From Wikipedia, the free encyclopedia
Административна подјела Србије је одређена Уставом Републике Србије, Законом о територијалној организацији и Законом о локалној самоуправи.
Сходно Уставу Републике Србије, Србија се дели на 2 аутономне покрајине (Војводина и Косово и Метохија) и на локалне самоуправе (општине, градови и град Београд).[1][2]
Устав Републике Србије дефинише да нове аутономне покрајине, поред постојећих, се могу оснивати, а већ постојеће укидати или спајати по поступку предвиђеном за промену Устава. Предлог за оснивање нових или укидање, односно спајање постојећих аутономних покрајина утврђују грађани на референдуму, у складу са законом.[3]
Територија и седиште јединице локалне самоуправе одређује се законом. Оснивању, укидању и промени територије јединице локалне самоуправе у складу са критеријумима предвиђеним законом којим се уређује локална самоуправа, којем претходи саветодавном референдум на територији те јединице локалне самоуправе.[4][5]
Сходно Закону о територијалној организацији територију општине, градове и град Београд чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије, а називи општина и градова, називи насељених места и катастарских општина, као и начин њихове промене, утврђују су Законом о територијалној организацији. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе. На територији јединице локалне самоуправе два или више насељених места не могу имати исти назив.[6]
Закон о локалној самоуправи такође уређује питање општина и градова, али се преклапа са Законом о територијалној организацији, док сам Закон о локалној самоуправи предвиђа и оснивање месних заједница или других облика месне самоуправе, где уређује основе за месне заједнице и други облици месне самоуправе ван града Београда, где се оне уређују Законом о главном граду.[7]
Закон о локалној самоуправи предвиђа оснивање месних уаједница или других облика месне самоуправе, ради задовољавања потреба и интереса локалног становништва у селима, али се могу образовати и у градским насељима (кварт, четврт, рејон и сл). Предлог за образовање, односно укидање месне заједнице или другог облика месне самоуправе, могу поднети најмање 10% бирача са пребивалиштем на подручју на које се предлог односи, најмање једна трећина одборника и општинско односно, градско веће. Скупштина општине, односно скупштина града, одлучује уз претходно прибављено мишљење грађана, о образовању, подручју за које се образује, промени подручја и укидању месних заједница и других облика месне самоуправе. Ова одлука доноси се већином гласова од укупног броја одборника. Актом о оснивању месне заједнице, у складу са статутом општине или града, утврђују се послови које врши месна заједница, органи и организација рада органа, начин одлучивања као и поступак избора савета и других органа месне самоуправе, заштита права у току избора и друга питања од значаја за рад месне заједнице, односно другог облика месне самоуправе.[8]
Савет месне заједнице је основни представнички орган грађана на подручју месне самоуправе. Избори за савет месне заједнице спроводе се по правилима непосредног и тајног гласања на основу општег и једнаког изборног права, у складу са актом о оснивању. Изборе за савет месне заједнице расписује председник скупштине општине или града. Председника савета месне заједнице бира савет из реда својих чланова, тајним гласањем, већином гласова од укупног броја чланова савета месне заједнице.[9]
Савет месне заједнице је надлежан за:[9]
Одлуком скупштине општине или града може се свим или појединим месним заједницама и другим облицима месне самоуправе поверити вршење одређених послова из надлежности општине или града, а начин и место њиховог вршења одређује председник општине на предлог начелника општинске или градске управе. Општина или град пружа помоћ месној заједници у обављању административно-техничких и финансијско-материјалних послова.[10]
Осим месних заједница, Закон о локалној самоуправи не прецизира друге облике месне самоуправе ни њихове органе.[11] Петар Вујадиновић, у својој Анализи система месне самоуправе из 2010. године за Сталну конференцију градова и општина, нашао је да месна заједница најчешћи облик месне самоуправе у Србији, а да статути општина и градова прописују могућности других облика месне самоуправе, али није нашао ниједан конкретан облик.[12]
Ради задовољавања потреба и интереса локалног становништва у Граду се могу оснивати месне заједнице и други облици месне самоуправе. Поступак оснивања и укидања месних заједница и других облика месне самоуправе уређују се Статутом града. Предлог за обрaзовање, односно укидање месне заједнице или другог облика месне самоуправе, могу поднети најмање 10% бирача са пребивалиштем на подручју на које се предлог односи, најмање једна трећина одборника скупштине градске општине на чијем подручју се обрaзује, односно укида месна заједница или други облик месне самоуправе. У граду Београду месне заједнице или друге облике месне самоуправе могу образовати, односно укинути градске општине на чијем подручју се образују, односно укидају, уз претходно прибављено мишљење грађана, о образовању, подручју за које се образује, промени подручја и укидању месних заједница и других облика месне самоуправе.[13]
Актом о оснивању месне заједнице, у складу са Статутом града Београда, утврђују се послови које врши месна заједница, органи и организација рада органа, начин одлучивања као и поступак избора савета и других органа месне заједнице и друга питања од значаја за рад месне заједнице, односно другог облика месне самоуправе. Савет месне заједнице је основни представнички орган грађана на подручју месне заједнице, које бира Скупштина градске општине на чијем подручју се образује месна заједница, односно други облик месне самоуправе, а на предлог збора грађана који се сазива за подручје месне заједнице или другог облика месне самоуправе. Збор грађана може предложити највише двоструко већи број чланова савета месне заједнице од броја чланова савета који је утврђен актом о оснивању месне заједнице. Председника савета месне заједнице бира савет из реда својих чланова, тајним гласањем, већином од укупног броја чланова савета месне заједнице.[14]
Општина, сходно Закону о територијалној организацији, је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника. Општине које су образоване до ступања на снагу Закона о територијалној организацији могу имати мање од 10.000 становника. Изузетно, када постоје посебни економски, географски или историјски разлози, може се основати нова општина која има мање од 10.000 становника. Територија за коју се оснива општина представља природну и географску целину, економски повезан простор, који поседује развијену и изграђену комуникацију међу насељеним местима, са седиштем као гравитационим центром.[15]
Нова општина се образује спајањем две или више постојећих општина или издвајањем дела територије из једне или више постојећих општина у нову општину. Општина се може укинути и њена територија припојити једној или више постојећих општина. Промена територије општине се врши издвајањем насељеног места из састава једне општине и припајањем другој. Променом територије општине сматра се и измена граница катастарских општина које обухватају ненасељено подручје, уколико се извршеном изменом део катастарске општине једне општине припаја катастарској општини друге општине.[16]
Општина, преко својих органа, у складу с Уставом и Законом о локалној самоуправи:[17]
Јединствени попис послова, који су у складу са Законом о локалној самоуправи у надлежности општина, обезбеђује министарство надлежно за локалну самоуправу на основу података добијених од општина и органа државне управе.[17]
Поједини послови државне управе законима се могу поверити свим или појединим општинама, у интересу ефикаснијег и рационалнијег остваривања права и обавеза грађана и задовољавања њихових потреба од непосредног интереса за живот и рад. Средства за обављање поверених послова обезбеђују се у буџету Републике Србије у складу са врстом и обимом послова. Општина обавља као поверене послове поједине послове инспекцијског надзора из области, просвете, здравства, заштите животне средине, рударства, промета робе и услуга, пољопривреде, водопривреде и шумарства и друге инспекцијске послове у складу са законом.[18]
Органи општина су:[19]
Град је територијална јединица утврђена Законом о територијалној организацији, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, изузетно, када постоје посебни економски, географски или историјски разлози, може се утврдити да је град и територијална јединица која има мање од 100.000 становника, ако испуњава све остале критеријуме предвиђене Законом о територијалној организацији.[20]
Територија за коју се образује град, представља природну географску целину, економски повезан простор који поседује изграђену комуникацију међу насељеним местима са седиштем града као гравитационим центром. Промена територије града врши се на начин предвиђен за промене територије општина. Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са Законом о територијалној организацији.[21]
Градови могу организовати градске општине својим статутом, а у складу са Законом о територијалној организацији.[22]
Град врши надлежности општине, као и друге надлежности и послове државне управе, који су му Законом о локалној самоуправи поверени. Град, у складу са Законом о локалној самоуправи, образује комуналну полицију, обезбеђује и организује вршење послова комуналне полиције.[23]
Органи градова:[24]
Град Београд је посебна територијална јединица утврђена Уставом Србије и Законом о територијалној организацији. Промена територије града Београда врши се на начин предвиђен за промену територије општине, док организација града Београда на градске општине утврђује се статутом града Београда, у складу са Законом о територијалној организацији.[25]
Град Београд врши надлежности општине и града, утврђене Уставом и Закону о локалној самоуправи, а поред њих Закон о главном граду прописује следеће надлежности:[26]
Статутом града ће се утврдити подела послова између града и градских општина у извршавању надлежности под редним бројевима 18 до 20. Уколико се Статутом града Београда утврди овлашћење градске општине да доноси решење за послове надлежности под редним бројем 18, по жалби на ово решење одлучује град Београд. Град Београд врши и друге надлежности и послове државне управе који су му законом поверени.[26]
Органи града Београда су:[27]
Закон о територијалној организацији прописује које општине су у саставу АП Војводине и АП Косова и Метохије.[28] Закон о локалној самоуправи дефинише одређене односе између аутономних покрајина и локалних самоуправа.[29]
Тренутно је само за АП Војводину донет Закон о утврђивању надлежности Аутономне покрајине Војводине,[30] док такав закон за Косово и Метохију тренутно не постоји на сајту Правно-информациони систем, којег одржава Службени гласник. Други закони у одређују одређене надлежности аутономне покрајине.
Србија је подељена на 2 велика статистичка региона, а који се даље деле на пет мањих:[31]
Управни окрузи су облик организације државне управе Републике Србије, намењени деконцентрацији органа државне управе.[32] Немају надлежности локалне самоуправе нити су део територијалне организације Републике Србије. Према Закону о државној управи је одређено да се управни округ образује ради вршења послова државне управе изван седишта органа државне управе.[33]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.