Амерички морнарички пилот, инжењер и астронаут From Wikipedia, the free encyclopedia
Алан Бартлет „Ал” Шепард млађи (енгл. ; Дери, 18. новембар 1923 — Пибл Бич, 21. јул 1998) био је амерички морнарички пилот, инжењер, астронаут и предузетник, који је 1961. постао друга особа и први Американац који је летео у свемир. Ова мисија из програма Меркјури је замишљена само да стигне до свемира, али не и да стигне у орбиту. Десет година касније, у 47. години као најстарији астронаут у програму, Шепард је командовао мисијом Аполо 14. Постао је пета особа која је ходала по Месецу и једини астронаут из групе Меркјури Седам која је ходала по Месецу. Поред њега, Меркјури Седам чинили су и Џон Глен, Волтер Шира, Доналд Слејтон, Скот Карпентер, Гас Грисом и Гордон Купер. Селектовани су 1959. године.[1]
| Алан Шепард | |
|---|---|
 Алан Шепард као астронаут НАСА | |
| Пуно име | Алан Бартлет Шепард млађи |
| Датум рођења | 18. новембар 1923. |
| Место рођења | Дери, Њу Хемпшир, САД |
| Датум смрти | 21. јул 1998. (74 год.) |
| Место смрти | Пибл Бич, Калифорнија, САД |
| Држављанство | САД |
| Националност | Американац |
| Образовање | АМА (BS, 1944) ПРК (MA, 1957) |
| Занимање | астронаут опитни пилот инжењер предузетник |
| Тип | Астронаут НАСА |
| Статус | преминуо |
| Чин |  Контраадмирал (АРМ) |
| Време у свемиру | 9 дана 0 сати 57 минута |
| Свемирске шетње | 2 (9 сати 23 минута) |
| Селекција | Насина група 1 из 1959. |
| Мисије | Меркјури – Редстоун 3, Аполо 14 |
| Лого мисија |   |
| Пензионисање | 1. август 1974. |
| Одликовања |     |
Рођен 18. новембра 1923. године у Њу Хемпширу, Шепард је син потпуковника Алана Бартлета старијег (1891—1973) и Полин Рензе Шепард (рођене Емерсон; 1900—1993).[2][3] У младости је био члан Младих извиђача САД и имао је чин .[4][5] Након завршене средње школе 1940. године, био је премлад за ступање у Морнарицу, будући да је матурирао са 16 година. Имао је IQ 145. Морнарица га је послала на академију Адмирал Фарагут, коју је завршио 1941. године. Дипломирао је 1944. на Морнаричкој академији САД у Анаполису, а магистрирао на Поморском ратном колеџу 1957. године.
Одликовани је ветеран Другог светског рата, у ком је учествовао као поморски официр, да би након рата био послат на војну пилотску обуку, коју успешно завршава 1947, паралелно са цивилном, и постаје морнарички пилот. Осим у својству борбеног пилота, летео је и као пробни пилот, по завршетку елитне школе за пробне пилоте у Пакс Риверу, Мериленд. Курс је завршио 1950. године, што га чини првим астронаутом који је завршио овакву школу. Послат је у Корејски рат, али је на поприште сукоба стигао тик по окончању конфликта на Корејском полуострву. Након тога, требало је да постане ађутант контраадмирала Витнија, али је на Шепардов захтев, будући да је хтео да лети, враћен у Пакс Ривер, где поново службује као пробни пилот и инструктор.
Формално најобразованији Меркјури Седам астронаут, по селекцији у астронаутски корпус НАСА, Шепард је ушао у најужи избор за првог Американца у свемиру. Изгубио је битку са Јуријем Гагарином за првог човека у свемиру, али је 5. маја 1961. постао први Американац. Требало је да лети 1963. на мисији Меркјури — Атлас 10, али је мисија отказана. Такође, уочи овог задатка био је резерва Гордону Куперу на његовом лету маја 1963.
Такође, Шепард је и један од 24 човека која су путовала на Месец. Током мисије два пута је ударио лоптице за голф.
Лет на Меркјурију и Аполо 14 су уједно била и његова два једина лета у свемира, пошто је његов летачки статус био прекинут на пет година (1964—1969) током програма Меркјури и Џемини због Менијереове болести, која је хируршким путем излечена пре његовог лета на Месец. Шепард јесте био одређен за командног пилота прве Џемини мисије, Џемини 3, али је због болести отпао.
Шепард је радио на месту шефа астронаутске канцеларије од новембра 1963. до јула 1969. и од јуна 1971. до 1. августа 1974. Био је унапређен из чина капетана у чин контраадмиралa 25. августа 1971. Повукао се из Америчке морнарице и НАСА 1974. године. Носилац је Конгресне свемирске медаље части.
Забележио је преко 8.000 часова лета на разним типовима авиона; 3.700 на млазњацима. У свемиру је провео девет дана.
После повлачења из НАСА постао је успешан предузетник. Још док је био активан у НАСА-и улагао је у разне послове и проводио сате на телефону у својој канцеларији у Хјустону, контролишући послове, а од 1984. је био део Фондације Меркјури Седам, која се бавила прикупљањем новца за младе наде и студенте у сфери науке и инжењерства. Преминуо је од леукемије 21. јула 1998. пет недеља пре смрти своје жене (која је преминула у 17 часова, у време када је Шепард имао обичај да је зове телефоном) са којом је био у браку 53 године, и са којом је добио две кћерке, а усвојили су и сестричину његове супруге.[6] Обоје су кремирани и пепео им је распршен из морнаричког хеликоптера недалеко од њихове куће у Пибл Бичу.[7]
.jpg)
.jpg)
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.
