман „Обитељ” и књигу приповедака „Седам живота”.[8][9] Добитници 2018. године били су Бора Ђорђевић за књигу песама „Пусто острво”, и кинески писац Ју Хуа за животно дело.[10] Добитници 2019. године били су Рајко Петров Ного за дело „Сонет и смрт” и Горан Петровић за животно дело.[11] Добитници 2020. године били су Драгослав Михаиловић за животно дело и руска књижевница Гузељ Јахина за роман „Деца Волге”.[12] После тога 2021. добитници су били Милован Данојлић за животно дело и Петер Хандке за роман „Други мач”.[13][14][15][16] Потом су добитници 2022. били руски књижевник Јевгениј Водолазкин за роман „Бризбејн” и песник Мирослав Максимовић за животно дело.[17][18][19]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
