Англосаксонски анали

Англосаксонски анали или Англосаксонске хронике је конвенционални назив за групу текстова заједничког порекла који жанровски стоје између анала и хроника, а покривају време од римског освајања Британије до 1154. године.

Дело

Писање Англосаксонских анала започето је у време краља Алфреда Великог на основу текстова Проспера Тирона, Беде Венерабилиса, анала Мерсије и Весекса и усменог предања. Састављање ових анала део је Алфредове културне обнове Весекса крајем 9. века. Језгро анала са описима догађаја до 891. године на англосаксонском језику настало је у једном манастиру, а потом су копије рукописа разаслате и у друге. Ове копије су касније послужиле као основа за прераде основног текста и наставке до половине 12. века. Англосаксонске хронике су важан извор за историју Британских острва.

Сачувано је укупно девет рукописа који су добили ознаке по словима абецеде. Најстарији рукопис је "А" (Паркерова хроника) чији је први део (до 900.) настао у Винчестеру, а други део (до 924.) у Кентерберију. Чува се у кембриџском колеџу Corpus Christi. То је, по свему судећи, матични рукопис анала.

Види још

Англосаксонска Енглеска

Извори

Наративни извори за историју Европе - Милош Антоновић, Утопија, Београд 2007. година, pp. 132–134
Ћуковић-Ковачевић, Иванка (1971). Историја Енглеске : кратак преглед. Београд: Научна књига.
Vajs Bauer, Suzan (2019). Istorija srednjovekovnog sveta. Tom 2, Od arabljanske opsade Konstantinopolja do Prvog krstaškog rata. Превод: Ristić, Dejan. Beograd: Laguna. ISBN 978-86-521-3262-1.
Pekić, Borislav (2002). Sentimentalna povest Britanskog carstva. Novi Sad: Solaris. ISBN 86-7560-008-9.
The Anglo-Saxon Chronicle. Превод: Ingram, James; Giles, John Allen. London: Everyman Press edition. 1912.