Алеф (слово семитских алфабета)

За друге употребе, погледајте Алеф (вишезначна одредница).

Алеф је прво слово семитских абџад алфабета, укључујући феничански алеп (, Alep), сиријачки алаф (ܐ, 'Ālaph), хебрејски алеф (א, Aleph) арамејски алап (, Ālap) и арапски алиф (ا, Alif).

Алеф Bet →
Феничански
Хебрејски	א
Арамејски
Сиријски	ܐ
Арапски	ا
Фонемска представа
Положај у алфабету	1
Бројна вредност	1
Алфабетски деривати феничког писма
Грчки	Α
Латиница	A
Ћирилица	А

Из египатског хијероглифа који представља главу бика^[1] изведено је феничанско слово алеп, из којег су касније настала грчко слово алфа (Α), која не представља глоталну паузу, већ вокал, а уз њу и латинично A и ћирилично А.

У фонетици, алеф је изворно глотална пауза, често транскрибована као ', која се темељи на грчком spiritus lenis ʼ, као на пример, у транскрипцији самог слова, ʾālef.

Настанак

Име слова alef настало је од западносемитске речи „бик“, док облик слова потиче из протосинајског знака, који се заснива на хијероглифу

који представља главу бика.^[2]

Хијероглиф	Прото-синајски	Феничански	Палео-хебрејски

У савременом књижевном арапском језику, реч أليف (alīf) буквално значи укроћен или близак, настало од корена (ء ل ف*), чији глагол ألِفَ ('alifa) значи бити упознат са, бити близак са.^[3]

Арапски

Алиф се пише ا, изговара се ألف и транскрибује се 'alif, и оно представља прво слово арапског алфабета. Заједно са хебрејским алефом, грчком алфом, и латиничким A, настао је из феничанског ʾāleph, из реконструисаног прото-канаанског ʾalp „бик“.

Алиф се пише на један од следећих начина, у зависности од његове позиције у речи:

Позиција у речи	Самостална	Крајња	Средишња	Почетна
Облик графеме	ا‎	ـا‎	ـا‎	ا‎

Арапске варијанте

Историјски гледано, ово слово се користило или као дуго ā, или као глотална пауза '. Ово је довело до [[правописна транскрипција|ортографске забуне, и до увођења додатног слова, hamzat qaṭ‘ ﺀ. Хамза се не сматра потпуним словом у арапској ортографији: у већини случајева јавља се на носиоцу, било на wāw (ؤ), yā’ без дијакритичких тачака (ئ), или на алифу. Избор носиоца зависи од компликованих ортографских правила. Alif إ أ је једини носилац на коме се може појавити fatḥa. Он је такође једини могући носилац на коме хамза представља прву фонему у речи. У случајевима када је алиф носилац хамзе, она се додаје изнад њега, или у случају alif-kasra, испод њега, тиме потврђујући да слово које се тако понаша, заиста означава глоталну паузу, а не дуги вокал.

Други облик хамзе, hamzat waṣl (همزة وصل), јавља се само као почетна фонема конструкције одређени члан и у неким сличним случајевима. Разликује се од hamzat qaṭ‘ по томе што се изоставља после вокала који јој претходи. И у овом случају, алиф је њен једини носилац.

Alif madda је, такорећи, двоструки алиф, који заједно представља глоталну тачку и дуги вокал: آ (крајње ـآ) ’ā, као на пример у آخر āẖir 'последњи'. „Постало је стандардно да се хамза коју следи дуго ā пише као два алифа, један вертикалан и други хоризонталан.“^[4] (са знаком „madda“, који представља хоризонтални алиф).

Сломљени алиф, alif maqṣūra (ألف مقصورة), у Египту познат као alif layyina (ألف لينة, 'флексибилни алиф'), изгледа као yā’ без дијакритичких тачака ى (крајњи облик ـى) и може се појавити само на крају речи. Иако се разликује од стандардног алифа, он представља исти глас а, често изговорен као кратак вокал. Приликом писања, alif maqṣūra се не разликује од персијског слова ye или арапског yā’, као што је случај у Египту, Судану и околним државама. Alif maqsura се транскрибује као á у ALA-LC систему за транскрипцију, ā у DIN 31635, [à] грешка: {{transl}}: непрепознати стандард транслитерације: iso 233-2 (помоћ) у ISO 233-2, и [ỳ] грешка: {{transl}}: непрепознати стандард транслитерације: iso 233 (помоћ) у ISO 233.

Број кода	Самостални	Крајњи	Средњи	Почетни	Име знака у уникод систему
U+0622	آ‎	ـآ‎	ـآ‎	آ‎ |style="text-align:left"| ARABIC LETTER ALEF WITH MADDA ABOVE
U+0623	أ‎	ـأ‎	ـأ‎	أ‎ |style="text-align:left"| ARABIC LETTER ALEF WITH HAMZA ABOVE
U+0625	إ‎	ـإ‎	ـإ‎	إ‎ |style="text-align:left"| ARABIC LETTER ALEF WITH HAMZA BELOW
U+0627	ا‎	ـا‎	ـا‎	ا‎ |style="text-align:left"| ARABIC LETTER ALEF
U+0671	ٱ‎	ـٱ‎	ـٱ‎	ٱ‎ |style="text-align:left"| ARABIC LETTER ALEF WASLA
U+0672	ٲ‎	ـٲ‎	ـٲ‎	ٲ‎ |style="text-align:left"| ARABIC LETTER ALEF WITH WAVY HAMZA ABOVE
U+0673	ٳ‎	ـٳ‎	ـٳ‎	ٳ‎ |style="text-align:left"| ARABIC LETTER ALEF WITH WAVY HAMZA BELOW
U+0675	ٵ‎	ـٵ‎	ـٵ‎	ٵ‎ |style="text-align:left"| ARABIC LETTER HIGH HAMZA ALEF

Кодови знакова

Знак	א		ا		ܐ		ࠀ		𐎀		𐤀		ℵ
Назив у Уникоду	HEBREW LETTER ALEF		ARABIC LETTER ALIF		SYRIAC LETTER ALAPH		SAMARITAN LETTER ALAF		UGARITIC LETTER ALPA		PHOENICIAN LETTER ALF		ALEF SYMBOL
Врста кодирања	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална	децимална	хексадецимална
Уникод	1488	U+05D0	1575	U+0627	1808	U+0710	2048	U+0800	66432	U+10380	67840	U+10900	8501	U+2135
UTF-8	215 144	D7 90	216 167	D8 A7	220 144	DC 90	224 160 128	E0 A0 80	240 144 142 128	F0 90 8E 80	240 144 164 128	F0 90 A4 80	226 132 181	E2 84 B5
UTF-16	1488	05D0	1575	0627	1808	0710	2048	0800	55296 57216	D800 DF80	55298 56576	D802 DD00	8501	2135
Нумеричка референца знака	א	א	ا	ا	ܐ	ܐ	ࠀ	ࠀ	𐎀	𐎀	𐤀	𐤀	ℵ	ℵ
Нумеричка референца знака													ℵ

Референце

1. „BBC News - Middle East - Oldest alphabet found in Egypt”. bbc.co.uk.
2. „What did the letter A originally sound and look like? - Dictionary.com Blog”. Dictionary Blog.
3. Wehr 1994, стр. 28–29
4. Jones, Alan (2005). Arabic Through The Qur'an. Cambridge: The Islamic Texts Society. стр. 4. ISBN 978-0-946621-68-2.

Литература

• Wehr, Hans (1994). A Dictionary of Modern Written Arabic: (Arabic-English) (4th изд.). Urbana: Spoken Language Services. стр. 28–29. ISBN 978-0-87950-003-0.